Сима Ћирковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 11:
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Србија]]
| поље =
| институција =
| школа =
| студенти =
| познат_по =
| награде =
| напомене =
}}
'''Сима Ћирковић''' ([[Осијек]], [[29. јануар]] [[1929]] — [[Београд]], [[14. новембар]] [[2009]]<ref>[http://vesti.krstarica.com/?rubrika=aktuelno&lang=2&sifra=693bf128a8a2986c4f66e100c00ab3d7&dan=16&mesec=11&godina=2009 Умро историчар Сима Ћирковић.] „Крстарица“ (према „Политици“), 16. новембар 2009., Приступљено 16. 11. 2009.</ref>), је био [[Србија|српски]] [[списак српских историчара|историчар]] и академик [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].
Ред 24:
 
== Образовање и академска каријера ==
Основну школу учио је у [[Сомбор]]у, гимназију у [[Београд]]у ([[1941]] — [[1944]]1941—1944) и Сомбору ([[1945]] — [[1948]]1945—1948), Историјску групу наука студирао је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] (1948 — [[1952]]1948—1952). По дипломирању краће време је службовао у [[Државна архива у Зрењанину|Државној архиви]] у [[Зрењанин]]у и [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци]] у Београду да би [[1955]]. добио место [[асистент]]а у [[Историјски инситут у Београду|Историјском институту у Београду]]. На Филозофском факултету је [[1957]]. одбранио докторску дисертацију ''Херцег Стефан Вукчић и његово доба'' (објављено као књига [[1964]]. године). Недуго затим је изабран за асистента а потом [[доцент]]а на катедри за историју народа [[Југославија|Југославије]] у средњем веку на Филозофском факултету у Београду (1957). Од тада је до пензионисања [[1994]]. радио на Факултету, од [[1963]]. као ванредни, од [[1968]]. као редовни [[професор]]. Био је продекан (1964 — [[1966]]1964—1966) и [[декан]] Филозофског факултета у Београду ([[1974]] — [[1975]]1974—1975).
 
Изабран је [[1972]]. за дописног а [[1981]]. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]]. У САНУ је вршио дужност заменика секретара те секретара Одељења историјских наука, а затим је био и генерални секретар Академије и члан председништва.<ref name="rtssmrt" /> Генерални секретар САНУ био је у периоду између 1981. и [[1985]]. године. Постао је члан и других академија: [[Хрватска академија знаности и умјетности|ЈАЗУ]], [[Црногорска академија наука и умјетности|ЦАНУ]], [[ВАНУ]], [[Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине|АНУБиХ]], -{[[Académie européenne d'histoire]]}- у [[Брисел]]у.
Ред 49:
* ''Die bosnische Kirche'',Accademia Nazionale dei Lincei,Roma,1963.
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964а|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни|year=1964б|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|volume=8|issue=1|pages=343-370|url=https://books.google.com/books?id=M947AQAAIAAJ|pages=343-370}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба|year=1964в|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=NI8OAQAAIAAJ}}
* ''Голубац у средњем веку'', Браничево, Пожаревац,1968.