Први горњи секутић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот Додаје: pt:Incisivo central superior)
text=Први горњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено|
}}
'''ГорњиПрви првигорњи''' (средњи, унутрашњи, велики, централни, мезијални) '''секутић''' – ''-{dens incisivus primus superior}-'' – је први [[зуб]] од медијалне линије у оба горња квадранта хуманељудске дентиције. Постоје два горња централна секутића, која се обележавају на следећи начин:
 
* ''стални горњи десни први секутић'' – ''11'';
* ''стални горњи леви први секутић'' – ''21'';
 
Они контактирају међусобно у пределу медијалне линије (средње линије лица), а дистално са [[други горњи секутић|горњим латералним секутићима]]. Круна горњег централног секутића је већа од круне осталих [[секутићи|секутића]] у обе вилице, и показује [[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла и лука]] и мезијални нагиб корена. Он оклудира са оба доња [[секутићи|секутића]] (због већих димензија), а основна улога овог [[зуб]]a је одгризање и сечење [[храна|хране]] ([[мастикација]]), а има и важну фонетску и естетску функцију (карактеристичну за све [[секутићи|секутиће]]предње зубе).
 
==Круна==
 
Круна овог [[зуб]]a има облик длета или лопатице и на њој се описује пет површина (аспеката): лабијална, палатинална, две проксималне (мезијална и дистална) и инцизална.
 
===Лабијални аспект===
 
Лабијална површина ({{јез-лат|facies labialis}}) је правоугаоног или трапезастог облика, са базом у инцизалном делу (сечивна ивица) и нешто дужим инцизо-цервикалним промером. Она је конвексна (што се јасно види када се посматра са проксималног аспекта) са максималним конвекситетом у цервикалнојвратној трећини лабијалне површине. Од сечивне ивице полазе два плитка удубљења у цервикалном правцу врата (мезиолабијална и дистолабијална развојна депресија) која се губе у средњој трећини. Они деле лабијалну површину на три сегмента и потичу од првобитне поделе инцизалнесечивне ивице на три кумулуса[[кумулус]]а. У цервикалнојвратној трећини уочавају се и тзв. преклопне линије паралелне са цервикалном линијом.
 
Мезијални профил лабијалне површине је благо конвексан или скоро потпуно раван, са контактном зоном у инцизалној трећини. Дистални профил је у целости конвексан и краћи је од мезијалног профила, а контактна зона се налази нешто цервикалнијевише према врату зуба. Такође, мезиодистални угао је мањи уод односу на дистоинцизалнидистоинцизалног ([[посебне карактеристике зуба|правилан знак угла]]). Сечивна ивица је равна, мада може показивати кумулусе (овалне екстензије глеђи[[глеђ]]и) који временом нестају услед абразије. Цервикална линија је конвексна у апикалном смеру.
 
===Палатинални аспект===
 
Палатинална површина ({{јез-лат|facies palatinalis}}) је трапезастог или троугластог облика (ужа је дакле у односу на лабијалну), пошто проксималне површине конвергују орално. У инцизалној и средњој трећини она је конкавна и показује удубљење које се назива лингвална јама ({{јез-лат|fossa lingualis s. dentalis}}), оивичену маргиналним гребенима, а у цервикалнојвратној трећини је присутно конвексно испупчење (цингулум). Ове две структуре су понекад раздвојене лингвогингивалном браздом на којој се налази и ''-{foramen caecum}-'' (код латералног секутића) , а то је предилекционо место зана развојкоме се често развија [[каријес]]а.
 
===Проксимални аспект===
 
Проксималне површине ({{јез-лат|facies proximalisproximales}}) су троугластог облика, са базом у цервикалнојвратној трећини. Мезијална страна је нешто већа и равнија у односу на дисталну, и има већу контактну зону која је локализована ближе сечивној ивици у инцизалној трећини.
 
Лабијални профил је у целости конвексан, а палатинални конкаван у инцизалној и средњој а конвексан у цервикалној трећини (што му даје изглед латиничног слова -{[[S]]}-). Инцизални профил је оштар или благо заобљен и сечивна површина је нагнута палатиналноорално. Цервикална линија је конвексна у инцизалном смеру. Највећи конвекситет проксималних површина се налази у инцизалној трећини, где су локализоване и контактне зоне овоидног облика.
 
===Инцизални аспект===
==Референце==
 
* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање ("Службени„Службени гласник"гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање ("Завод„Завод за уџбенике и наставна средства" БеоградБеоград“, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', -{I}- издање ("БМГ"„БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;
 
[[Категорија:Зуби]]