Википедија

Граматика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 64:
{{Further|Историјска лингвистика}}
 
[[Вавилонија|Вавилонци]] су извршили ране покушаје описивања језика,<ref>{{harvnb|McGregor|2015|pp=15–16}}</ref> међутим прва систематска граматика, [[Санскрит]]а, потиче из [[Iron Age India|гвозденог доба Индије]], са [[Yaska|Јаском]] (6. век п. н. е.), [[Pāṇini|Панинијем]] (6-5. век п. н. е.<ref name=britpanini>{{cite book|url= https://www.britannica.com/topic/Ashtadhyayi|title= Ashtadhyayi, Work by Panini |author=The Editors of Encyclopaedia Britannica |year=2013| publisher= Encyclopædia Britannica|accessdate = 23. October10. 2017.}}, Quote: "Ashtadhyayi, Sanskrit Aṣṭādhyāyī (“Eight Chapters”), Sanskrit treatise on grammar written in the 6th to 5th century BCE by the Indian grammarian Panini."</ref>) и његовим коментаторима [[Pingala|Пингалом]] (c. 200 п. н. е.), [[Katyayana|Катјајаном]], и [[Patanjali|Патањалијем]] (2. век п. н. е.). [[Tolkāppiyam|Толкапијам]], најранија [[Тамилски језик|тамилска]] граматика, је датирана на 5. век.
 
На Западу, граматика се појавиал као дисциплина у доба [[Хеленистичка ера|хеленизма]] од 3. века п. н. е. са ауторима као што су [[Rhyanus|Ријан]] и [[Aristarchus of Samothrace|Аристарх од Самотраке]], при чему је најстарији сачувани рад ''[[Art of Grammar|Уметност граматике]]'' ({{lang|grc|Τέχνη Γραμματική}}), који се приписује [[Dionysius Thrax|Дионисису Траксу]] (c. 100 п. н. е.). [[Latin grammar|Латинска граматика]] се развила следећи грчке моделе од 1. века п. н. е, захваљујући раду аутора као што су [[Orbilius Pupillus|Орбилијус Пупилус]], [[Remmius Palaemon|Ремијус Палемон]], [[Marcus Valerius Probus|Маркус Валеријус Пробус]], [[Verrius Flaccus|Веријус Флакус]] и [[Aemilius Asper|Емилус Аспер]].
Ред 105:
Разни „грамарски оквири” су били развијана у [[theoretical linguistics|теоретској лингвистици]] од средине 20. века, посебно под утицајем идеје „[[universal grammar|универзалне граматике]]” у Сједињеним Државама. Међу њима су главне гране:
* [[Transformational grammar|Трансформациона граматика]]<ref name="aspects">{{cite book|title=Aspects of the Theory of Syntax|publisher=MIT Press|last=Chomsky|first=Noam|year=1965|isbn=978-0-262-53007-1|pages=}}</ref><ref name="portroyal">The Port-Royal Grammar of 1660 identified similar principles; {{cite book|title=Language and Mind|publisher=Harcourt Brace Jovanovich|last=Chomsky|first=Noam|year=1972|isbn=978-0-15-147810-1|pages=}}</ref> (TG)
* [[Systemic functional grammar|Системска функционална граматика]]<ref>{{Cite web | url=http://www.isfla.org/Systemics/definition.html | accessdate = 1. July07. 2011. | title=What is Systemic-Functional Linguistics? | author= | date= | work=Information on Systemic Functional Linguistics | publisher=International Systemic Functional Linguistics Association}}</ref><ref>Halliday, M.A.K. 1994. ''Introduction to Functional Grammar'', 2nd ed. London: Edward Arnold. стр. 15.</ref> (SFG)
* [[Principles and Parameters|Принципи и теорија параметара]]<ref>Newmeyer, F.J. (2004). Against a parameter-setting approach to language variation. Linguistic Variation Yearbook 4:181-234.</ref> (P&P)
* {{cite book|author=[[Lexical functional grammar|Лексичко-функционална граматика]]<ref>Bresnan, Joan |title=Lexical-Functional Syntax|location=|publisher=Blackwell|year=2001|isbn=978-0-631-20973-7|pages=}}</ref><ref>Bresnan, Joan; Asudeh, Ash; Toivonen, Ida; Wechsler, Stephen . ''Lexical Functional Syntax.'' 2nd edition. Wiley Blackwell. {{page|year=2015|isbn=978-1-4051-8781-7|pages=}}</ref> (LFG)
Ред 211:
* {{cite encyclopedia |last=Levine| first = Robert D. | authorlink = Robert D. Levine |author2=W. Detmar Meurers | editor = Keith Brown | encyclopedia = Encyclopedia of Language and Linguistics | title = Head-Driven Phrase Structure Grammar: Linguistic Approach, Formal Foundations, and Computational Realization | url = http://www.sfs.uni-tuebingen.de/~dm/papers/ell2-hpsg.pdf | edition = second |year=2006| publisher = Elsevier | location = Oxford }}
* {{cite journal |last=Müller| first = Stefan | authorlink = Stefan Müller (linguist) | title = Unifying Everything: Some Remarks on Simpler Syntax, Construction Grammar, Minimalism and HPSG | url = http://hpsg.fu-berlin.de/~stefan/Pub/unifying-everything.html |year=2013| journal = Language | doi = 10.1353/lan.2013.0061}}
* {{Cite book|ref= harv|editor1-last=Ágel|editor1-first=Vilmos |editor2-last=Eichinger|editor2-first=Ludwig M. |editor3-last=Eroms|editor3-first=Hans Werner |editor4-last=Hellwig|editor4-first=Peter |editor5-last=Heringer|editor5-first=Hans Jürgen |editor6-last=Lobin|editor6-first=Henning |title=Dependenz und Valenz:Ein internationales Handbuch der zeitgenössischen Forschung |trans-title=Dependency and Valency:An International Handbook of Contemporary Research |year=2003|publisher=de Gruyter |location=Berlin |language=German |isbn=978-3110141900 |url=http://www.degruyter.com/view/serial/18595 |accessdate = 24. August08. 2012.}}
* Coseriu, E. 1980. Un précurseur méconnu de la syntaxe structurale: H. Tiktin. In ''Recherches de Linguistique : Hommage à Maurice Leroy''. Éditions de l’Université de Bruxelles, 48–62.
* Engel, U. 1994. Syntax der deutschen Sprache, 3rd edition. Berlin: Erich Schmidt Verlag.
* {{Cite book|ref= harv|last=Eroms|first=Hans-Werner|title=Syntax der deutschen Sprache|year=2000|publisher=de Gruyter|location=Berlin [u.a.]|isbn=978-3110156669|url=http://www.degruyter.com/view/product/5087?format=G|accessdate = 24. August08. 2012.}}
* Groß, T. 2011. Clitics in dependency morphology. Depling 2011 Proceedings, 58–68.
* {{Cite book|ref= harv|last1=Helbig|first1=Gerhard |last2=Buscha|first2=Joachim |title=Deutsche Grammatik: ein Handbuch für den Ausländerunterricht |trans-title=German Grammar: A Guide for Foreigners Teaching |year=2007|publisher=Langenscheidt |location=Berlin |isbn=978-3-468-49493-2 |url= |edition=6. [Dr.]. |accessdate = 24. August08. 2012.}}
* Heringer, H. 1996. Deutsche Syntax dependentiell. Tübingen: Stauffenburg.
* Hays, D. 1960. Grouping and dependency theories. P-1910, RAND Corporation.
Ред 226:
* Liu, H. 2009. Dependency Grammar: from Theory to Practice. Beijing: Science Press.
* Lobin, H. 2003. Koordinationssyntax als prozedurales Phänomen. Tübingen: Gunter Narr-Verlag.
* {{Cite book|ref= harv|last=Matthews|first=P. H.|title=Syntactic Relations: a critical survey|year=2007|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=9780521608299|url=http://www.cambridge.org/us/knowledge/isbn/item1157046|edition=1. publ.|accessdate = 24. August08. 2012.}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Melʹc̆uk|first=Igor A.|title=Dependency syntax : theory and practice|year=1987|publisher=State University Press of New York|location=Albany|isbn=978-0-88706-450-0|url=http://www.sunypress.edu/p-164-dependency-syntax.aspx|accessdate = 24. August08. 2012.}}
* Melʹc̆uk, I. 2003. Levels of dependency in linguistic description: Concepts and problems. In Ágel et al., 170–187.
* {{Cite book|ref= harv|last1=Miller|first1=James Edward|last2=Miller|first2=Jim|title=A Critical Introduction to Syntax|url=https://books.google.com/books?id=a0UQHXUzR9AC|date = 17. March03. 2011.|publisher=A&C Black|isbn=978-0-8264-9704-8}}
* Nichols, J. 1986. Head-marking and dependent-marking languages. Language 62, 56–119.
* Ninio, A. 2006. Language and the learning curve: A new theory of syntactic development. Oxford: Oxford University Press.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Граматика”