|
Међутим, постоје неке уочљиве разлике. Нај истакнутији је пролиферација ''Р самогласника''<ref>На енглеском: rhotic vowels.</ref>. Сви ''Р самогласници'' су резултат -{{lang|zh|儿}} {{IPA|/-ɹ/}}, суфикс именица, осим за неколико ријечи изговорено као {{IPA|/ɑɹ/}} које немају овај суфикс. У стандардном мандаринском, они се такођер појављују, али нигдје у близини свеприсустности и фреквенције у којима се појављују у Пекингу. Овај феномен је познат као ''ерхуа'' ({{lang|zh|儿化}}).
Осим тога, Пекиншки дијалект има неколико фонетских скраћивања који се обично сматрају превише „жаргонски“ за кориштење у стандардном мандаринском језику. На примјер, у брзом говору, почетни сугласници пролазе кроз промјену ако су у једној ненаглашеном слогу: [[пин-јинпинјин]] {{translтрансл|zh|ISO|zh ch sh}} {{IPA|/tʂ tʂʰ ʂ/}} постаје р {{IPA|/ɻ/}}, тако да {{lang|zh|不知道}} {{translтрансл|zh|ISO|''bùzhīdào''}} „не знам“ може звучити као {{translтрансл|zh|ISO|''bùrīdào''}} ( стрес је на први и трећи слог); j q x {{IPA|/tɕ tɕʰ ɕ/}} постаје y /j/, тако да {{lang|zh|赶紧去}} {{translтрансл|zh|ISO|''gǎnjǐnqù''}} „иди брже“ може звучити као {{translтрансл|zh|ISO|''gǎnyǐnqù''}}; [[пин-јинпинјин]] b d g /p t k/ дају глас да постану [b d g]; слично промјене се јављају и на другим сугласницима. Такођер, крајњи /-n/ и (мање често) {{IPA|/-ŋ/}} (-нг) се не може затворити у цијелости, тако да је носни самогласник проглашен умјесто један носни сугласник; на примјер, {{lang|zh|您}} {{translтрансл|zh|ISO|nín}} заврши да звучи као „њих“, умјесто „њиин“ у стандардном Мандаринском језику:
{| class="wikitable"
! [[Пинјин]]
! abbr="типичан изговор" | Типичан изговор<br>у Пекингу
|-align=center
| {{translтрансл|zh|ISO|an}} || {{IPA|[an]}} || {{IPA|[æɨ̃]}}
|-align=center
| {{translтрансл|zh|ISO|ian}} || {{IPA|[iɛn]}} || {{IPA|[iɛɨ̃]}}
|-align=center
| {{translтрансл|zh|ISO|en}} || {{IPA|[ən]}} || {{IPA|[əɨ̃]}}
|-align=center
| {{translтрансл|zh|ISO|in}} || {{IPA|[in]}} || {{IPA|[iəɨ̃]}}
|-align=center
| {{translтрансл|zh|ISO|ang}} || {{IPA|[ɑŋ]}} || {{IPA|[ɑɯ̃]}}
|-align=center
| {{translтрансл|zh|ISO|eng}} || {{IPA|[ɤŋ]}} || {{IPA|[ɤɯ̃]}}
|-align=center
| {{translтрансл|zh|ISO|ing}} || {{IPA|[iŋ]}} || {{IPA|[iɤɯ̃]}}
|}
Тонови у Пекиншком дијалекту имају тенденцију да буду више оштрији него на стандардном Мандаринском језику. У стандардном Мандаринском, четири тона су високи-равни, високоузлазни, силазно-улазни и високосилазни; у Пекиншком дијалекту, прва два тона су виша, трећи се спушта мало више, и четврти такођер пада више.
==Речник==
Пекиншки дијалект има много речи које се сматрају жаргонски, и зато се појављују много мање или нимало у стандардном мандаринском језику. Недомаћи Пекиншани често имају проблема са разумевањем већину ових речи. Многи ти некњижевни изрази имају суфикс -р. Примјери укључују:
* {{lang|zh|倍儿}} {{translтрансл|zh|ISO|bèir}} — веома, посебно (који се односи на начин или обележје)
* {{lang|zh|别价}} {{translтрансл|zh|ISO|biéjie}} — не; обично слиједи {{lang|zh|呀}} ако се користи као заповедни начин (обично користи када одбијају милост од блиских пријатеља)
* {{lang|zh|搓火儿}} {{translтрансл|zh|ISO|cuōhuǒr}} — бити љут
* {{lang|zh|颠儿了}} {{translтрансл|zh|ISO|diārle}} — напусти; побјећи
* {{lang|zh|二把刀}} {{translтрансл|zh|ISO|èrbǎdāo}} — особа с ограниченим способностима, клутз
* {{lang|zh|嗬}} {{translтрансл|zh|ISO|hè}} — узвик указују изненађење или сумњу
* {{lang|zh|齁儿}} {{translтрансл|zh|ISO|hōur}} — на екстремној мјери, користи се за укус (обично слатко)
* {{lang|zh|抠门儿}} {{translтрансл|zh|ISO|kōumér}} — тврдица, расипник
* {{lang|zh|劳驾}} {{translтрансл|zh|ISO|láojia}} — опрости; чује се често на Пекиншке аутобусе
* {{lang|zh|溜达}} {{translтрансл|zh|ISO|liūda}} — шетати се око; еквивалент у стандардном Мандаринском {{lang|zh|逛街}} или {{lang|zh|散步}}
* {{lang|zh|撒丫子}} {{translтрансл|zh|ISO|sayazi}} — ићи на ноге, отићи, напустити
* {{lang|zh|怂}} {{translтрансл|zh|ISO|sóng}} / {{lang|zh|蔫儿}} {{translтрансл|zh|ISO|niār}} — не кичмен, покуњен
* {{lang|zh|消停}} {{translтрансл|zh|ISO|xiāoting}} — да коначно и захваљиво бити тих и миран
* {{lang|zh|辙}} {{translтрансл|zh|ISO|zhé}} — начин (да урадиш нешто); еквивалент у стандардном Мандаринском {{lang|zh|办法}}
* {{lang|zh|褶子了}} {{translтрансл|zh|ISO|zhezile}} — пропао (поготово ствари које треба направити)
Неки изрази се сматрају {{translтрансл|zh|ISO|''tuhua''}} ({{lang|zh|土话}}), или „основни језик“, који су пренети из старије генерације и више се не користи међу више образовних особа, на примјер:
* {{lang|zh|迄小儿}} {{translтрансл|zh|ISO|qíxiǎor}} — од младе доби
* {{lang|zh|晕了菜}} {{translтрансл|zh|ISO|yūnlecài}} — бити неоријентисан
Други се, могу сматрати као нови изрази који се користе код „модернијег“ друштва:
* {{lang|zh|套瓷儿}} {{translтрансл|zh|ISO|tàocír}} — бацити у кош; користи се за кошарку
* {{lang|zh|小蜜}} {{translтрансл|zh|ISO|xiǎomì}} — посебна женска пријатељица (негативно значење)
==Граматика==
Као и код фонологије и речника, граматика колоквијаланог Пекиншкогпекиншког дијалекта користи више колоквијаланих израза него стандардни Мандаринскимандарински. Опћенито, стандардни Мандаринскимандарински је под утјецајем [[класични кинески језик|класичног кинеског језика]], што га чини више кондензиран и језгровит; Пекиншкипекиншки дијалект није утјецан на тај начин, па се чини више надугачак - али ово је сачињен од чињенице да се Пекиншкипекиншки дијалект говори брже и има фонетске скраћенице (види поглавље о фонологији горе).
На примјер:
*[[Стандардни Мандаринскимандарински језик|Стандардни мандарински]]:
**{{lang|zh|今天会下雨，所以出门时要记得带伞。}}
**{{translтрансл|zh|ISO|''Jīntiān huì xiàyǔ, suǒyǐ chūmén shí yào jìde dài sǎn.''}}
*Пекиншки дијалект:
**{{lang|zh|今儿得下雨，所以出门儿时得记着带伞！}}
**{{translтрансл|zh|ISO|''Jīnr děi xiàyǔ, suǒyǐ chūménr shí děi jìzhe dài sǎn!''}}
*Након што је прошао кроз Пекиншихпекинших фонетских смењивања:
**{{translтрансл|zh|ISO|''Jīr děi xiàyǔ, suǒyǐ chūmér shi děi jìzhe dài sǎn!''}}
*''Бит ће киша данас, па не заборавите понијети један кишобран, када изађите.''
| 