Комуникација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
 
'''Комуникација''' (од {{јез-лат|commūnicāre}} са значењем „делити“<ref>{{OEtymD|communication|accessdate=2013-06-23}}</ref>) представља чин преношења разумљиве [[Информација|информације]]. Комуникација захтева пошиљаоца, поруку и примаоца. Комуникација је важна активност коју чак и несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота. Често нисмо ни свесни да као индивидуе, комуницирамо са одређеном појавом или са више њих у исто време. Многи аспекти савремене комуникације се данас подразумевају, јер су постали природна активност у нашим дневним навикама.<ref>{{cite web|url=http://math.harvard.edu/~ctm/home/text/others/shannon/entropy/entropy.pdf |format=PDF |title=A Mathematical Theory of Communication |author=C.E. Shannon |website=Math.harvard.edu |accessdate=2017-05-01}}</ref>
 
Линија 18 ⟶ 17:
== Дефиниције комуникације ==
 
Слично као и у многим сродним наукама, постоји више десетака, па чак и стотина различитих дефиниција '''комуникације''' и још увек нема једне коју би прихватила већина научника који се баве овим научним пољем.<ref>Čerepinko, D. (2012.): Komunikologija: Kratki pregled najvažnijih teorija, pojmova i principa; Veleučilište u Varaždinu, Varaždin (strpp. 13)</ref>
 
[[Харолд Ласвел]], амерички политолог и комуниколог, описао је њене компоненте познатом, тзв. Ласвеловом формулом: '’Ко, каже шта, којим каналом, коме и с којим ефектом?’''', али теоретичари комуникације нису се на томе задржали.<ref name="ReferenceA">{{cite book|last1=Rogers|first1=Everett|title=A History of Communication Study: A Biological Approach|dateyear=1994|publisher=The Free Press|location=NY|pagepages=3}}</ref>
 
Катхерина Милер у књизи „Теорија комуникације: перспективе, процеси и контексти“ ({{јез-енг |Communication Theories: Perspectives, Processes, and Contexts}}) даје преглед чак ''седамнаест различитих дефиниција комуникације'' кроз историју. Вивер, нпр. каже да комуникација „укључује све процедуре којима људи утичу једни на друге“,<ref>Shannon, C. E., & Weaver, W. (1949). ''The mathematical theory of communication''. Urbana, Illinois: University of Illinois Press</ref> а Ховс комуникацију назива „структурираним понашањем у простор-времену са симболичком одредницом“.<ref>{{cite journal |title= Toward a hermeneutic phenomenology of communication |authorlast=Hawes|first= Leonard C. Hawes |pages= 30-41 |date= 21. 5. 2009 |doi= 10.1080/01463377709369261 |url= http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01463377709369261?journalCode=rcqu20 |pages=30-41}}</ref>
 
У свима њима комуникација се проматра или као процес или као стварање значења или као пријенос одређене информације или поруке, а врло често и као комбинација двају погледа, или чак као све троје заједно.
Линија 28 ⟶ 27:
== Облици комуникација ==
{{colbegin|3}}
* [[вербална комуникација]]
* [[невербална комуникација]]
* [[интраперсонална комуникација]]
* [[интерперсонална комуникација]]
* [[групна комуникација]]
* [[јавна комуникација]]
* [[масовна комуникација]]
* [[активно слушање]]
* [[телекомуникација]]
* [[рачунарско-посредована комуникација]]
* [[здрава комуникација]]
{{colend}}
 
Линија 52 ⟶ 51:
Постоји неколико разлога зашто невербална комуникација игра виталну улогу у комуникацији:
 
„Невербална комуникација је свеприсутна.”<ref>(Burgoon, J., Guerrero, L., Floyd, K., (2010). Nonverbal Communication, Taylor & Francis. pстр. 3 )</ref> Она је део сваког појединачног комуникационог чина. Да би постојала тотална комуникација, сви невербални канали као што су тело, лице, глас, изглед, додир, растојање, временски размаци, и други фактори окружења морају бити ангажовани током интеракције лице-у-лице. Писана комуникација исто тако може да има невербалне карактеристике. Електронска пошта и веб ћаскање омогућавају саговорницима да промене фонт и боју текста, позадину, емотиконе, и величину слова да би се изразили невербални знаци у вербалном медијуму.
 
„Невербална понашања су мултифункционална.”<ref>(Burgoon et al., ppp. 4)</ref> Мноштво различитих невербалних канала се симултано користи при чину комуникације, што пружа могућност симултане размене више порука.
 
„Невербално понашање може да формира универзални језички систем.”<ref>(Burgoon et al., ppp. 4)</ref> Смејање, плакање, показивање, миловање и зурење су невербална понашања која се могу користити и која други људи могу разумети независно од националности. Такви невербални сигнали омогућавају најосновнију форму комуникације кад вербална комуникација није ефективна услед језичких баријера.
 
=== Вербална комуникација ===
Линија 62 ⟶ 61:
Вербална комуникација је говорно или писано преношење поруке. Људски [[језик]] се може дефинисати као [[систем]] [[симбол]]а (покекад познатих као [[lexeme|лексема]]) и [[граматика|граматичких]] правила путем којих се манипулишу симболи. Реч „језик” се такође односи на заједничка својства језика. [[Language acquisition|Учење језика]] се нормално најинтензивније одвија током људског детињства. Велика већина од хиљада постојећих људских језика користи обрасце [[звук]]ова или [[гестикулација]] као симболе који омогућавају комуникацију. Језици имају тенденцију да деле одређена својства, мада постоје изузеци. Не постоји [[Дијалект|дефинитивно разграничење]] између језика и [[дијалекат|дијалекта]]. [[Плански језик|Конструисани језици]] као што је [[Есперанто]], [[програмски језик|програмски језици]], и разни математички формализми нису неопходно ограничени својствима која су заједничка за људске језике.
 
Као што је раније поменуто, језик може да буде карактерисан као симболички. Чарлс Огден и И. А. Ричардс су развили модел троугла значења да би објаснили симбол (релацију међу речима), означену ствар (ствар коју симбол описује), и значење (мисао која је асоцирана са речју и предметом).
 
Својствима језика руководе правила. Језик следи фонолошка правила (звукове који се јављају у језику), синтаксна правила (аранжман речи и интерпункцију реченице), семантичка правила (договорено значење речи), и прагматичка правила (значење изведено из контекста). Значења која су везана за речи могу бити дословна или другачије позната као денотативна; везана за предмет дискусије, или, значења која узимају контекст и релације у обзир, иначе позната као конотативна; везана за осећања, историју и динамику моћи међу особама које комуницирају.<ref>{{cite book |last=Ferguson |first=Sherry Devereaux |last2=Lennox-Terrion |first2=Jenepher |last3=Ahmed |first3=Rukhsana |last4=Jaya |first4=Peruvemba |year=2014 |title=Communication in Everyday Life: Personal and Professional Contexts |url=https://books.google.es/books?id=HZFXngEACAAJ |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Canada |isbn=9780195449280|pages=464 |isbnpages=9780195449280464}}</ref>
 
=== Писана комуникација и њен историјски развој ===
Линија 70 ⟶ 69:
Временом су форме и идеје о комуникацији еволуирали кроз континуирано напредовање технологије. Напреци обухватају психологију комуникација и медија, једно ново поље студирања.
 
Напредак писане комуникације се може поделити на три „револуције информационе комуникације”:<ref>{{cite web|authorlast=Xin Li|first=Xin|title=Complexity Theory – the Holy Grail of 21st Century|url=http://www.csee.wvu.edu/~xinl/complexity.html|publisher=Lane Dept of CSEE, West Virginia University|deadurl=yes|archiveurl=https://archive.is/20130815234045/http://www.csee.wvu.edu/~xinl/complexity.html|archivedate=2013-08-15|df=}}</ref>
# Писана комуникација се првобитно појавила у виду употребе пиктограма. [[Пиктограм]]и су били направљени од камена, и стога писана комуникација није иницијално била мобилна. Дошло је до разваја стандардизованих и поједностављених форми пиктограма.
# До следећег корака је дошло кад је за писање почео да се користи [[папир]], папирус, глина, восак, и други медији са заједничким системом писања, што је довело до прилагодљивих [[алфабет]]а. Комуникација је постала мобилна.
Линија 79 ⟶ 78:
== Облици и компоненте људске комуникације ==
 
Људска комуникација дели се на [[вербална комуникација|вербалну комуникацију]] и [[невербална комуникација |невербалну комункацију]].
 
''Вербална комуникација'' је комуникација коју појединац остварује [[говор|говором]]ом (и [[писмо|писмом]]м као записом говора), а ''невербална комуникација'' она коју остварује невербалним знаковима.
 
Основни комуникацијски алат људске комуникације је [[језик]].
Линија 90 ⟶ 89:
# оруђе за изражавање [[мисао|мисли]] унутар наших глава
 
Словенски комуниколог [[France Vreg |Франц Врег]] сматра да се језик треба проматрати на три основна нивоа:
# [[семантика|семантичкој]], која проучава однос између језичних знакова и извањезичних објеката које ти знакови означавају
# [[синтакса|синтактичкој]], која проучава међусобни однос знакова
# [[прагматичан|прагматичкој]], која успоставља однос између знака и његова корисника
 
Различити аутори истичу да је језик основни алат којим спознајемо сами себе, али и свет око себе. Њиме одражавамо, и поновно успостављамо нашу заједничку стварност. Без језика као инструмента комуникације готово не би било ни човека, ни људског друштва какво познајемо<ref>Čerepinko, D. (2012.): Komunikologija; Veleučilište u Varaždinu (strpp. 14)</ref>.
 
==Теорије о комуникацији==
Линија 101 ⟶ 100:
Постоји много различитих модела који описују комуникацијске процесе, почевши од најједноставнијих модела преноса поруке од пошиљатеља до приматеља кроз један канал. За њих је комуникација акција чији је циљ пренети поруку од једног пошиљатеља до другог. Има модела који комуникацију проматрају као интеракцију с циљем заједничког стварања поруке у којем је пошиљатељ истодобно и приматељ и обратно, а које се догађа кроз међусобну трансакцију поруке и повратне везе . Сви споменути приступи формирали су широко поље различитих теорија које описују комуникацију и њене феномене.
 
[[Клод Елвуд Шенон |Клод Шенон]] и [[Warren Weaver |Ворен Вивер]] у својим радовима описали су модел комуникације, често називан и „мајком свих модела“, који се састоји од наизглед једноставног система који повезује [[извор]] или пошиљатеља [[информација |информације]], [[канал]] кроз који се информација шаље, [[приматељ |приматеља]]а или одредиште те [[бука |буку]] која утиче на информацију током процеса преноса. У складу с погледима кибернетичке традиције, Шенон и Вивер комуникацију проматрају као део система којем је циљ доставити што је могуће тачнију и неизмењену информацију, на коју утичу различите сметње или „бука у каналу“. Што је бука мања, мања је и неизвесност око саме информације и обрнуто – повећање буке у каналу повећава вероватноћа да ће информација бити пренесена само деломично или да ће бити криво реинтерпретирана, па се тиме ствара неизвесност око јавне информације.
 
Хрватски комуниколог [[Даријо Черепинко]] у својем уџбенику<ref>Черепинко, Д. (2012.): Комуникологија: Кратки преглед најважнијих теорија, појмова и принципа; Велеучилиште у Вараждину, Вараждин</ref> као најважније наводи следеће теорије:
{{colbegin|3}}
1. Теорије које се баве стварањем и преношењем значења
Линија 109 ⟶ 108:
* [[Координисано управљање значењем или теорија правила]]
* [[Конструктивизам]]
* [[Наративна парадигма ]]
* [[Теорија симболичког приближавања]]
* [[Теорија друштвене конструкције стварности]]
Линија 153 ⟶ 152:
== Нивои и контексти комуницирања ==
 
Комуникација је процес размене мисли, [[осећај]]а и порука који се нужно одвија кад год постоји интеракција (међуоднос, међуделовање). Комуникација је део обиљежја појединих [[народ]]а или група [[људи]], па је у међународним односима врло важно познавати [[култура|културу]] и [[традиција|традицију]] суговорника да би се могло успешно комуницирати. Због тога је комуникација темељ међуљудских односа. Нивои комуникације могу бити: [[породица |породичне]] (комуникација између чланова породице), [[племе]]нске (племићке породице које имају обичаје и стандарде комуницирања), емотивне, рационалне итд. Ниво комуницирања има толико колико има и друштвених нивоа. Свака комуникација зависи од контекста комуницирања.
 
== Баријере за ефективност ==
Линија 164 ⟶ 163:
* '''Баријере услед ставова -''' Баријере услед ставова се јављају као резултат проблема са особљем у организацији. Ово се може јавити, на пример, услед фактора као што су лоше управљање, недостатак консултација са запосленима, лични конфликти који могу да доведу до тога да људи одлажу или одбијају да комуницирају, личних ставова појединих запослених који могу бити због недостатка мотивације или незадовољства на послу, што је узроковано недовољном обуком која би им се омогућила извршавање одређених задатака, или једноставно отпором на промене услед укорењених ставова и идеја.
* '''Двосмисленост речи/фраза -''' Речи које звуче исто али имају разлито значење могу да пренесу потпуно различите поруке. Стога комуникатор мора да осигура да слушалац прими жељено значење. Често је користно да се двосмислене речи избегавају кориштењем алтернатива кад год је то могуће.
* '''Индивидуалне лингвистичке способности -''' Употреба [[жаргон]]а, тешких или неприкладних речи у комуникацији може да онемогући случаоцу да разуме поруку. Слабо објашњене или погрешно схваћене поруке могу довести до конфузије. Међутим, истраживањaистраживања у комуникацији су показалaпоказала да конфузија може да пружи легитимитет истраживању када убеђивање не успе.<ref>[http://www.pmhut.com/what-should-be-included-in-a-project-plan What Should Be Included in a Project Plan] - Retrieved December 18th, 2009</ref><ref>{{cite journal|url=http://qbox.wharton.upenn.edu/documents/mktg/research/Bafflegab%20Pays.pdf |title=Bafflegab Pays |author=J. Scott Armstrong |journal=Psychology Today |page=12 |year=1980 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130828171508/http://qbox.wharton.upenn.edu/documents/mktg/research/Bafflegab%20Pays.pdf |archivedate=2013-08-28 |df= |pages=12}}</ref>
* '''Физиолошке баријере -''' Оне могу да произађу из личне нелагодности појединаца, узроковане — на пример — лошим здрављем, лошим видом или тешкоћама са слухом.
* '''Заобилажење -''' Она се јављају као комуникатори (пошиљалац и прималац) не придају иста симболична значења својим речима. То се дешава кад пошиљалац изрази мисао или каже реч, а то слушалац схвати са другачијим значењем.
* '''Технолошка вишезадатност и апсорбанција -''' Са брзим повећањем технолошки вођене комуникације задњих деценија, индивидуе се све више суочавају са кондензованом комуникацијом у виду електронске поште, текст проука, и друштвеног ажурирања. Ово је, заузврат, довело до значајне промене у начину на који млађе генерације комуницирају и спознају своју сопствену ефикасност у комуницирању и повезивању са другима. Са свеприсустним присуством једног другог „света” у џепу, појединци су изложени вишеструким задацима физички и когнитивно путем непрестаних подсећања на нешто друго што се догађа на другом месту. Иако је то можда још увек сувише нов напредак да би се знали дугорочни ефекти, ово је предмент садашњих истраживања личности попут Шери Таркл.<ref>{{cite web|title = Technology can sometimes hinder communication, TR staffers observe - The Collegian|url = http://collegian.tccd.edu/?p=3851|website = The Collegian|accessdate = 2016-01-11|language = en-US}}</ref>
* '''Страх од критике -''' Ово је главни фактор који спречава добру комуникацију. Ако се особа придржава једноставне праксе за побољшање комуникацијске вештине, она може постати ефективни комуникатор. На пример, она може да прочита чланак из новина или да прикупи вести путем телевизије и да то презентира испред огледала. Тиме се не само повећава самопоуздање, већ се побољша језик и речник.
* '''Полне баријере -''' Већина комуникатора било да су тога свесни или не, обично имају задати циљ. Ово је веома уочљиво међу различитим половима. На пример, за многе жене се сматра да су критичније у решавању сукоба. Такође је запажено да су мушкарци склонији да се повуку из сукоба него жене.<ref>{{Cite journal|last=Bailey|first=Sandra|year=2009|title=Couple Relationships: Communication and Conflict Resolution|url=http://store.msuextension.org/publications/HomeHealthandFamily/MT200917HR.pdf|journal=MSU Extension|volume=17|page=2|via=George Mason University Libraries|pages=2}}</ref> Ова подела и упоређење не само да показују да постоји много фактора при комуникацији између два пола, него и простор за побољшање, као и утврђене смернице за све.
 
== Види још ==
Линија 177 ⟶ 176:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|30em}}
 
== Литература ==
Линија 186 ⟶ 185:
|about=yes
|label=communication}}
* {{citeCite book|ref= harv|last=Innis |first=Harold |authorlink=Harold Innis |last2=Innis |first2=Mary Q. |title=[[Empire and Communications]] |edition=Revised |others=Foreword by [[Marshall McLuhan]] |location=Toronto |publisher=[[University of Toronto Press]] |year=1975 |orig-year=1950 |isbnid=ISBN 0-8020-6119-2 |oclc=19403451}}
 
== Спољашње везе ==