Комуникација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''Комуникација''' (од {{јез-лат|commūnicāre}} са значењем „делити“<ref>{{OEtymD|communication|accessdate = 23. 066. 2013.}}</ref>) представља чин преношења разумљиве [[Информација|информације]]. Комуникација захтева пошиљаоца, поруку и примаоца. Комуникација је важна активност коју чак и несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота. Често нисмо ни свесни да као индивидуе, комуницирамо са одређеном појавом или са више њих у исто време. Многи аспекти савремене комуникације се данас подразумевају, јер су постали природна активност у нашим дневним навикама.<ref>{{cite web|url=http://math.harvard.edu/~ctm/home/text/others/shannon/entropy/entropy.pdf |format=PDF |title=A Mathematical Theory of Communication |author=C.E. Shannon |website=Math.harvard.edu |accessdate = 011. 055. 2017.}}</ref>
 
Пренос информација као најчешћи облик савремене комуникације, може се, како у [[историја|историји]], тако и данас одвијати:
Ред 43:
{{Main article|Невербална комуникација}}
 
[[Невербална комуникација]] описује процесе преношења типа информација у облику нелингвистичких репрезентација. Примери невербалне комуникације су [[хаптична комуникација]], [[Chronemics|хронемична комуникација]], [[гестикулација]], [[body language|говор тела]], [[facial expressions|мимика]], [[eye contact|контакт очима]], и начин одевања. Невербална комуникација се такође односи на намеру поруке. Примери намере су добровољни, намерни покрети попут руковања или намигивања, као и нехотични, као што је знојење.<ref>{{cite web|title = Types of Body Language|url = http://www.simplybodylanguage.com/types-of-body-language.html|website = Simplybodylanguage.com|access-date = 088. 022. 2016.}}</ref> Говор исто тако садржи невербалне елементе познате [[paralanguage|парајезик]], e.g. [[Isochrony|ритам]], [[Интонација (лингвистика)|интонација]], [[tempo of speech|темпо]], и [[Stress (linguistics)|нагласак]]. То највише утиче на комуникацију на подсвестном нивоу и успоставља поверење. Слично томе, писани текстови садрже невербалне елементе као што је стил рукописа, просторно уређење речи и употреба [[емотикон]]а ради преношења емоција.
 
Невербална комуникација демонстрира један од Вазлавикових закона: „не можете да не комуницирате”. Након што близина формира свестност, жива бића почињу да тумаче све примљене сигнале.<ref>Wazlawick, Paul (1970's) opus</ref> Сврха неких функција невербалне комуникације код људи је да допуне и илуструју, да ојачају и нагласе, да замене и надоместе, да контролишу и регулишу, и да противрече деновативној поруци.
Ред 53:
„Невербална комуникација је свеприсутна.”<ref>Burgoon, J., Guerrero, L., Floyd, K., (2010). Nonverbal Communication, Taylor & Francis. стр. 3</ref> Она је део сваког појединачног комуникационог чина. Да би постојала тотална комуникација, сви невербални канали као што су тело, лице, глас, изглед, додир, растојање, временски размаци, и други фактори окружења морају бити ангажовани током интеракције лице-у-лице. Писана комуникација исто тако може да има невербалне карактеристике. Електронска пошта и веб ћаскање омогућавају саговорницима да промене фонт и боју текста, позадину, емотиконе, и величину слова да би се изразили невербални знаци у вербалном медијуму.
 
„Невербална понашања су мултифункционална.”<ref name="automatski generisano1">Burgoon et al.. стр. 4.</ref> Мноштво различитих невербалних канала се симултано користи при чину комуникације, што пружа могућност симултане размене више порука.
 
„Невербално понашање може да формира универзални језички систем.”<ref name="automatski generisano1" /> Смејање, плакање, показивање, миловање и зурење су невербална понашања која се могу користити и која други људи могу разумети независно од националности. Такви невербални сигнали омогућавају најосновнију форму комуникације кад вербална комуникација није ефективна услед језичких баријера.
 
=== Вербална комуникација ===
Ред 63:
Као што је раније поменуто, језик може да буде карактерисан као симболички. Чарлс Огден и И. А. Ричардс су развили модел троугла значења да би објаснили симбол (релацију међу речима), означену ствар (ствар коју симбол описује), и значење (мисао која је асоцирана са речју и предметом).
 
Својствима језика руководе правила. Језик следи фонолошка правила (звукове који се јављају у језику), синтаксна правила (аранжман речи и интерпункцију реченице), семантичка правила (договорено значење речи), и прагматичка правила (значење изведено из контекста). Значења која су везана за речи могу бити дословна или другачије позната као денотативна; везана за предмет дискусије, или, значења која узимају контекст и релације у обзир, иначе позната као конотативна; везана за осећања, историју и динамику моћи међу особама које комуницирају.<ref>{{citeCite book|last=Ferguson|first=Sherry Devereaux |last2=Lennox-Terrion |first2=Jenepher |last3=Ahmed|first3=Rukhsana |last4=Jaya|first4=Peruvemba |year=2014|title=Communication in Everyday Life: Personal and Professional Contexts |url=https://books.google.es/books?id=HZFXngEACAAJ |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Canada |isbn=9780195449280|pages=464}}</ref>
 
=== Писана комуникација и њен историјски развој ===
Ред 69:
Временом су форме и идеје о комуникацији еволуирали кроз континуирано напредовање технологије. Напреци обухватају психологију комуникација и медија, једно ново поље студирања.
 
Напредак писане комуникације се може поделити на три „револуције информационе комуникације”:<ref>{{cite web|last=Li|first=Xin|title=Complexity Theory – the Holy Grail of 21st Century|url=http://www.csee.wvu.edu/~xinl/complexity.html|publisher=Lane Dept of CSEE, West Virginia University|deadurl=yes|archiveurl=https://archive.is/20130815234045/http://www.csee.wvu.edu/~xinl/complexity.html|archivedate = 15. 088. 2013.|df=}}</ref>
# Писана комуникација се првобитно појавила у виду употребе пиктограма. [[Пиктограм]]и су били направљени од камена, и стога писана комуникација није иницијално била мобилна. Дошло је до разваја стандардизованих и поједностављених форми пиктограма.
# До следећег корака је дошло кад је за писање почео да се користи [[папир]], папирус, глина, восак, и други медији са заједничким системом писања, што је довело до прилагодљивих [[алфабет]]а. Комуникација је постала мобилна.
Ред 163:
* '''Баријере услед ставова -''' Баријере услед ставова се јављају као резултат проблема са особљем у организацији. Ово се може јавити, на пример, услед фактора као што су лоше управљање, недостатак консултација са запосленима, лични конфликти који могу да доведу до тога да људи одлажу или одбијају да комуницирају, личних ставова појединих запослених који могу бити због недостатка мотивације или незадовољства на послу, што је узроковано недовољном обуком која би им се омогућила извршавање одређених задатака, или једноставно отпором на промене услед укорењених ставова и идеја.
* '''Двосмисленост речи/фраза -''' Речи које звуче исто али имају разлито значење могу да пренесу потпуно различите поруке. Стога комуникатор мора да осигура да слушалац прими жељено значење. Често је користно да се двосмислене речи избегавају кориштењем алтернатива кад год је то могуће.
* '''Индивидуалне лингвистичке способности -''' Употреба [[жаргон]]а, тешких или неприкладних речи у комуникацији може да онемогући случаоцу да разуме поруку. Слабо објашњене или погрешно схваћене поруке могу довести до конфузије. Међутим, истраживања у комуникацији су показала да конфузија може да пружи легитимитет истраживању када убеђивање не успе.<ref>[http://www.pmhut.com/what-should-be-included-in-a-project-plan What Should Be Included in a Project Plan] - Retrieved December 18th, 2009</ref><ref>{{cite journal|url=http://qbox.wharton.upenn.edu/documents/mktg/research/Bafflegab%20Pays.pdf |title=Bafflegab Pays |author=J. Scott Armstrong |journal=Psychology Today |year=1980|deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130828171508/http://qbox.wharton.upenn.edu/documents/mktg/research/Bafflegab%20Pays.pdf |archivedate = 28. 088. 2013. |df= |pages=12}}</ref>
* '''Физиолошке баријере -''' Оне могу да произађу из личне нелагодности појединаца, узроковане — на пример — лошим здрављем, лошим видом или тешкоћама са слухом.
* '''Заобилажење -''' Она се јављају као комуникатори (пошиљалац и прималац) не придају иста симболична значења својим речима. То се дешава кад пошиљалац изрази мисао или каже реч, а то слушалац схвати са другачијим значењем.
* '''Технолошка вишезадатност и апсорбанција -''' Са брзим повећањем технолошки вођене комуникације задњих деценија, индивидуе се све више суочавају са кондензованом комуникацијом у виду електронске поште, текст проука, и друштвеног ажурирања. Ово је, заузврат, довело до значајне промене у начину на који млађе генерације комуницирају и спознају своју сопствену ефикасност у комуницирању и повезивању са другима. Са свеприсустним присуством једног другог „света” у џепу, појединци су изложени вишеструким задацима физички и когнитивно путем непрестаних подсећања на нешто друго што се догађа на другом месту. Иако је то можда још увек сувише нов напредак да би се знали дугорочни ефекти, ово је предмент садашњих истраживања личности попут Шери Таркл.<ref>{{cite web|title = Technology can sometimes hinder communication, TR staffers observe - The Collegian|url = http://collegian.tccd.edu/?p=3851|website = The Collegian|accessdate = 11. 011. 2016.|language = en-US}}</ref>
* '''Страх од критике -''' Ово је главни фактор који спречава добру комуникацију. Ако се особа придржава једноставне праксе за побољшање комуникацијске вештине, она може постати ефективни комуникатор. На пример, она може да прочита чланак из новина или да прикупи вести путем телевизије и да то презентира испред огледала. Тиме се не само повећава самопоуздање, већ се побољша језик и речник.
* '''Полне баријере -''' Већина комуникатора било да су тога свесни или не, обично имају задати циљ. Ово је веома уочљиво међу различитим половима. На пример, за многе жене се сматра да су критичније у решавању сукоба. Такође је запажено да су мушкарци склонији да се повуку из сукоба него жене.<ref>{{Cite journal|last=Bailey|first=Sandra|year=2009|title=Couple Relationships: Communication and Conflict Resolution|url=http://store.msuextension.org/publications/HomeHealthandFamily/MT200917HR.pdf|journal=MSU Extension|volume=17|via=George Mason University Libraries|pages=2}}</ref> Ова подела и упоређење не само да показују да постоји много фактора при комуникацији између два пола, него и простор за побољшање, као и утврђене смернице за све.
Ред 179:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Ferguson|first=Sherry Devereaux |last2=Lennox-Terrion |first2=Jenepher |last3=Ahmed|first3=Rukhsana |last4=Jaya|first4=Peruvemba |year=2014|title=Communication in Everyday Life: Personal and Professional Contexts |url=https://books.google.es/books?id=HZFXngEACAAJ |publisher=[[Oxford University Press]] |location=Canada |isbn=9780195449280|pages=464}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Rogers|first1=Everett|title=A History of Communication Study: A Biological Approach|year=1994|publisher=The Free Press|location=NY|pages=3}}
{{Library resources box
Линија 186 ⟶ 187:
|about=yes
|label=communication}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Innis|first=Harold |authorlink=Harold Innis |last2=Innis|first2=Mary Q. |title=[[Empire and Communications]] |edition=Revised |others=Foreword by [[Marshall McLuhan]] |location=Toronto |publisher=[[University of Toronto Press]] |year=1975|orig-year=1950 |idisbn=ISBN 978-0-8020-6119-5 |oclc=19403451}}
 
== Спољашње везе ==