Фрегата — разлика између измена

 

'''Фрегата''' је назив који се у најширем смислу користи за [[ратни брод]] средње величине. Кроз историју се, међутим, тај назив користио за различите врсте [[брод]]ова. Данашње фрегате дефинишу се обично као најмањи ратни бродови који могу самостално да оперишу.

То су били ратни бродови бржи од линијских и трговачких бродова, наоружани са 28—44 топа. Главна артиљерија је била смештена на главној покривеној палуби, а имала је 3 јарбола. Биле су углавном намењене за извидање, за борбу против гусара и ескортну службу у прекоморским поседима. Око 1830. почеле су се на фрегате монтирати [[Парни строј|парне машине]] са бочним точковима. Прва таква парна фрегата, Пенелопе, уврштена је у [[Уједињено Краљевство|британску]] флоту 1830. На фрегате се од 1843. уградује и пропелер. Све парне фрегате имале су и једра као помоћни погон. Оклопне фрегате, назване у неким ратним морнарицама „оклопњаче“, појавиле су се скоро истовремено у другој половини [[19. век]]а у [[Француска|француској]] и британској ратној морнарици. Прва француска оклопна фрегата ''La Gliore'' (1859), депласмана 5670 т, брзине 12.5 чв, имала је 36 топова калибра 160 мм, смештених у главној батерији и на горњој палуби, и оклоп од 78-120 мм. Крајем 19. века из оклопних фрегата развиле су се крстарице, а назив фрегата се губи све до [[Други светски рат|другог светског рата]].

 

Све интензивније прекоморско превожење људства, наоружања, опреме, хране, као и масовна примена подморница и авиона у другом светском рату, посебно од стране [[Силе осовине|сила Осовине]], пресудно је утицало на све већу примену ескортирања ратних и трговачких бродова. Због тога водеће земље [[Савезници у Другом светском рату|Савезнице]], посебно Велика Британија и [[САД]], убрзано раде на реконструкцији разарача и других бродова у фрегате, као и на градњи нових фрегата. Основна намена фрегата је противподморничка и противваздушна одбрана конвоја и ратних бродова, а по потреби ангажоване су у извидању и подршци при нападу мањих ратних бродова (торпедних чамаца). У почетку се граде фрегате до 1600 т депласмана, брзине око 20 чв, наоружане са 2—6 топова 102-127 мм и до 8 топова 20-40 мм, по више бацача и клизача дубинских бомби, јежева или сипа, чешће и са торпедним цевима. Све се више опремају новим средствима и за откривање зароњених подморница. Тежи се да фрегате буду што бољих поморачких особина и већег радијуса дејства. Британци су у току рата изградили око 270 фрегата (типова ''River'', ''Black Swan''), а Американци око 520 разних ескортних бродова (фрегате типа ''Colony''). То је принудило противничке подморнице да се све више задржавају под водом и нападају у подводној вожњи. Савезнички губици у бродовимаод непријатељевих подморница у другом делу рата све су се више смањивали.

Послератни нагли развој [[Авијација|авијације]], [[подморница]] и [[Нуклеарно оружје|нуклеарног]] оружја, још више је потенцирао даљу реконструкцију и новоградњу квалитетнијих фрегата. Према економским могућностима многе земље, посебно у водећим ратним морнарицама, теже стварању што већег броја фрегати које ће одговарати условима борбе против савремених подморница и авијације, и што веће заштите посада од дејства нуклеарног, [[Хемијско ружје|хемијског]] и [[Биолошко оружје|биолошког]] оружја.

Модерна фрегата потиче од класе [[ескортни разарач|ескортних разарача]] која се развила у другом светском рату, и којој је главни задатак била заштита конвоја и [[подморница|противподморничка]] борба. Данас су фрегате осим са топовима и митраљезима опремљене ракетним наоружањем, а по својој величини и ватреној моћи су се приближиле класичним [[разарач]]има. У многим [[ратна морнарица|морнарицама]], поготово оним мањим, представљају [[капитални брод|капиталне бродове]].

 

 

[[Категорија:Ратни бродови]]

 

[[sv:Fregatt]]

[[zh:护卫舰]]