Текелијанум — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
После првог формираног позоришта, 1812. године, и [[Матица српска|Матице српске]], 1826. године, Текелијанум је трећа званична најважнија установа Срба у Угарској. Почетни фонд Текелијанума био је изузетан - састојао се од сто хиљада форинти, две куће у Пешти, три дворца у [[Арад|Араду]] и 28 јутара земље.
 
Чинили су је "Дом српских студената" и "Фонд за издржавање Текелијанума". Намера Саве Текелије је била да се у овој културно-образовној установи српским ђацима омогући школовање и универзитетско образовање. Задужбина им је обезбеђивала смештај, исхрану и [[стипендија|стипендију]].
 
Текелијанум је временом постао главно стециште интелектуалних снага српског народа, које су доприносиле његовом културном и цивилизацијском напретку. С разлогом је називан "Српским Пантеоном[[Пантеон]]ом". Задужбина је помагала и омогућила израстање значајне плејаде српских интелектуалаца, која је убрзала прелаз свог народа из средњег у модерни век.
 
Импозантан је број питомаца који су прошли кроз Текелијанум. Од 1838. до 1914. године у њему је боравило и школовало се око 350 ученика и студената; управник Текелијанума је једно време (1863-1869) био и наш песник [[Јован Јовановић Змај]] који је тада завршавао студије медицине; у Текелијануму је скоро три године становао [[Никола Тесла]], као и песник [[Лаза Костић]], који је помогао текелијанцима да оснују своје културно друштво "Преодницу" (1860), које је било активно све до 1876. године. Идејни зачетник "Преоднице" био је млади текелијанац [[Коста Руварац]]. Касније је основано ново књижевно и потпорно друштво (1880), названо "Коло младих Срба".
Ред 15:
Дугогодишњи надзорник Текелијанума био је легендарни [[Стеван В. Поповић]] који је ову дужност обављао више од три деценије између [[1882.]] и [[1918.]] године.
 
Одлуком Патроната старо здање зграде је, због дотрајалости, порушено 1906. године, а камен темељац новог Текелијанума постављен је 10. новембра 1907. Ново велелепно здање подигнуто је и усељено 1909. године. У том раздобљу, у А крилу зграде налазио се [[интернат]] за српске ђаке, а у Б крилу станови за издавање, од чије се кирије интернат издржавао. Ова зграда се налази у данашњој улици -{Veres Pálné utca}- бр. 17-19.
 
Између два светска рата број питомаца у Текелијануму је опао, јер су задужбинска добра, а нарочито готовина којом је фонд располагао, веома смањена (потрошена), услед инфлације и замене новца. Део зграде морао се издавати под кирију да би се Задужбина одржала. У периоду 1941-1944 задужбина се постепено опоравља. У њему је тада било више од тридесет питомаца[[питомац]]а, од којих је половина примала, истина, скромне стипендије. Време после [[Други светски рат|Другог светског рата]] нанело је најтежи, безмало фаталан ударац Текелијином заводу. Године 1952. зграда Текелијанума је национализована и Задужбина је привремено престала да постоји.
 
Мађарске државне власти су 1996. вратиле половину зграде [[Епархија будимска|Будимској епархији]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. То је омогућило да Задужбина Саве Текелије обнови свој рад и да се отвори нада да ће се Текелијанум вратити својој племенитој улози - да буде један од значајних културних, духовних и образовних средишта (центара) српског народа.