Слава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
реорганизација садржаја: увођење поглавља Обичаји у које су пребачени делови везани за свету водицу, колач и жито, уз додатак линкова |
||
Ред 44:
Ако се домаћинство пресели далеко, уз очеву дозволу, син може да прославља славу у свом дому; обично, међутим, докле год је жив [[патријарх]] породице, његови синови прослављају под његовим кровом.{{чињеница|date=09. 2009.}}Такође ако има више синова, и они желе да оснују своју породицу од славског колача син који жели да слави славу, долази код оца на славу, у отац му од колача у десну руку предаје једну четвртину колача. Идуће године и он слави славу у својој кући. {{чињеница|date=12. 2012.}}
== Обичаји ==
== Свећење водице ==▼
Слава је у вези са бројним обичајима, мање или више присутним у традицији појединих места и породица. Окосницу тих обичаја чине припрема [[Славски колач|славског колача]] и [[кољиво|жита]].
▲=== Свећење водице ===
У многим местима је обичај да пре славе [[свештеник]] дође у кућу да свети водицу (освешта воду-да би очистио дом и да би Бог из њега , уз помоћ часног крста у свештениковој руци, прогнао свако зло. Том водицом замешује се славски колач, ако се у кући меси, а ако се готов из пекаре узима онда се тај колач овом водом покропи. Гранчицом босиљка умоченом у освећену водицу кропе се и домаћин и укућани), од које ће касније да буде умешен [[славски колач]].
Линија 57 ⟶ 59:
Домаћица припрема чинију са водом, [[босиљак]], [[свећа|свећу]], [[кандило]], [[тамјан]], те пали кандило испред [[Икона|иконе]]. Тада свештеник освешта воду којом ће бити умешен славски колач. За ту прилику је потребно припремити: кадионицу, ватру или брикет специјалног угља, тамјан, свећу, свећњак (чирак), босиљак и посуду чисте воде. Све то би иначе требало да се налази на столу, окренуто према икони славе, која би према црквеним правилима требало да буде окренута према истоку. Освећена водица се третира као [[светиња]] и њоме се пажљиво рукује. Када се уочи самог дана славе заврше све припреме за сутрашњи дан, том водом и брашном, као и осталим додацима ([[квасац]], [[со]]...) меси славски колач. У неким местима слава почиње већ уочи дана, вечером, јер је то литургијски гледано већ нови дан, зато што је у цркви служена вечерња служба (вечерње). Ипак, то је ретка појава, јер се у већини случајева колач реже (сече) на сам дан славе.
=== Жито ===
[[Датотека:Slavska sveca i zito.jpg|мини|лево|150п|Славска свећа и жито]]
Пред славу у кући се кува [[
Кувано жито или [[кољиво]] је у црквеној употреби још од најстаријих времена. Као црквени симбол оно подсећа на биљне жртве из старог завета. Сматра се да оно представља илустровану везу овоземаљског и загробног живота.
Према црквеним изворима, потпуно је погрешно не спремати жито за Аранђеловдан и Илиндан под изговором да су они „живи светитељи“ из следећих разлога:
Линија 70 ⟶ 72:
У крајевима око реке Расине јужно од Крушевца и у крајевима северно од Приштине уопште се не кува жито за славу. Гости се служе са слатким и водом. У данашње време СПЦ покушава да промени овај прастари обичај.
=== Славски Колач ===
Неизоставни обичај везан за славу је припрема посебног хлеба, [[Славски колач|славског колача]]. Тај хлеб, често је украшен фигурама од теста које симболизују веру (као што је крст, и печат са натписом ''ИС ХС НИ КА'') и фигурама које симболизују жељу за благостањем (као што су воћни плодови и жито, симболи жеље за родном годином; буре вина и векна хлеба као симболи жеље за изобиљем; књига као симбол жеље за успехом у школи и т.д.). Рецепт за сам колач, као и обичаји везани за његово украшавање и освећење варирају у зависности традиције места и породице која слави славу.
Када осване дан славе, у цркву се носи Славски колач, жито и [[црно вино]]. У цркви се врши заједничко освећење жита и благосиљање хлеба и вина, а онда свештеник свако жито посебно прелије, и сваки колач посебно реже. Том приликом свечар преда свештенику пре литургије, читуљу (списак живих и преминулих чланова породице)▼
==== Освећење и резање колача у цркви ====
▲Када осване дан славе, у цркву се носи [[Славски колач]], [[кољиво|жито]] и [[црно вино]]. У цркви се врши заједничко освећење жита и благосиљање хлеба и вина, а онда свештеник свако жито посебно прелије, и сваки колач посебно реже. Том приликом свечар преда свештенику пре литургије, читуљу (списак живих и преминулих чланова породице)
ради помена и вађења честица на проскомидији-живих за здравље, а преминулима за покој душе.
Колачар (онај ко носи колач у цркву) прилаже цркви своје дарове:[[тамјан]], [[Јестиво уље|уље]], [[вино]]...
== Тропари ==▼
Тропари су кратке песме од неколико строфа, које су посвећена главној теми славе (празнику или свецу). Основа црквеног појања, тропари се појављују као самосталне песме, али у најважнијем сложеном облику црквеног песништва, канонима. Некада су тропари били незаобилазан део славе, док су данас нешто ређа појава. Данас се тропари певају скоро само приликом резања колача у кући.▼
▲== Резање (ломљење) колача у кући ==
[[Датотека:Slavski kolac sveca i vino.jpg|мини|лево|250п|Славски колач са свећом, цвећем и вином]]
Тамо где је наслеђена породична пракса или се заводи нова, да се колач реже или ломи у кући, треба поступити на следећи начин.
Линија 86 ⟶ 88:
[[Датотека:Slava crkve ikone Bogorodice Kazanjske, Provo- 4.11.2016. 107.jpg|мини|Ломљење колача на црквеној слави]]
На столу треба да су: славски колач, жито (кољиво), чаша црног вина, свећа, списак живих и преминулих чланова породице ради молитвеног помена, кадионица са брикетом и шибицом или упаљачем. Поред вина и жита се налази кашичица, а поред славског колача нож. Пред сам почетак обреда се пали свећа (може и раније), док је кандило упаљено још увече, и горело је у току ноћи. Кад свештеник дође у кућу, на столу је све што је потребно. После уобичајног поздрава, домаћин приђе свећи, прекрсти се и припали је. После тога [[свештеник]], чита молитву [[Молитва Господња|Оче наш]], и тропара славе, и на крају молитву за освећење жита. За време овог обреда, окаде се:[[икона]], [[славски колач]], жито (кољиво), вино, просторија у којој се слави, као и присутни чланови породице и гости. Непоследно после обреда, не прекидајући ток, свештник прелази на резање славског колача. За то време почињу да се певају [[тропари]].
▲=== Тропари ===
▲Тропари су кратке песме од неколико строфа, које су посвећена главној теми славе (празнику или свецу). Основа црквеног појања, тропари се појављују као самосталне песме, али у најважнијем сложеном облику црквеног песништва, канонима. Некада су тропари били незаобилазан део славе, док су данас нешто ређа појава. Данас се тропари певају скоро само приликом резања колача у кући.
== Прослављање ==
| |||