Мани — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Живот |
|||
Ред 6:
== Живот ==
Према персијском предању, Мани је био хришћански свештеник. Покушао је да у свом учењу споји Христово и Заратустрино учење, односно да изврши реформу [[Маздаизам|маздаизма]], тако што би у њега укључио све познате религијске традиције које су у Месопотамији живеле. Он је из маздаизма, хришћанства (уз знатну примесу гностицизма) и будистичких елемената, посебно будистичке етике, створио нову дуалистичку религију са хришћанском терминологијом која се назива манихејством. Око 240. год. почео је да проповеда своје учење у време персијског цара [[Шапур I|Сапора I]]. Мани је за зивота имао 12 ученика око себе, што је било опонашање 12 апостола Исусових.<ref>Dr.Ivan Pilar, Bogumilstvo kao religiozni problem</ref> Из источног Ирана је пред прогоном прешао у Тибет, и сматра се да је на тамошљу религију [[бон (религија)|бон]] оставио извесне утицаје.<ref>Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref> Након боравка на Истоку, у Персију се вратио око 270. године, али није био радо примљен. Око [[276]]. год. био је мучен и убијен разапињањем на крст или черечењем. Након смрти од стране својих следбеника је прозван Манихеј (пер. ''Мани хај'') што значи Мани живи<ref>Амин Малуф, Вртови светлости, ISBN 978-86-7436-671-4</ref>. У Кини је остао упамћен као Мани Буда Светлости.<ref>[http://www.anchist.mq.edu.au/doccentre/Zayton.htm Manichaean and Christian Remains in Zayton (Quanzhou, South China)]</ref>
Мани је имао више писаних дела, од којих су била најпознатија Књига дивова и Основна посланица<ref>http://www.verujem.org/teologija/epifanije_manihejstvo.htm</ref>, која су изгубљена.
== Учење ==
|