|
'''Црни врх''' (707 -{[[m]]}-) планина између [[Крагујевац|Крагујевца]] и [[Јагодина|Јагодине]], добио је назив по црном изгледу који су му давале простране шуме. Оивичен је рекама [[Белица (река)|Белицом]], [[Ждраљица|Ждраљицом]], [[Лепеница|Лепеницом]] и [[Велика Морава|Великом Моравом]]. Спада у ниже планине у [[Шумадија|Шумадији]]. У односу на остале шумадијске планине најбогатији је [[пећина]]ма и слаповима, такође то је подручје са највише падавина у Шумадији и на њему се налази најиздашнији извор у [[Шумадија|Шумадији]] (Врело у Горњем Штипљу са око 50 л/сек). Спада у Родопске планине.
--[[Корисник:M.Dimitrijevic|M.Dimitrijevic]] ([[Разговор са корисником:M.Dimitrijevic|разговор]]) 21:09, 19. септембар 2008. (CEST)
[[Категорија:Планине у Србији]]
[[Категорија:Туризам у Србији]]
'''Црни врх''' (902m) "који се помиње у оквиру појма Доња Врбава, није овај на који линк указује.Доњеврбавски" Црни врх је највиши врх планинске целине Јешевац, постављен опозитно на југ у односу на комплекс Рудника са реком Гружом као вододелницом. Сам врх масива се издиже баш у Доњој Врбави до висине од 902-{m}- и други је врх у Шумадији, после Рудника. Чине га тектонске стене из времена Еоцена, са многим геоморфолошким облицима који нису карактеристични за вулканске стене. Комплекс Борачког крша на самом јужном ободу масива, на граници са гружанском равницом, представља европски раритет јер се вулканске стене издижу из равнице у формама карактеристичним за подручје краса (шиљци, игле, плоче, пећине). С разлогом је деспот Стефан Лазаревић баш на том месту подигао свој утврђени град. У шуми која покрива сам врх проучени су рецидиви еоценске вулканске активности, тзв. Доњеврбавски крш. Ради се о разбацаним већим комадима вулканског камена у разним формама: лопте, квадрови, полиморфни комади и сл. На истом подручју су присутне и неколике "стене". То су изразитије камене громаде, углавном "природни белведери". Са једне од кота Црног врха, могу се за лепог времена видети светла: Г.Милановца, Чачка, Крагујевца и Краљева; па и Книћког језера, Подручје Јешевца је изузетно погодно за развој свих видова сеоског, едукативног, здравственог, ловног и сличних облика туризма, јер је морфологија масива изузетно "питома" без већих дисеција што погодује изградњи комуникација. На Јешевцу су лоцирана два манастира: остаци преткосовског манастира Јешевац на локалитету Црквина и активан манастир Вујан. Због обиља природних вода развијени су балнеолошки потенцијали: бања Горња Трепча (Атомска бања), бања Млаковац а у току су и геолошка сондирања на околним тачкама. На локалитету Црквина, мештани околних насеља се годинама окупљају недељом, највише Младом Недељом - углавном млади, како и доликује,привучени очуваном природом без икаквих знакова глобалне цивилизације, осим ретких налета авиона. Неисцрпна је и снага манастира Јешевац који љубоморно чува тајну о свом постанку, ктитору, дискутабилној архитектури (да ли је царска или обична), дилеми да ли је уопште био фрескописан и, нормално, "закопаном благу".
|
