Логичка капија — разлика између измена

Додата табела на крају странице.
м (Бот Додаје: ms:Get logik)
(Додата табела на крају странице.)
'''Логичко коло''' је електронски склоп састављен од прекидачких елемената и има бар један улаз и бар један излаз. Оваква кола се користе за обављање рачуна у [[Булова алгебра|Буловој алгебри]]. Логичка кола се могу конструисати од вентила, релеја, диода или оптичких елемената. [[Никола Тесла]] је први затражио патенте за електромеханичко '''И''' (''AND'') логичко коло [[1899]]. године. [[Клод Шенон]] (-{''Claude E. Shannon''}-) је увео коришћење Булове алгебре у анализи и дизајну прекидачких кола [[1937]]. године. [[Волтер Бот]] (-{''Walther Bothe''}-), проналазач тзв. ''подударних кола'', поделио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1954]]. године, за прво електрично [[И коло|'''И''' коло]] направљено [[1924]]. године.
 
 
== Прекидачка кола ==
 
Електронска прекидачка кола су практичне реализације апстрактних буловских идеја.
Први корак у разумевању практичног кола је успостављање везе између апстрактних концепата '1' и '0' (нула - или било које име дато за ова два стања) и како су приказани у реалном, аналогном, колу. Они су обично представљени као различити напони, мада су понекад представљени различитим јачинама струја као у примеру ниже.
 
== Реализација логичких кола ==
 
Логичка кола се могу конструисати од релеја и прекидача. Мада је полупроводничка електронска логика присутна у већини примена, релеји и прекидачи се још увек користе у неким индустријским применама и у наставне сврхе. У овом чланку, различити типови логичких кола су илустровани са цртежима њихових релејских и прекидачких имплементација, мада треба имати на уму да су они електрично гледано другачији од њихових полупроводничких еквивалената о којима ће се касније расправљати.
 
 
Буловска '''И''' функција се може имплементирати са два редно везана прекидача , ''A'' и ''B'', као што је приказано на слици лево. Да би коло проводило струју истовремено оба прекидача (''A'' и ''B'') морају бити ''укључена''.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
=== ИЛИ коло ===
|}
'''ИЛИ''' коло је реализовано са два прекидача која су у паралелној вези тако да се проводност обезбеђује ако је макар један од прекидача ''A'' или ''B'' ''укључен''.
 
 
 
 
 
 
 
==Табела логичких операција==
*Разне логичке операције са једним или два улаза су приказане у табели
 
{| class="wikitable"
! Тип !! Посебни облик !! Квадратни облик !! Булова алгебра између A и B !! Табела истине
|-
| '''[[И коло]]'''
| [[Image:AND ANSI.svg|128px|AND symbol]]
| [[Image:AND IEC.svg|128px|AND symbol]]
| <math>A \cdot B</math>
|
{| class="wikitable" align=right
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
|colspan=2|'''УЛАЗ''' || '''ИЗЛАЗ'''
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
| A || B || A И B
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 0 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 1 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 0 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 1 || 1
|}
|-
| '''[[ИЛИ коло]]'''
| [[Image:OR ANSI.svg|128px|OR symbol]]
| [[Image:OR IEC.svg|128px|OR symbol]]
| <math>A+B</math>
|
{| class="wikitable" align=right
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
|colspan=2|'''УЛАЗ''' || '''ИЗЛАЗ'''
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
| A || B || A ИЛИ B
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 0 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 1 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 0 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 1 || 1
|}
|-
| '''[[Инвертер коло]] или [[НЕ коло]]'''
| [[Image:NOT ANSI.svg|128px|NOT symbol]]
| [[Image:NOT IEC.svg|128px|NOT symbol]]
| <math>\overline{A}</math>
|
{| class="wikitable" align=right
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
|'''УЛАЗ''' || '''ИЗЛАЗ'''
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
| A || НЕ A
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 0
|}
|-
 
|-
| '''[[НИ коло]]'''
| [[Image:NAND ANSI.svg|128px|NAND symbol]]
| [[Image:NAND IEC.svg|128px|NAND symbol]]
| <math>\overline{A \cdot B}</math>
|
{| class="wikitable" align=right
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
|colspan=2|'''УЛАЗ''' || '''ИЗЛАЗ'''
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
| A || B || A НИ B
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 0 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 1 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 0 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 1 || 0
|}
|-
| '''[[НИЛИ коло]]'''
| [[Image:NOR ANSI.svg|128px|NOR symbol]]
| [[Image:NOR IEC.svg|128px|NOR symbol]]
| <math>\overline{A + B}</math>
|
{| class="wikitable" align=right
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
|colspan=2|'''УЛАЗ''' || '''ИЗЛАЗ'''
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
| A || B || A НИЛИ B
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 0 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 1 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 0 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 1 || not sure
|}
|-
 
 
|-
| '''[[ЕКСИЛИ коло]]'''
| [[Image:XOR ANSI.svg|128px|XOR symbol]]
| [[Image:XOR IEC.svg|128px|XOR symbol]]
| <math>A \oplus B</math>
|
{| class="wikitable" align=right
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
|colspan=2|'''УЛАЗ''' || '''ИЗЛАЗ'''
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
| A || B || A ЕКСИЛИ B
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 0 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 1 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 0 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 1 || 0
|}
|-
| '''[[ЕКСНИЛИ коло]]'''
| [[Image:XNOR ANSI.svg|128px|XNOR symbol]]
| [[Image:XNOR IEC.svg|128px|XNOR symbol]]
| <math>\overline{A \oplus B}</math>
|
{| class="wikitable" align=right
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
|colspan=2|'''УЛАЗ''' || '''ИЗЛАЗ'''
|- bgcolor="#ddeeff" align="center"
| A || B || A ЕКСНИЛИ B
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 0 || 1
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|0 || 1 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 0 || 0
|- bgcolor="#ddffdd" align="center"
|1 || 1 || 0
|}
|}
 
[[Категорија:Електроника]]