Патријарх српски Јефрем — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]] са 23 године, када су родитељи хтели да га жене. Најпре је живео у [[Манастир Хиландар|Хиландару]], затим у [[Зограф]]у, а онда на самој планини [[Света гора|Атосу]]. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини [[Пловдив]]а, коме је био [[игуман]].{{sfn|Спремић|1994|p=28}}
 
Од [[патријархСвети Јоаникије II|патријарха Јоаникија]] је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у [[Ждрело (бистричко)|Ждрелу]], недалеко од Пећке патријаршије.{{sfn|Спремић|1994|p=28}} Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног [[Патријарх српски Сава IV|Саве]] [[1375]]. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га [[патријарх српски Спиридон|Спиридону]], а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, [[1389]]. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском [[Црква (грађевина)|црквом]] у тешко време после пораза у [[Косовска битка|Косовској бици]]. Преминуо је [[1399]]. године. [[Мошти]] му се налазе у манастиру у [[Пећ]]и.
[[Српска православна црква]] слави га 15. јуна по црквеном, а [[28. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].