Флавије Орест — разлика између измена

Орест је био аристократског порекла, родом из Посавске Паноније ([[латински језик|лат]]: ''Pannonia Savia''). Његов отац Татул био је паганин и зет Ромула који је био великодостојник ([[латински језик|лат]]: ''comes'') у Западном римском царству. Могуће је да је Орест бар делимично био [[Германи|германског]] порекла.

Када је Панонија припала [[Хуни|хунском]] краљу [[Атила|Атили]], Орест је постао један од краљевих великодостојника. Атилу је служио као секретар ([[латински језик|лат]]: ''notarius'') од 449. до 452. године. Атила га је [[449]]. слао у две дипломатске мисије у [[Константинопољ|Цариград]], престоницу [[Византијско царство|Источног римског царства]].

После Атилине смрти и распада краткотрајног хунског царства, Орест се поново јавља у изворима [[475]]. када га је западноримски цар [[Јулије Непот]] поставио за врховног заповедника војске ([[латински језик|лат]]: [[magister militum]]) и патриција. Већ [[28. август]]аавгуста [[475]]. Орест је покренуо побуну савезничких [[Варвари|варварских]] одреда и заузео царску резиденцију у [[Равена|Равени]], док је [[Јулије Непот]] побегао у родну [[Далмација (римска провинција)|Далмацију]]. Орест је тада за новог [[Август (титула)|августа]] поставио свог дванаестогодишњег сина [[Ромул Августул|Ромула]] који је у традицији због своје младости остао запамћен под [[Деминутив|деминутивом]] Августул (мали август). Промену на западноримском престолу нису признали ни источноримски цар [[Зенон (цар)|Зенон]], ни његов противцар [[Василиск]], али је грађански рат између ова два владара спречио да се источноримски двор умеша у преврат у Италији. Орестов режим није био признат у Далмацији и римском енклавама у [[Соасонски домен|северној Галији]], јединим остацима Западног римског царства. Ипак, Орест је ковао новац са ликом свог сина у [[Арл]]у, [[Милано|Милану]], Равени и [[Рим]]у.