Википедија

Граматика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 9:
== Употреба термина ==
 
За лингвисте, граматика се односи на когнитивне информације које су у основи употребе језика. Говорници језика имају сет интернализованих правила за коришћење тог језика. Та правила сачињавају граматику, и велика већина информација у граматици није — бар у случају нечијег [[Матерњи језик|матерњег језика]] — [[Стицање језика|стечена]] свесним студирањем или инструкцијама, него посматрањем других говорника. Највећи део посла је урађен током раног детињства; учење језика касније у животу обично обухвата већи степен експлицитне инструкције.<ref>{{citeCite book
| last = O'Grady
| first = William
| last2 = Dobrovolsky
| first2 = Michael
| last3 = Katamba
| first3 = Francis
| title = Contemporary Linguistics: An Introduction
| publisher = Longman
| year = 1996
| location = Harlow, Essex
| pages = 4–7; 464–539
| url = https://books.google.com/?id=djhsAAAAIAAJ&dq=Contemporary+Linguistics
| isbn = 9780582246911}}</ref>
 
Термин „граматика“ се исто тако може користити за описивање правила која регулишу језичко понашање групе говорника. Термин „граматика“, стога, може да има неколико значења. Он се може односити на целокупну граматику, другим речима на граматику свих говорника језика, у ком случају, израз обухвата велики степен варијација.<ref>{{Cite book
| last = Holmes
{{Cite book▼
| lastfirst = HolmesJanet
| title = An Introduction to Sociolinguistics▼
| first = Janet▼
| publisher = Longman▼
▲ | title = An Introduction to Sociolinguistics
| year = 2001▼
▲ | publisher = Longman
| location = Harlow, Essex▼
▲ | year = 2001
| edition = second▼
▲ | location = Harlow, Essex
| pages = 73–94▼
▲ | edition = second
| url = https://books.google.com/?id=qjdqxecifHcC&dq=Introduction+to+Sociolinguistics+Holmes▼
▲ | pages = 73–94
| isbn = 978-0582328617}}</ref><ref>{{Cite book▼
▲ | url = https://books.google.com/?id=qjdqxecifHcC&dq=Introduction+to+Sociolinguistics+Holmes
| last = Croft
▲ | isbn = 978-0582328617}}</ref><ref>{{Cite book
| lastfirst = CroftWilliam
| firstauthorlink = William Croft (linguist)
| title = Explaining Language Change: An Evolutionary Approach▼
| authorlink = William Croft (linguist)
| publisher = Longman▼
▲ | title = Explaining Language Change: An Evolutionary Approach
| year = 2000▼
▲ | publisher = Longman
| location = Harlow, Essex▼
▲ | year = 2000
| pages = 13–20▼
▲ | location = Harlow, Essex
| url = https://books.google.com/?id=5_Ka7zLl9HQC&dq=Explaining+Language+Change+Croft▼
▲ | pages = 13–20
| isbn = 978-0582356771}}</ref> Алтернативно, израз се може односити само на оно што је заједничко свим граматикама, или великој већини говорника (као што је [[субјекат–глагол–објекат]] ред речи у [[Структура реченице|једноставним декларативним реченицама]]). Или се може односити на специфична правила, релативно добро дефинисану подврсту језика (стандардни језик датог региона).▼
▲ | url = https://books.google.com/?id=5_Ka7zLl9HQC&dq=Explaining+Language+Change+Croft
▲ | isbn = 978-0582356771}}</ref> Алтернативно, израз се може односити само на оно што је заједничко свим граматикама, или великој већини говорника (као што је [[субјекат–глагол–објекат]] ред речи у [[Структура реченице|једноставним декларативним реченицама]]). Или се може односити на специфична правила, релативно добро дефинисану подврсту језика (стандардни језик датог региона).
 
Специфичан опис, студија или анализа таквих правила може се такође назвати граматиком. [[Референтни рад]] којим се описује граматика језика се назива „референтна граматика“ или једноставно „граматика“. Потпуно експлицитна граматика која детаљно описује [[граматикалност|граматичке]] конструкције језика назива се описна граматика. Тај облик [[Лингвистички опис|лингвистичког описа]] је у контрасту са [[Лингвистички рецепт |лингвистичким рецептом]], покушајем обесхрабљивања или сузбијања неких граматичких конструкција, уз промовисање других. На пример, [[preposition stranding|предложно размештање]] је широко заступљено у [[Германски језици|германским језицима]] и има дугу историју у енглеском језику. [[John Dryden|Џон Драјден]] је међутом био против тога (без објашњења),<ref>Rodney Huddleston and Geoffrey K. Pullum, 2002, The Cambridge Grammar of the English Language. Cambridge (UK): Cambridge University Press, p. 627f{{page|year=|id=|pages=627}}f.</ref> наводећи остале енглеске говорнике да избегавају такве конструкције и обесхрабрујући његово кориштење.<ref name="CB1">{{cite web| last=Lundin| first=Leigh |title=The Power of Prepositions |url=http://criminalbrief.com/?p=216 |work=On Writing |publisher=Criminal Brief |location=Cairo |date= 23. 9. 2007 }}</ref>
 
Изван лингвистике се термин ''граматика'' често користи у веома различитом смислу. У неким аспектима, она се може користити шире, укључујући правила [[Правопис|правописа и интерпункције]], који лингвисти не би обично сматрали да делом граматике, већ пре делом [[Правопис|ортографије]], скупом конвенција за писање језика. У другим аспектима, термин се може користити у ужем смислу, тако да се само односи на [[Лингвистички рецепт|прескриптивну граматику]] и искључујући оне аспекте граматике језика који нису предмет варирања или расправе. Џереми Батерфилд<!-- Not the physics professor. Do NOT link. --> је тврдио да за нелингвисте, „граматика је често генерички начин упућивања на било који аспект енглеског којем се људи противе“.<ref>Jeremy Butterfield, (2008). ''Damp Squid: The English Language Laid Bare'', Oxford University Press, Oxford. {{ISBNpage|year=2008|isbn=978-0199574094||pages=142}}. p. 142.</ref>
 
== Етимологија ==
 
Реч ''граматика'' је изведена из [[Старогрчки језик|грчке речи]] {{lang|grc|γραμματικὴ τέχνη}} (-{''grammatikē technē''}-), са значењем „уметност слова“, од {{јез-грч|γράμμα}} (-{''gramma''}-), „слово“, која потиче од {{јез-грч|γράφειν}} (-{''graphein''}-), „цртати, писати“.<ref>{{Cite web
| last = Harper
| first = Douglas
| authorlink = Douglas Harper
| title = Grammar
| work = Online Etymological Dictionary
| url = http://www.etymonline.com/index.php?term=grammar
| accessdate = 8. 4. 2010
| postscript = }}</ref> Исти грчки корени се јављају у речима [[графика]], [[графема]], и [[фотограф]].
 
== Историја ==
{{Further|Историјска лингвистика}}
 
[[Вавилонија|Вавилонци]] су извршили ране покушаје описивања језика,<ref>{{Cite bookharvnb|title=Linguistics: An Introduction|last=McGregor|first=William B.|publisher=Bloomsbury Academic|year=2015|isbn=978-0567583529|location=|pagespp=15–16}}</ref> међутим прва систематска граматика, [[Санскрит]]а, потиче из [[Iron Age India|гвозденог доба Индије]], са [[Yaska|Јаском]] (6. век п. н. е.), [[Pāṇini|Панинијем]] (6-5. век п. н. е.<ref name=britpanini>{{cite book |url= https://www.britannica.com/topic/Ashtadhyayi|title= Ashtadhyayi, Work by Panini |author=The Editors of Encyclopaedia Britannica |year= 2013 | publisher= Encyclopædia Britannica|accessdate=23 October 2017}}, Quote: "Ashtadhyayi, Sanskrit Aṣṭādhyāyī (“Eight Chapters”), Sanskrit treatise on grammar written in the 6th to 5th century BCE by the Indian grammarian Panini."</ref>) и његовим коментаторима [[Pingala|Пингалом]] (c. 200 п. н. е.), [[Katyayana|Катјајаном]], и [[Patanjali|Патањалијем]] (2. век п. н. е.). [[Tolkāppiyam|Толкапијам]], најранија [[Тамилски језик|тамилска]] граматика, је датирана на 5. век.
 
На Западу, граматика се појавиал као дисциплина у доба [[Хеленистичка ера|хеленизма]] од 3. века п. н. е. са ауторима као што су [[Rhyanus|Ријан]] и [[Aristarchus of Samothrace|Аристарх од Самотраке]], при чему је најстарији сачувани рад ''[[Art of Grammar|Уметност граматике]]'' ({{lang|grc|Τέχνη Γραμματική}}), који се приписује [[Dionysius Thrax|Дионисису Траксу]] (c. 100 п. н. е.). [[Latin grammar|Латинска граматика]] се развила следећи грчке моделе од 1. века п. н. е, захваљујући раду аутора као што су [[Orbilius Pupillus|Орбилијус Пупилус]], [[Remmius Palaemon|Ремијус Палемон]], [[Marcus Valerius Probus|Маркус Валеријус Пробус]], [[Verrius Flaccus|Веријус Флакус]] и [[Aemilius Asper|Емилус Аспер]].
Линија 89 ⟶ 88:
 
Погрешно се верује да [[аналитички језик|аналитички језици]] имају једноставнију граматику од [[синтетички језик|синтетичких језика]]. Аналитички језици користе [[синтакса|синтаксу]] за преношење информације која је кодирана [[инфлексија|инфлексијом]] у синтетичким језицима. Другим речима, редослед речи није битан и [[Морфологија (лингвистика)|морфологија]] игра знатно важнију улогу у чисто синтетичким језицима, док у аналитичким језицима морфологија није толико важна и синтакса игра значајну улогу.<ref>{{Cite book
| last1 = Gussenhoven
| first1 = Carlos
| last2 = Jacobs
| first2 = Haike
| title = Understanding Phonology
| publisher = Hodder Arnold
| year = 2005
| location = London
| edition = second
| url = https://books.google.com/?id=gHp_QgAACAAJ&dq=Understanding+Phonology
| isbn = 978-0340807354
}}</ref> [[Кинески језик|Кинески]] и [[Африканс (језик)|африканс]], на пример, су високо аналитички и значење је стога врло контекстно зависно. (Оба поседују неке инфлексије, и имали су их више у прошлости, те стога с временом постају све мање синтетичкима и све више „чисто“ аналитичкима.) [[Латински језик|Латински]], који је високо синтетички, користи [[афикс]]е и инфлексије како би пренео исту информацију коју кинески преноси [[синтакса|синтаксом]]. Будући да су речи латинског језика поприлично (иако не потпуно) самосадржавајуће, разумљива [[реченица]] латинског језика се може начинити пермутовањем елемената у произвољном редоследу. Латински има сложену афиксацију и једноставну синтаксу, док за кинески вреди обрнуто.
 
Линија 106 ⟶ 105:
 
Разни „грамарски оквири” су били развијана у [[theoretical linguistics|теоретској лингвистици]] од средине 20. века, посебно под утицајем идеје „[[universal grammar|универзалне граматике]]” у Сједињеним Државама. Међу њима су главне гране:
* [[Transformational grammar|Трансформациона граматика]]<ref name="aspects">{{cite book|title=Aspects of the Theory of Syntax|publisher=MIT Press|authorlast=Chomsky, |first=Noam|year=1965|isbnid=ISBN 0-262-53007-4|pages=}}</ref><ref name="portroyal">The Port-Royal Grammar of 1660 identified similar principles; {{cite book|title=Language and Mind|publisher=Harcourt Brace Jovanovich|authorlast=Chomsky, |first=Noam|year=1972|isbnid=ISBN 0-15-147810-4|pages=}}</ref> (TG)
* [[Systemic functional grammar|Системска функционална граматика]]<ref>{{Cite web | url=http://www.isfla.org/Systemics/definition.html | accessdate=1 July 2011 | title=What is Systemic-Functional Linguistics? | author= | date= | work=Information on Systemic Functional Linguistics | publisher=International Systemic Functional Linguistics Association}}</ref><ref>Halliday, M.A.K. 1994. ''Introduction to Functional Grammar'', 2nd ed. London: Edward Arnold. pстр. 15.</ref> (SFG)
* [[Principles and Parameters|Принципи и теорија параметара]]<ref>Newmeyer, F.J. (2004). Against a parameter-setting approach to language variation. Linguistic Variation Yearbook 4:181-234.</ref> (P&P)
* [[Lexical functional grammar|Лексичко-функционална граматика]]<ref>Bresnan, Joan (2001). ''Lexical-Functional Syntax''. Blackwell. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 0-631-20973-5|pages=}}</ref><ref>Bresnan, Joan; Asudeh, Ash; Toivonen, Ida; Wechsler, Stephen (2015). ''Lexical Functional Syntax.'' 2nd edition. Wiley Blackwell. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 1-4054051-187818781-6|pages=}}</ref> (LFG)
* [[Generalised Phrase Structure Grammar|Генерализована граматичка структура]]<ref>{{cite book | last=Gazdar|first=Gerald | lastlast2=Gazdar Klein|author2first2=Ewan H. Klein |author3last3=Pullum|first3=Geoffrey K. Pullum |author4last4=Sag|first4=Ivan A. Sag | year=1985 |title=Generalized Phrase Structure Grammar| location=Oxford |publisher=Blackwell, and Cambridge, MA: Harvard University Press |isbnid=ISBN 0-674-34455-3|pages=}}</ref> (GPSG)
* [[Head-Driven Phrase Structure Grammar|Фразна структурна граматика]]<ref>Pollard, Carl, and Ivan A. Sag. 1987. Information-based syntax and semantics. Volume 1. Fundamentals. CLSI Lecture Notes 13.</ref><ref>Pollard, Carl; Ivan A. Sag. (1994). ''Head-driven phrase structure grammar''. Chicago: University of Chicago Press.</ref> (HPSG)
* [[Dependency grammar|Граматичке зависности]]<ref>Distribution is primary principle used by Owens (1984:36), Schubert (1988:40), and Melʹc̆uk (2003:200) for discerning syntactic dependencies.</ref> (DG)
Линија 123 ⟶ 122:
Надмоћ [[Parisian French|париског француског]] је остала без премца током историје савремене француске књижевности. Стандардни италијански није базиран на говору престонице, Рима, већ на говору [[Фиренца|Фиренце]] због утицаја који су Флорентинци имали у раној [[Италијанска књижевност|италијанској књижевности]]. Слично томе, стандардни шпански није базиран на говору [[Мадрид]]а, већ на оном образованих говорника северних области као што су [[Кастиља и Леон]] (e.g. погледајте -{''[[Gramática de la lengua castellana]]''}-). У [[Argentina|Аргентини]] и [[Уругвај]]у шпански стандард је базиран на локалним дијалектима [[Буенос Ајрес]]а и [[Монтевидео|Монтевидеа]] ([[Rioplatense Spanish|риоплатски шпански]]). [[Португалски језик|Португалски]] има, за сада, два званична стандарда, респективно [[Brazilian Portuguese|Бразилски португалски]] и [[European Portuguese|Европски португалски]]. [[Српски језик]] је подељен на сличан начин; [[Србија]] и [[Република Српска]] користе њихове засебне стандарде. Постојање трећег стандарда је питање контроверзе, неки сматрају [[Црногорски језик|црногорски]] засебним језиком, док су други мишљења да је то само још једна варијанта српског.
 
[[Норвешки језик|Норвешки]] има два стандарда, ''[[Bokmål|бокмал]]'' и ''[[Nynorsk|новонорвешки]]'', избор између којих је предмет [[Norwegian language struggle|контроверзе]]: Свака норвешка општина може да прогласи један од њих службеним језиком, или може да остане „језички неутрална”. Новонорвешки подржава мањина од 27 процената% општина. Главни језик који се користи у основним школама нормално следи званични језик своје општине и о томе се одлучује референдумом унутар школског округа. [[Standard German|Стандардни немачки]] је настао стандардизацијом службене употребе [[Early New High German language|горњенемачког]] у 16. и 17. веку. До око 1800, то је скоро у потпуности био писани језик, али је у данашње време у веома широкој употреби као говорни језик, тако да је већина бивших [[German dialect|немачких дијалеката]] скоро изумрла.
 
[[Стандардни кинески]] има званични статус као стандардна говорна форма кинеског језика Народне републике Кине, [[Тајван|Републике Кине]] (РОЦ) и [[Сингапур|Републике Сингапур]]. Изговор стандардног кинеског је базиран на локалном акценту [[Мандарински језик|мандаринског кинеског]] из Луанпинга, Џенгде у Хебеј провинцији у близини Пекинга, док су граматика и синтакса базирани на модерном [[Written vernacular Chinese|говорном писаном кинеском]]. [[Modern Standard Arabic|Модерни стандардни арапски]] је директно базиран на [[Classical Arabic|класичном арапском]], језику [[Куран]]а. [[Хинди-урду|Хиндустански језик]] има два стандарда, [[Хинди]] и [[Урду]].
Линија 174 ⟶ 173:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|30em}}
 
== Литература ==
▲* {{Cite book
| last = O'Grady
▲ | first = JanetWilliam
| last2 = Dobrovolsky
| first2 = Michael
| last3 = Katamba
| first3 = Francis
| title = Contemporary Linguistics: An Introduction
| publisher = Longman
|year=1996
| location = Harlow, Essex
|pages=4–7; 464–539
| url = https://books.google.com/?id=djhsAAAAIAAJ&dq=Contemporary+Linguistics
|isbn=9780582246911}}
{{refbegin|30em}}
* {{cite book|author=-{American Academic Press, The (ed.). [[William Strunk, Jr.]], et al. ''|title=The Classics of Style: The Fundamentals of Language Style From Our American Craftsmen''. |location=Cleveland: |publisher=The American Academic Press, 2006.}- {{|year=|id=ISBN 0-9787282-0-3|0978728203pages=}}.
* {{cite book|author=-{Rundle, Bede. ''|title=Grammar in Philosophy''. |location=Oxford: |publisher=Clarendon Press; New York: Oxford University Press, 1979.}- {{|year=|id=ISBN 0-19-824612-9|0198246129pages=}}.
* -{Bede Rundle, Grammar in Philosophy, Oxford 1979.}-
* -{Chris Foryth, Grammar through time, 1981.}-
* -{[[Ralph Waldo Emerson]], et al, [[The Classics of Style]], 2006.}-
* {{citation |last=Chomsky |first=Noam |author= |authorlink= Noam Chomsky |title=Syntactic Structures |url=https://www.google.com/books?id=a6a_b-CXYAkC |year=1957 |publisher=Mouton |location=The Hague/Paris }}
* {{citeCite book|ref= harv|title=The Minimalist Program|authorlast=Chomsky, |first=Noam|publisher=MIT Press|year=1995|isbnid=ISBN 0-262-53128-3}}
* {{cite journal | title=Review Article: The Minimalist Program | year=1998 | last=Zwart | first=Jan-Wouter | journal=Journal of Linguistics | volume=34 | issue= | pages=213–226 |publisher= Cambridge University Press|pages=213–226}}
* Baker, M. (2001). ''The Atoms of Language: The Mind's Hidden Rules of Grammar''. Basic Bks.
* Chomsky, N. (1981). ''Lectures on Government and Binding''. Mouton de Gruyter.
* Chomsky, N. and Lasnik, H. (1993) Principles and Parameters Theory, in ''Syntax: An International Handbook of Contemporary Research'', Berlin: de Gruyter.
* Chomsky, N. (1995) ''The Minimalist Program (Current Studies in Linguistics)''. MIT Press.
* Lightfoot, D. (1982). ''The Language Lottery: Towards a Biology of Grammars''. MIT Press.
* Dalrymple, Mary (2001). ''Lexical Functional Grammar''. No. 42 in ''Syntax and Semantics'' Series. New York: Academic Press. . {{ISBNpage|year=2001|id=ISBN 0-12-613534-7|pages=}}
* Falk, Yehuda N. (2001). ''Lexical-Functional Grammar: An Introduction to Parallel Constraint-Based Syntax''. CSLI. {{ISBNpage|year=|id=ISBN 1-57586-341-3|pages=}}
* Kroeger, Paul R. (2004). ''Analyzing Syntax: A Lexical-Functional Approach''. Cambridge: Cambridge University Press. . {{ISBNpage|year=2004|isbn=9780521016544|pages=}}
* [[Carl Pollard]], [[Ivan Sag|Ivan A. Sag]] (1987): ''Information-based Syntax and Semantics. Volume 1: Fundamentals''. Stanford: CSLI Publications.
* [[Carl Pollard]], [[Ivan Sag|Ivan A. Sag]] (1994): ''Head-Driven Phrase Structure Grammar''. Chicago: University of Chicago Press. ([https://web.archive.org/web/20040107095004/http://cslipublications.stanford.edu/site/0226674479.html])
* [[Ivan Sag|Ivan A. Sag]], [[Thomas Wasow]], [[Emily M. Bender]] (2003): ''Syntactic Theory: a formal introduction, Second Edition''. Chicago: University of Chicago Press. ([https://web.archive.org/web/20031002161010/http://cslipublications.stanford.edu/site/1575864002.html])
* {{cite encyclopedia | last = Levine | first = Robert D. | authorlink = Robert D. Levine |author2=W. Detmar Meurers | editor = Keith Brown | encyclopedia = Encyclopedia of Language and Linguistics | title = Head-Driven Phrase Structure Grammar: Linguistic Approach, Formal Foundations, and Computational Realization | url = http://www.sfs.uni-tuebingen.de/~dm/papers/ell2-hpsg.pdf | edition = second | year = 2006 | publisher = Elsevier | location = Oxford | pages = }}
* {{cite journal | last = Müller | first = Stefan | authorlink = Stefan Müller (linguist) | title = Unifying Everything: Some Remarks on Simpler Syntax, Construction Grammar, Minimalism and HPSG | url = http://hpsg.fu-berlin.de/~stefan/Pub/unifying-everything.html | year = 2013 | journal = Language | pages = | doi = 10.1353/lan.2013.0061}}
* {{citeCite book|ref= harv|editor1-last=Ágel |editor1-first=Vilmos |editor2-last=Eichinger |editor2-first=Ludwig M. |editor3-last=Eroms |editor3-first=Hans Werner |editor4-last=Hellwig |editor4-first=Peter |editor5-last=Heringer |editor5-first=Hans Jürgen |editor6-last=Lobin |editor6-first=Henning |title=Dependenz und Valenz:Ein internationales Handbuch der zeitgenössischen Forschung |trans-title=Dependency and Valency:An International Handbook of Contemporary Research |year=2003 |publisher=de Gruyter |location=Berlin |language=German |isbn=978-3110141900 |url=http://www.degruyter.com/view/serial/18595 |accessdate=24 August 2012}}
* Coseriu, E. 1980. Un précurseur méconnu de la syntaxe structurale: H. Tiktin. In ''Recherches de Linguistique : Hommage à Maurice Leroy''. Éditions de l’Université de Bruxelles, 48–62.
* Engel, U. 1994. Syntax der deutschen Sprache, 3rd edition. Berlin: Erich Schmidt Verlag.
* {{citeCite book|ref= harv|last=Eroms|first=Hans-Werner|title=Syntax der deutschen Sprache|year=2000|publisher=de Gruyter|location=Berlin [u.a.]|isbn=978-3110156669|url=http://www.degruyter.com/view/product/5087?format=G|accessdate=24 August 2012}}
* Groß, T. 2011. Clitics in dependency morphology. Depling 2011 Proceedings, 58–68.
* {{citeCite book|ref= harv|last1=Helbig |first1=Gerhard |last2=Buscha |first2=Joachim |title=Deutsche Grammatik: ein Handbuch für den Ausländerunterricht |trans-title=German Grammar: A Guide for Foreigners Teaching |year=2007 |publisher=Langenscheidt |location=Berlin |isbn=978-3-468-49493-2 |url= |edition=6. [Dr.]. |accessdate=24 August 2012}}
* Heringer, H. 1996. Deutsche Syntax dependentiell. Tübingen: Stauffenburg.
* Hays, D. 1960. Grouping and dependency theories. P-1910, RAND Corporation.
* Hays, D. 1964. [https://www.jstor.org/discover/411934?sid=21105509210933&uid=3739832&uid=3&uid=4578659517&uid=3739256&uid=60&uid=4578659527&uid=70&uid=2&uid=2134&uid=2129 Dependency theory: A formalism and some observations.] ''Language'', 40: 511-525. Reprinted in ''Syntactic Theory 1, Structuralist'', edited by Fred W. Householder. Penguin, 1972.
* {{citeCite book|ref= harv|last=Hudson|first=Richard|title=Word grammar|year=1984|publisher=B. Blackwell|location=Oxford, OX, England|isbn=978-0631131861|edition=1. publ.}}
* Hudson, R. 1990. An English Word Grammar. Oxford: Basil Blackwell.
* Hudson, R. 2007. Language Networks: The New Word Grammar. Oxford University Press.
Линија 214 ⟶ 227:
* Liu, H. 2009. Dependency Grammar: from Theory to Practice. Beijing: Science Press.
* Lobin, H. 2003. Koordinationssyntax als prozedurales Phänomen. Tübingen: Gunter Narr-Verlag.
* {{citeCite book|ref= harv|last=Matthews|first=P. H.|title=Syntactic Relations: a critical survey|year=2007|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=9780521608299|url=http://www.cambridge.org/us/knowledge/isbn/item1157046|edition=1. publ.|accessdate=24 August 2012}}
* {{citeCite book|ref= harv|last=Melʹc̆uk|first=Igor A.|title=Dependency syntax : theory and practice|year=1987|publisher=State University Press of New York|location=Albany|isbn=978-0-88706-450-0|url=http://www.sunypress.edu/p-164-dependency-syntax.aspx|accessdate=24 August 2012}}
* Melʹc̆uk, I. 2003. Levels of dependency in linguistic description: Concepts and problems. In Ágel et al., 170–187.
* Miller, J. 2011. [https://books.google.com/books?id=a0UQHXUzR9AC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false A critical introduction to syntax]. London: continuum.
Линија 228 ⟶ 241:
* Schubert, K. 1988. Metataxis: Contrastive dependency syntax for machine translation. Dordrecht: Foris.
* Sgall, P., E. Hajičová, and J. Panevová 1986. The meaning of the sentence in its semantic and pragmatic aspects. Dordrecht: D. Reidel Publishing Company.
* Starosta,. Sстр. 1988. The case for lexicase. London: Pinter Publishers.
* Tesnière, L. 1966. Éléments de syntaxe structurale, 2nd edition. Paris: Klincksieck.
* Tesnière, L. 2015. Elements of structural syntax; English translation of Tesnière 1966. John Benjamins, Amsterdam.
* van Valin, R. 2001. An introduction to syntax. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
* Van Valin, Robert D., Jr. (1993). A synopsis of Role and Reference Grammar. In R. D. Van Valin Jr. (Ed.), ''Advances in Role and Reference Grammar'' (pp.&nbsp; 1–164). Amsterdam: Benjamins.
* Van Valin, Robert D., Jr.; & William A. Foley (1980). Role and Reference Grammar. In: E. A. Moravcsik & J. R. Wirth (Eds.), ''Current approaches to syntax'' (pp.&nbsp; 329–352). Syntax and semantics (Vol. 13). New York: Academic Press.
* Van Valin, Robert D., Jr.; & Randy LaPolla (1997). ''Syntax: Structure, meaning and function''. Cambridge: Cambridge University Press.
* Van Valin, Robert D., Jr. (2003). ''Exploring the Syntax-Semantics Interface''. Cambridge: Cambridge University Press.
Линија 240 ⟶ 253:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Grammar}}
* {{Cite EB1911 |last=Sayce |first=Archibald Henry |wstitle=Grammar|short=x}}
* -{[http://www.oxforddictionaries.com/grammar/ Grammar from the Oxford English Dictionary]}-
* [http://www.princeton.edu/~harman/Papers/Ling-Ment.html Why Chomskean Linguistics is Mentalistic]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Граматика”