Хемичар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. ознака: уклоњено преусмерење |
. |
||
Ред 1:
[[Датотека:Metsu, Gabriël - L'Apothicaire - c. 1651-1667.jpg|thumb|250px|Слика ''
'''Хемичар''' (од грчке речи -{chēm (ía)}- алхемија + -ичар; замена за -{''chymist''}- из средњовековног латинског -{''alchimista''}-<ref>{{cite web |url= http://www.dictionary.com/browse/chemist?s=t |title= Chemist }}</ref>) је [[научник]] обучен у области [[Хемија|хемије]]. Хемичари студирају композицију материјала и његова стојства. Хемичари детаљно описују својства која студирају у погледу квантитета, са детаљима на нивоу [[молекул]]а и њихових компоненти [[атом]]а. Хемичари пажљиво мере пропорције супстанце, брзине [[Хемијска реакција|реакција]], и друге [[Hemijska osobina|хемијске особине]].
Хемичари користе своје знање да се упознају са композицијом и својствима непознатих супстанци, као и да репродукују и синтетишу велике количине корисних супстанци које се природно јављају и да креирају нове вештачке супстанце и корисне процесе. Хемичари могу да буду специјализовани у бројним [[Хемија|потпољима хемије]].<ref>{{cite web|author=W.G. Laidlaw |author2= D.E. Ryan |author3= Gary Horlick |display-authors=etal |url=http://www.thecanadianencyclopedia.com/articles/chemistry-subdisciplines |title=Chemistry Subdisciplines |publisher=[[The Canadian Encyclopedia]] |date=1986-12-10 |accessdate=2011-06-12}}</ref> [[Nauka o materijalima|Научници који се баве материјалима]] и металурзи имају знатним делом исто образовање и вештине као и хемичари. Рад хемичара је често повезан са радом [[chemical engineer|хемијских инжењера]],<ref>MobyDick ''Dictionary of Engineering", McGraw-Hill, 2nd Ed.</ref> који се превасходно баве правилним дизајном, изградњом и евалуацијом најефикаснијих [[chemical plant|хемијских постројења]] великих размера и блиско сарађују са хемичарима на развоју нових процеса и метода за комерцијалну производњу хемикалија и сродних производа.<ref>{{cite book|last=Ellison-Taylor|publisher=Longmans|title=Chemical Plant Technology: An Introductory Manual|year=1970|display-authors=etal}}</ref><ref name="Douglas" >{{cite book | last = Douglas | first = James M. | title = Conceptual Design of Chemical Processes | publisher = McGraw-Hill | year = 1988 | isbn = 0-07-017762-7}}</ref>
Ред 10:
[[Датотека:Antoine lavoisier color.jpg|thumb|250п|right|upright|[[Антоан Лавоазје]] (1743–94) се сматра „[[People known as the father or mother of something|осом модерне хемије]]”.]]
Корени хемије се могу пратити до феномена [[сагоревање|горења]]. [[Ватра]] је била мистична сила која је трансформисала једну супстанцу у другу и стога је била од примарног интереса за човечанство. Она је омогућила [[Discovery (observation)|откриће]] [[гвожђе|гвожђа]] и [[стакло|стакла]]. Након што је откривено [[злато]] и постало драгоцен материјал, многи људи су били заинтересовано да нађу метод којим би се друге супстанце конвертовале у злато. То је довело до [[Протонаука|протонауке]]<ref>Brakel, Jaap, "[https://books.google.com/books?id=XU1OwXNHN50C&pg=PA160&dq=protoscience&hl=en&sa=X&ei=xsn6Tty0BtO78gOz8oAZ&ved=0CDYQ6AEwAQ#v=onepage&q=protoscience&f=false protoscience and protochemistry]", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000</ref> зване [[алхемија]].<ref>{{citation |last=Malouin |first=Paul-Jacques |contribution=Alchimie [Alchemy] |contribution-url=http://hdl.handle.net/2027/spo.did2222.0000.057 |title=[[Encyclopédie]] ou Dictionnaire Raisonné des Sciences, des Arts, et des Métiers, ''Vol. I'' |location=Paris |date=1751 |editor-last=Diderot |editor-link=Diderot |editor2-last=d'Alembert |editor2-link=D'Alembert |display-editors=0 |publisher=translated by Lauren Yoder in 2003 for Michigan Publishing's ''The Encyclopedia of Diderot & d'Alembert Collaborative Translation Project''}}.</ref><ref name=lindy>{{harvp|Linden|1996|pp=7 & 11}}.</ref> Реч ''хемичар'' је изведена из [[New Latin|новолатинске]] именице -{''chimista''}-, скраћенице за -{''alchimista''}- ([[Alchemy|алхемичар]]). Алхемичари су открили многе [[Хемијски процес|хемијске процесе]] који су довели до развоја модерне хемије. Хемију у данашњем облику, изумео је [[Антоан Лавоазје]]<ref name="Schwinger">{{cite book |last=Schwinger |first=Julian
|authorlink=Julian Schwinger |title=Einstein's Legacy |year=1986 |publisher=Scientific American Library |location=New York |isbn=0-7167-5011-2 |pages=93 }}</ref><ref>{{cite journal|author1=Eddy, Matthew Daniel |author2=Newman, William R. |author3=Mauskopf, Seymour |title=Chemical Knowledge in the Early Modern World|journal=Chicago: University of Chicago Press|date=2014|url=https://www.academia.edu/3088576/Chemical_Knowledge_in_the_Early_Modern_World_2014_._Co-edited_with_Seymour_Mauskopf_and_William_Newman}}</ref> са његовим законом [[Zakon o održanju mase|законом конзервације масе]] из 1783. године.<ref>{{Cite journal|last=Whitaker|first=Robert D.|date=1975-10-01|title=An historical note on the conservation of mass|url=https://dx.doi.org/10.1021/ed052p658|journal=Journal of Chemical Education|volume=52|issue=10|pages=658|doi=10.1021/ed052p658|issn=0021-9584|bibcode=1975JChEd..52..658W}}</ref> [[Хронологија открића хемијских елемената|Открића хемијских елемената]] имају дугу историју што је кулминирало креирањем [[Периодни систем|периодног система]] [[Дмитриј Мендељејев|Дмитрија Мендељејева]].<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-35220823|title=Chemistry: Four elements added to periodic table|work=BBC News|date=January 4, 2016|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160104125144/http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-35220823|archivedate=4 January 2016|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|first=Nicholas|last=St. Fleur|url=https://www.nytimes.com/2016/12/01/science/periodic-table-new-elements.html?rref=collection%2Fsectioncollection%2Fscience&action=click&contentCollection=science®ion=rank&module=package&version=highlights&contentPlacement=1&pgtype=sectionfront|title=Four New Names Officially Added to the Periodic Table of Elements|work=New York Times|date=December 1, 2016|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170814221055/https://www.nytimes.com/2016/12/01/science/periodic-table-new-elements.html?rref=collection%2Fsectioncollection%2Fscience&action=click&contentCollection=science®ion=rank&module=package&version=highlights&contentPlacement=1&pgtype=sectionfront|archivedate=14 August 2017|df=dmy-all}}</ref> [[Нобелова награда за хемију]] оформљена 1901. године даје одличан преглед хемијских отркића од почетка 20. века.
== Образовање ==
Послови за хемичаре обично захтевају бар [[bachelor's degree|универзитетску диплому]], а многе позиције, посебно у истраживањима, захтевају [[Master of Science|магистратуру]] или [[Doctor of Philosophy|докторат]] (-{PhD.}-). Већина универзитетских програма наглашава [[matematiка|математику]] и [[физика|физику]] заједно са хемијом, делом зато што је хемија добро позната као „[[the central science|централна наука]]”, тако да хемичари морају да имају добро заокружено знање о науци. На [[Master's degree|магистарском]] и вишим нивоима, студенти се углавном специјализују за специфично поље. У поља специјализације се између осталог убрајају [[биохемија]], [[нуклеарна хемија]], [[органска хемија]], [[неорганска хемија]], [[хемија полимера]], [[аналитичка хемија]], [[физичка хемија]], [[теоретска хемија]], [[квантна хемија]], [[хемија животне средине]], и [[термохемија]]. [[Postdoctoral researcher|Постдокторско]] искуством може да буде неопходно за поједине позиције.
Радници чији рад обухвата хемију, али не у степену комплексности који би захтевао образовање са хемијском дипломом, се обично називају ''[[Chemical technologist|хемијским техничарима]]''. Такви техничари обично обављају послове као што су једноставније, рутинске анализе ради [[quality control|контроле квалитета]] или раде у [[Clinical laboratory|клиничким лабораторијама]].
== Види још ==
|