Луј XIV — разлика између измена

'''Луј XIV''' ({{јез-фр|Louis XIV}}; [[дворац Сен Жермен ан Ле]], [[5. септембар]] [[1638]] — [[версајски дворац|дворац Версај]], [[1. септембар]] [[1715]]) био је краљ [[Краљевство Француска|Француске]] из [[династија Бурбон|династије Бурбона]] од (1643—1715), син [[Луј XIII|Луја XIII]] и [[Ана од Хабзбурга|Ане Аустријске]].

Постао је краљ [[14. мај]]а [[1643]], неколико месеци пре петог рођендана. У његово име је владала као регент његова мајка [[Ана од Хабзбурга|Ана Аустријска]], која је главнину власти предала [[жил Мазарен|кардиналу Мазарену]]. Након смрти председника владе кардинала Мазарена [[1661]]. Луј XIV је преузео особну контролу над владом.

Владавина Луја XIV, познатог као '''Краљ Сунце''' ({{јез-фр|Le Roi Soleil}}) или '''Велики Луј''' ({{јез-фр|Louis le Grand}}) трајала је 72 године. Била је то најдужа владавина у европској историји. Ојачао је моћ и утицај Француске у Европи. [[Француска]] је у доба његове владавине ратовала у три велика рата: [[Француско-холандски рат]], [[Рат Велике алијансе]] и [[Рат за шпанско наслеђе]]. Учествовала је и у два мања рата: [[Деволуциони рат]] и [[Рат за реуједињења]].

 

 

[[Тридесетогодишњи рат]] је био завршио [[1648]]. Вестфалским миром. [[Вестфалски мир]] је великим делом дело [[жил Мазарен|кардинала Мазарена]]. Тим миром осигурана је независност Холандије од Шпаније и независност немачких државица од цара. [[Шведска]] је тада била на врхунцу моћи по утицају на немачкој и европској сцени. Међутим [[Француска]] је највише добила Вестфалским миром. Француска је добила [[Мец]], [[Tool|Тул]] и [[Верден]]. Од Хабзбурговаца је добила [[Алзас]] без [[Стразбур]]а. Добила је и глас у немачком Рајхстагу. Мале немачке државе су биле спремне да се ставе под француску заштиту и изађу из моћног хабзбуршког утицаја. Вестфалски мир је представљао пораз за Хабзбурге, јер је смањио њихов утицај у Светом римском царству. Раскинута је идеја да [[Свето римско царство]] има највећи духовни утицај у хришћанском свету. Од Вестфалског мира националне државе постају највиши ниво власти.

[[Датотека:Europe map 1648.PNG|мини|300п|л|Европа након Вестфалског мира 1648.]]

 

 

Почетак Лујеве самосталне владавине карактеризован је серијом административних и фискалних реформи. Колбер је успео да смањи државни дуг ефикаснијим опорезивањем. Главни начини опорезивања су били царине, порези на сол и порези на земљу. Колбер је повећао ефикасност сакупљања пореза. Још увек је племство и свештенство било изузето од опорезивања. Постојао је и низ планова да се Француска ојача трговином и индустријом. Његова администрација је положила темеље новим индустријама и охрабрила је производњу и проналазаче. У [[Лион]]у се развила производња свиле, а потакао је и производњу [[гоблени|гоблена]]. Доводио је професионалне произвођаче и уметнике из целе Европе. Довео је произвођаче стакла из [[Милано|Милана]], раднике за железо из Шведске или градитеље бродова из Холандије. На тај начин смањивао је зависност Француске од стране увозне робе, а повећавао је француски извоз, односно смањивао је одлив злата и сребра из Француске. Колбер је учинио побољшања у морнарици да би повећао француски поморски престиж и да би добио контролу на морима у условима рата или мира. Осим тога побољшао је и трговачку морнарицу да би смањио холандску контролу над француском трговином. Ископани су или побољшани бројни канали по Француској, тако да су се смањили трошкови транспорта роба у краљевини. Ван Француске Колбер је подржавао и охрабривао развој колонија у Америци, Африци и Азији не само да би направио тржиште за француски извоз, него и да би обезбедио сировине за француску индустрију. Познат је као један од оснивача економске политике познате као [[меркантилизам]]. Колберова политика је повећала приход француске државе.

[[Датотека:Louis-xiv-lebrunl.jpg|мини|лево|240п|Луј XIV, краљ Француске]]

 

 

Краљ је трошио много новца на раскош, посебно на краљевски дворац и дарежљив је био према свима, који су за њега радили. Француску академију је ставио под свој патронат и постао њен заштитник. Био је спонзор уметности, књижевности и особа значајних за културу, као што су [[Молијер]], [[Шарл Лебрин]] и [[Жан-Батист Лили|Жан Батист Лили]]. За време његове власти и под његовим спонзорством цветала је класична [[француска књижевност]], са таквим писцима, као што је био Молијер, [[Жан Расин]] или [[Жан де Лафонтен]], најчувенији француски писац басни. Од сликара био је спонзор [[Шарл Лебрен|Шарла Лебрена]], [[Пјера Мињар]]a, [[Андре Ленотр]]a, [[Јасент Риго]]a. У музици подржавао је музичаре и композиторе попут Жана Батиста Лулија, Жака Шампјона де Шамбонијера и Франсоа Купрена. Жан Батист Лили је основао француску оперу.

Луј XIV је дао да се изгради војни комплекс познат под називом [[Палата инвалида|Дом инвалида]] ({{јез-фр|Hôtel Les Invalides}}) да би обезбедио место за војнике и официре који су верно служили у француској војсци, али због повреде или старости постали немоћни. Дом инвалида је често уводио нове начине лечења и постављао је стандарде за примитивне болнице тога времена. Градњу Дома инвалида Луј XIV је поред градње Версајске палате сматрао једним од највећих достигнућа своје власти. [[Версајски дворац|Версајска палата]] је била највећа и најекстравагантнија грађевина у Европи, која је јако много коштала Француску и краља. Поправио је и палату [[Лувр]], као и многе друге краљевске резиденције. Када је планирао да гради додатке палати Лувр унајмио је [[Ђовани Бернини|Ђованија Бернинија]] као архитекту. Одустао је ипак од тих додатака, јер се морало рушити доста постојеће структуре. Уместо њега одабрао је француског архитекту [[Клод Перол|Клода Перола]], по коме се назива Перолово крило Лувра.

 

 

Луј је настојао да искористи унутрашње проблеме Холандије у којој је трајао сукоб две фракције. Једну је предводио [[Јан де Вит|Јохан де Вит]], који је тада владао Холандијом, Другу је предводио [[Вилијам III Орански]], који је настојао поново да врати династију [[Династија Орање-Насау|Орање-Насау]] на власт. У исто време Холандија је била у рату са Енглеском у [[Други англо-холандски поморски рат|Другом англо-холандском рату]]. Луј је све то искористио и веома лако је заузео [[Фландрија|Фландрију]] и [[Франш-Конте]]. Холандија је била шокирана француским успесима, па се помирила са Енглеском. Створила је 1668. [[Тројна алијанса (1668)|Тројну алијансу]] Холандије, Енглеске и Шведске. Луј је у јануару 1668. ступио у тајне преговоре са аустријским царем, са којим је договорио да ако умре Карлос II од Шпаније да Француска и аустријски цар поделе територије шпанске круне. Због тога тајнога договора, а и због могућности ширења рата са Тројном алијансом Луј је лако пристао на мир. Француска је задржала део Фландрије са Лилом, али је вратила Франш-Конте Шпанији.

[[Датотека:Louis XIV, King of France, after Lefebvre - Les collections du château de Versailles.jpg|мини|лево|250п|Луј XIV]]

 

Тројна алијанса није била дуга века. Карлос II од Шпаније је [[1670]]. потписао тајни договор из Довера и ушао је у савез са Француском. Француска је [[1672]]. прогласила рат Холандији. [[Француско-холандски рат]] био је у почетку рат Француске, Енглеске, Келна и Минстера против Холандије. Французи су брзо окупирали већину Холандије. У Холандији је дошло до државног удара и на власт је дошо Вилијам III Орански уместо Јохана де Вита.

Холанђани су великим поплавама зауставили продор Француза, а холандска флота је победила англо-француску флоту. Вилијам III Орански је склопио мировни споразум [[1674]]. са Енглеском. По том споразуму Вилијам се жени са [[Мери II од Енглеске|Мери II]]. У рат је ушла и Шпанија, па се француска војска морала вратити на положаје повољније за одбрану. Рат се даље наставио блиставим француским победама. Француска је 1674. заузела Франш-Конте, а [[Луј II Бурбон од Кондеа|Велики Конде]] је победио комбиновану војску Аустријанаца, Холанђана и Шпанаца под командом Вилијама III Оранског. Током зиме 1674-75. [[Андре Тирен]] је са бројчано слабијим снагама нанео тежак пораз царској војсци и истерао их из [[Алзас]]а. Кроз серију маршева, контранапда при крају рата Луј XIV је предводио војску и опседао је и заузео [[Гент]]. Та акција је обесхрабрила Енглезе да се укључе у рат, а омогућула је Французима да присиле противнике да седну за преговарачки сто. Склопљен је [[1678]]. [[Најмегенски мир]]. Луј XIV је вратио све заузете холандске територије, али добио је градове и нешто територија у Шпанској Низоземској и задржао је Франш-Конте. Пошто је Луј са позиције много надмоћнијег могао тражити много више, а није тражио његове акције су сматране као пример врлине умерености у победи.

 

 

[[Версајски дворац]] је најпре био ловачка кућа ван Париза, коју је саградио Лујев отац. Луј је то претворио у спектакуларан краљевски дворац у серији од четири велике кампање градње. При крају треће градитељске кампање дворац је добио већину свога данашњег изгледа. Краљевску капелу је саградио у последњој декади своје владавине. Службено се преселио са краљевским двором [[6. мај]]а 1682. Луј је имао неколико разлога да створи такав симбол екстраваганције и државне величанствености и да премести седиште краља. Постојале су тврдње да је то учинио, јер је мрзио [[Париз]], али слабост тих тврдњи се огледа у томе да је изградио велики број величанствених споменика у Паризу и да је развијао и поправљао Париз. Версај је служио као сјајно и страхопоштовања вредно место за државне послове и за пријем страних државника и ту се пажња није скретала на град и људе, него на самог краља. Дворски живот је био окренут величанствености. Дворјани су живели у претераном луксузу, били су обучени са одговарајућом величанственошћу и стално су присуствовали баловима, вечерама, представама и прославама. Многи племићи су уместо да стварају невоље у својим базама тражили част да ручају за краљевским столом или за привилегију да носе свећу када краљ иде у своју собу на спавање.

[[Датотека:Louis14-Versailles1685.jpg|мини|десно|400п|Дужд од Ђенове у Версају 15. маја 1685, слика Клода Гија Халеа, Версајски дворац]]

 

 

Марија Тереза, супруга Луја XIV умрла је 1683. Иако се каже да је обављао брачне дужност сваке вечери није јој био веран дуго након венчања. Имао је више љубавница: [[Лујза де Лавлијер]], [[Мадам де Монтеспан]] и [[Анжелик де Фонтање]]. Имао је више незаконите деце, који су се касније женили са личностима високог педигреа, чак и унутар грана саме краљевске породице. Многи наследници нелегитимних краљевских грана ће полагати права на високе положаје током следећег века. Луј је био много вернији својој другој супрузи [[Франсоаз д'Обиње, маркиза де Ментнон|маркизи де Ментнон]]. Брак Луја и маркизе Ментнон склопљен је тајно 1685. То је пример [[морганатски брак|морганатског брака]]. Мадам Ментнон раније је била протестанткиња и прешла је на католичанство. Раније се веровало да је била заслужна за прогон протестаната и да је наговорила краља да повуче [[Нантски едикт]] из [[1598]], који је гарантовао верске слободе за [[хугеноти|хугеноте]].

[[Датотека:Pierre_Mignard_-_Françoise_d'Aubigné,_marquise_de_Maintenon_(1694).jpg|мини|лево|200п|Мадам Ментнон, друга супруга Луја XIV]]

 

 

У бици код Марсаље и бици код Стафарда Француска је победила савезничке снаге Виктора Амадеуса, војводе од Савоја. Француска војска је прегазила [[Војводство Савоја|Савој]], тако да је војводи од Савоја остала само мала територија око [[Торино|Торина]]. Уз Пиринеје битка код Тера омогућила је Французима да продру у [[Каталонија|Каталонију]]. Французи су победили у поморској бици код Бичи Хеда 1690. Међутим англо-холандска флота је остварила велику победу у [[битка код Барфлера и Лахога|бици код Барфлера]] и Ла Хуга 1692. Енглези су остварили надмоћ, али нису могли потпуно да победе француску морнарицу. Рат се настављао још неколико година све до великог преокрета, када је војвода од Савоја потписао [[1696]]. сепаратни мир са Француском. Заједнички са Французима се удружио у покушају заузимања Миланског војводства. Сепаратни мир са Савојем омогућио је француској војсци да пошаље појачања на друге фронтове. Тако је 1697. француска војска заузела [[Барселона|Барселону]].

[[Датотека:Marshal luxembourg.jpg|мини|лево|250п|Маршал Луксембург]]

 

 

Многе европске силе су се бојале да ако се Француска или Аустрија домогну шпанског наслеђа да ће то битно нарушити равнотежу снага у Европи. [[Холандија]] и [[Енглеска]] су се залагале за трећег кандидата, баварског кнеза изборника [[Јозеф Фердинанд од Баварске|Јозефа Фердинанда од Баварске]], који је био унук Леополда I и његове прве жене Маргарете Терезе од Шпаније. Маргарета Тереза је била млађа ћерка Филипа IV од Шпаније и сестра Карлоса II од Шпаније и Марије Терезе. По првом споразуму о подели пао је договор да баварски војвода наследи Шпанију, а да се територије у Италији и Шпанска Низоземска поделе између Француске и Аустрије. Шпанија није била консултована приликом тога договора о подели и одупирала се распарчавању царства. Шпански двор је инсистирао на очувању целовитости шпанског царства. Када је Карлос II од Шпаније сазнао за договор о подели [[1698]]. он је одредио Јозефа Фердинанда од Баварске за наследника целог шпанског царства.

[[Датотека:Felipe V; Rey de España.jpg|мини|лево|200п|Филип V од Шпаније]]

 

 

Луј се суочавао са тешким избором. Или да пристане на поделу и на мир у Европи или да прихвати шпанско наслеђе, али да окрене све у Европи против Француске. Луј је најпре уверавао Вилијама III да ће се држати претходнога договора о подели. Касније је Колбер од Торција уверавао да чак ако Француска одустане од шпанског наслеђа и прихвати поделу да и тада следи рат са Аустријом. У случају спровођења поделе Вилијам III неће помагати Француску у рату, који уследи, јер је Вилијам рекао да је тај договор о подели радио да би избегао рат. Пошто је закључио да је неминован рат Луј се одлучио за прихвати цело шпанско наслеђе. Када је Карлос II од Шпаније умро [[1. новембар|1. новембра]] 1700. Филип од Анжуја постао је краљ Шпаније као Филип V од Шпаније.

[[Датотека:Louis le Grand; Rigaud Hyacinthe.jpg|десно|мини|250п|Луј XIV]]

 

 

Луј XIV је умро [[1. септембар|1. септембра]] [[1715]]. од [[гангрена|гангрене]], неколико дана пре свог седамдесет и седмог рођендана. Његово тело лежало је у [[Базилика Сен Дени|базилици Сен Дени]], у предграђу [[Париз]]а. Владао је 72 године, што је био период најдуже власти забележен у Европи. Готово сва Лујева законска деца умрла су током детињства. Једини, који је доживео да одрасте био је најстарији син [[Луј (Велики Дофен)|Луј Велики Дофен]]. Луј Велики Дофен је умро [[1711]], а иза њега је остало троје деце. Најстарији син Великог Дофена [[Луј, војвода Бургундије|Луј Дофен, војвода од Бургундије]] умро је [[1712]]. Средњи син је постао краљ Шпаније [[Филип V од Шпаније]].

Најмлађи син великог Дофена умро је [[1714]]. Луј Дофен, војвода од Бургундије имао је троје деце. Најстарије је умрло 1705, средње 1712. Најмлађе дете Луја Дофена, војводе од Бургундије родило се 1710. Био је то [[Луј XV]], који је након смрти прадеде, Луја XIV, наследио трон. Имао је тада пет година.

 

== У популарној култури ==

[[Александар Дима Отац|Александар Дима]] је написао низ од три романа Дартањанове романсе, која се састоји од [[Три мускетара]], После двадесет година и Виконт де Брагелон.

Виконт де Брагелон је разбијен на три или четири тома. У том роману приказан је наводни близанац Луја XIV, који покушава да свргне краља. Филм Гвоздена маска снимљен је 1929. према том роману. Филм је касније сниман неколико пута 1939,1977 и 1998. по истом роману.

 

{{Француски владари}}

{{Authority control}}

 

[[Категорија:Династија Бурбон]]