Момчило Ђујић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 72:
У исто време четничке јединице под командом Ђујића, ушле су у званичан састав 18. корпуса италијанске војске [[Добровољачка антикомунистичка милиција|Добровољачка антикомунистичка милиција (МВАЦ)]], као МВАЦ одред „Динара“, и водиле жестоке борбе против партизана. Те посебне јединице које су формирали Италијани биле су састављене и од Словенаца, Хрвата и Муслимана. Ђујић је са својим људством прихватио легализацију четника, то јест стављање својих јединица у састав и под команду италијанске окупаторске војске. Бирчанин је дуго био лошег здравља и умро је у фебруару 1943. [[Петар Баћовић]], [[Доброслав Јевђевић]] и [[Радован Иванишевић]] су обећали Италијанима да ће наставити његову политику блиске и тесне колаборације, и да ће наставити борбу против партизана.{{sfn|Tomasevich|1975|p=218}} Ђујић је [[10. април]]а, примивши од Италијана обавезу да буде »први појас осигурања« пруге Книн—[[Грачац (Лика)|Грачац]], прикупио код [[Тишковац Лички|Тишковца]] око 220 четника.{{sfn|Поповић|1988|}}
Дана [[10. фебруар]]а [[1943]]. године, Момчило Ђујић, Илија Михић, Петар Баћовић и Радован Иванишевић, четнички команданти источне Босне, Херцеговине, Далмације и Лике објавили су заједничко саопштење "народу Босне, Лике и Далмације" у којем кажу:
{{цитирање|"Пошто смо очистили Србију, Црну Гору и Херцеговину, дошли смо вам у помоћ да разбијемо жалосне остатке комунистичке међународне, зликовачке банде Тита, Моше Пијаде, Леви Вајнерта и других плаћених Јевреја."<ref>http://www.znaci.net/00001/4_14_2_31.htm Zbornik dokumenata, pt 14, vol. 2, doc. 31, p. 175.</ref>}}
Четнички команданти позивају партизане да "поубијају [[политички комесар|политичке комесаре]] и ступе одмах у четничке редове", као и "стотине и стотине њих који се свакодневно предају свесни да су издати и преварени од комуниста Јевреја".<ref>Zbornik dokumenata, pt 14, vol. 2, doc. 31, p. 175.</ref>
Ђујић је с Динарском дивизијом учествовао је у низу акција против [[народноослободилачка војска Југославије|партизана]]. Под његовим заповедништвом су четници починили одређене злочине над хрватским становништвом и оним Србима који су се наклонили партизанима. Крајем [[1942]]. и почетком [[1943]]. четници су починили масакре по селима [[Гата (Омиш)|Гата]], [[Тугаре]], [[Числа]], [[Горњи Долац]], [[Звечање]], [[Дугопоље]], [[Штиково]], [[Маовице]], [[Отавице]], [[Виналић]], [[Кијево (општина)|Кијево]] и [[Гарјак]]. 20. априла 1943. Ђујић је оставио без заштите читаво српско село [[Кањане]] у Далмацији, због тога што као четници нису извршавали наређења, утврдивши да они »нису прави Срби већ нека врста Хрвата православне вере«. Ђујићеве чете у Далмацији и западој Босни Италијани ће користити скоро до тренутка своје [[капитулација Италије|капитулације]] септембра 1943, мада је један италијански извештај из априла 1943. закључио да Ђујићеви четници способни за мало више од обичних пљачки.{{sfn|Milazzo|1975|pp=138, 150}}
| |||