Комуникација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Комуникација''' (од {{јез-лат|commūnicāre}} са значењем „делити“<ref>{{OEtymD|communication|accessdate=2013-06-23}}</ref>) представља чин преношења разумљиве [[Информација|информације]]. Комуникација захтева пошиљаоца, поруку и примаоца. Комуникација је важна активност коју чак и несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота. Често нисмо ни свесни да као индивидуе, комуницирамо са одређеном појавом или са више њих у исто време. Многи аспекти савремене комуникације се данас подразумевају, јер су постали природна активност у нашим дневним навикама.<ref>{{cite web|url=http://math.harvard.edu/~ctm/home/text/others/shannon/entropy/entropy.pdf |format=PDF |title=A Mathematical Theory of Communication |author=C.E. Shannon |website=Math.harvard.edu |accessdate=2017-05-01}}</ref>
Линија 18 ⟶ 17:
== Дефиниције комуникације ==
Слично као и у многим сродним наукама, постоји више десетака, па чак и стотина различитих дефиниција '''комуникације''' и још увек нема једне коју би прихватила већина научника који се баве овим научним пољем.<ref>Čerepinko, D. (2012
[[Харолд Ласвел]], амерички политолог и комуниколог, описао је њене компоненте познатом, тзв. Ласвеловом формулом: '’Ко, каже шта, којим каналом, коме и с којим ефектом?’''', али теоретичари комуникације нису се на томе задржали.<ref name="ReferenceA">{{cite book|last1=Rogers|first1=Everett|title=A History of Communication Study: A Biological Approach|
Катхерина Милер у књизи „Теорија комуникације: перспективе, процеси и контексти“ ({{јез-енг |Communication Theories: Perspectives, Processes, and Contexts}}) даје преглед чак ''седамнаест различитих дефиниција комуникације'' кроз историју. Вивер, нпр. каже да комуникација „укључује све процедуре којима људи утичу једни на друге“,<ref>Shannon, C. E., & Weaver, W. (1949). ''The mathematical theory of communication''. Urbana, Illinois: University of Illinois Press</ref> а Ховс комуникацију назива „структурираним понашањем у простор-времену са симболичком одредницом“.<ref>{{cite journal |title= Toward a hermeneutic phenomenology of communication |
У свима њима комуникација се проматра или као процес или као стварање значења или као пријенос одређене информације или поруке, а врло често и као комбинација двају погледа, или чак као све троје заједно.
Линија 28 ⟶ 27:
== Облици комуникација ==
{{colbegin|3}}
* [[вербална комуникација]]
* [[невербална комуникација]]
* [[интраперсонална комуникација]]
* [[интерперсонална комуникација]]
* [[групна комуникација]]
* [[јавна комуникација]]
* [[масовна комуникација]]
* [[активно слушање]]
* [[телекомуникација]]
* [[рачунарско-посредована комуникација]]
* [[здрава комуникација]]
{{colend}}
Линија 52 ⟶ 51:
Постоји неколико разлога зашто невербална комуникација игра виталну улогу у комуникацији:
„Невербална комуникација је свеприсутна.”<ref>
„Невербална понашања су мултифункционална.”<ref>
„Невербално понашање може да формира универзални језички систем.”<ref>
=== Вербална комуникација ===
Линија 62 ⟶ 61:
Вербална комуникација је говорно или писано преношење поруке. Људски [[језик]] се може дефинисати као [[систем]] [[симбол]]а (покекад познатих као [[lexeme|лексема]]) и [[граматика|граматичких]] правила путем којих се манипулишу симболи. Реч „језик” се такође односи на заједничка својства језика. [[Language acquisition|Учење језика]] се нормално најинтензивније одвија током људског детињства. Велика већина од хиљада постојећих људских језика користи обрасце [[звук]]ова или [[гестикулација]] као симболе који омогућавају комуникацију. Језици имају тенденцију да деле одређена својства, мада постоје изузеци. Не постоји [[Дијалект|дефинитивно разграничење]] између језика и [[дијалекат|дијалекта]]. [[Плански језик|Конструисани језици]] као што је [[Есперанто]], [[програмски језик|програмски језици]], и разни математички формализми нису неопходно ограничени својствима која су заједничка за људске језике.
Као што је раније поменуто, језик може да буде карактерисан као симболички. Чарлс Огден и И. А. Ричардс су развили модел троугла значења да би објаснили симбол (релацију међу речима), означену ствар (ствар коју симбол описује), и значење (мисао која је асоцирана са речју и предметом).
Својствима језика руководе правила. Језик следи фонолошка правила (звукове који се јављају у језику), синтаксна правила (аранжман речи и интерпункцију реченице), семантичка правила (договорено значење речи), и прагматичка правила (значење изведено из контекста). Значења која су везана за речи могу бити дословна или другачије позната као денотативна; везана за предмет дискусије, или, значења која узимају контекст и релације у обзир, иначе позната као конотативна; везана за осећања, историју и динамику моћи међу особама које комуницирају.<ref>{{cite book
=== Писана комуникација и њен историјски развој ===
Линија 70 ⟶ 69:
Временом су форме и идеје о комуникацији еволуирали кроз континуирано напредовање технологије. Напреци обухватају психологију комуникација и медија, једно ново поље студирања.
Напредак писане комуникације се може поделити на три „револуције информационе комуникације”:<ref>{{cite web|
# Писана комуникација се првобитно појавила у виду употребе пиктограма. [[Пиктограм]]и су били направљени од камена, и стога писана комуникација није иницијално била мобилна. Дошло је до разваја стандардизованих и поједностављених форми пиктограма.
# До следећег корака је дошло кад је за писање почео да се користи [[папир]], папирус, глина, восак, и други медији са заједничким системом писања, што је довело до прилагодљивих [[алфабет]]а. Комуникација је постала мобилна.
Линија 79 ⟶ 78:
== Облици и компоненте људске комуникације ==
Људска комуникација дели се на [[вербална комуникација|вербалну комуникацију]] и [[невербална комуникација
''Вербална комуникација'' је комуникација коју појединац остварује [[говор
Основни комуникацијски алат људске комуникације је [[језик]].
Линија 90 ⟶ 89:
# оруђе за изражавање [[мисао|мисли]] унутар наших глава
Словенски комуниколог [[France Vreg
# [[семантика|семантичкој]], која проучава однос између језичних знакова и извањезичних објеката које ти знакови означавају
# [[синтакса|синтактичкој]], која проучава међусобни однос знакова
# [[прагматичан|прагматичкој]], која успоставља однос између знака и његова корисника
Различити аутори истичу да је језик основни алат којим спознајемо сами себе, али и свет око себе. Њиме одражавамо, и поновно успостављамо нашу заједничку стварност. Без језика као инструмента комуникације готово не би било ни човека, ни људског друштва какво познајемо<ref>Čerepinko, D. (2012
==Теорије о комуникацији==
Линија 101 ⟶ 100:
Постоји много различитих модела који описују комуникацијске процесе, почевши од најједноставнијих модела преноса поруке од пошиљатеља до приматеља кроз један канал. За њих је комуникација акција чији је циљ пренети поруку од једног пошиљатеља до другог. Има модела који комуникацију проматрају као интеракцију с циљем заједничког стварања поруке у којем је пошиљатељ истодобно и приматељ и обратно, а које се догађа кроз међусобну трансакцију поруке и повратне везе . Сви споменути приступи формирали су широко поље различитих теорија које описују комуникацију и њене феномене.
[[Клод Елвуд Шенон
Хрватски комуниколог [[Даријо Черепинко]] у својем уџбенику<ref>Черепинко, Д. (2012
{{colbegin|3}}
1. Теорије које се баве стварањем и преношењем значења
Линија 109 ⟶ 108:
* [[Координисано управљање значењем или теорија правила]]
* [[Конструктивизам]]
* [[Наративна парадигма
* [[Теорија симболичког приближавања]]
* [[Теорија друштвене конструкције стварности]]
Линија 153 ⟶ 152:
== Нивои и контексти комуницирања ==
Комуникација је процес размене мисли, [[осећај]]а и порука који се нужно одвија кад год постоји интеракција (међуоднос, међуделовање). Комуникација је део обиљежја појединих [[народ]]а или група [[људи]], па је у међународним односима врло важно познавати [[култура|културу]] и [[традиција|традицију]] суговорника да би се могло успешно комуницирати. Због тога је комуникација темељ међуљудских односа. Нивои комуникације могу бити: [[породица
== Баријере за ефективност ==
Линија 164 ⟶ 163:
* '''Баријере услед ставова -''' Баријере услед ставова се јављају као резултат проблема са особљем у организацији. Ово се може јавити, на пример, услед фактора као што су лоше управљање, недостатак консултација са запосленима, лични конфликти који могу да доведу до тога да људи одлажу или одбијају да комуницирају, личних ставова појединих запослених који могу бити због недостатка мотивације или незадовољства на послу, што је узроковано недовољном обуком која би им се омогућила извршавање одређених задатака, или једноставно отпором на промене услед укорењених ставова и идеја.
* '''Двосмисленост речи/фраза -''' Речи које звуче исто али имају разлито значење могу да пренесу потпуно различите поруке. Стога комуникатор мора да осигура да слушалац прими жељено значење. Често је користно да се двосмислене речи избегавају кориштењем алтернатива кад год је то могуће.
* '''Индивидуалне лингвистичке способности -''' Употреба [[жаргон]]а, тешких или неприкладних речи у комуникацији може да онемогући случаоцу да разуме поруку. Слабо објашњене или погрешно схваћене поруке могу довести до конфузије. Међутим,
* '''Физиолошке баријере -''' Оне могу да произађу из личне нелагодности појединаца, узроковане — на пример — лошим здрављем, лошим видом или тешкоћама са слухом.
* '''Заобилажење -''' Она се јављају као комуникатори (пошиљалац и прималац) не придају иста симболична значења својим речима. То се дешава кад пошиљалац изрази мисао или каже реч, а то слушалац схвати са другачијим значењем.
* '''Технолошка вишезадатност и апсорбанција -''' Са брзим повећањем технолошки вођене комуникације задњих деценија, индивидуе се све више суочавају са кондензованом комуникацијом у виду електронске поште, текст проука, и друштвеног ажурирања. Ово је, заузврат, довело до значајне промене у начину на који млађе генерације комуницирају и спознају своју сопствену ефикасност у комуницирању и повезивању са другима. Са свеприсустним присуством једног другог „света” у џепу, појединци су изложени вишеструким задацима физички и когнитивно путем непрестаних подсећања на нешто друго што се догађа на другом месту. Иако је то можда још увек сувише нов напредак да би се знали дугорочни ефекти, ово је предмент садашњих истраживања личности попут Шери Таркл.<ref>{{cite web|title = Technology can sometimes hinder communication, TR staffers observe - The Collegian|url = http://collegian.tccd.edu/?p=3851|website = The Collegian|accessdate = 2016-01-11|language = en-US}}</ref>
* '''Страх од критике -''' Ово је главни фактор који спречава добру комуникацију. Ако се особа придржава једноставне праксе за побољшање комуникацијске вештине, она може постати ефективни комуникатор. На пример, она може да прочита чланак из новина или да прикупи вести путем телевизије и да то презентира испред огледала. Тиме се не само повећава самопоуздање, већ се побољша језик и речник.
* '''Полне баријере -''' Већина комуникатора било да су тога свесни или не, обично имају задати циљ. Ово је веома уочљиво међу различитим половима. На пример, за многе жене се сматра да су критичније у решавању сукоба. Такође је запажено да су мушкарци склонији да се повуку из сукоба него жене.<ref>{{Cite journal|last=Bailey|first=Sandra|year=2009|title=Couple Relationships: Communication and Conflict Resolution|url=http://store.msuextension.org/publications/HomeHealthandFamily/MT200917HR.pdf|journal=MSU Extension|volume=17
== Види још ==
Линија 177 ⟶ 176:
== Референце ==
{{
== Литература ==
Линија 186 ⟶ 185:
|about=yes
|label=communication}}
* {{
== Спољашње везе ==
|