Југословенство — разлика између измена

Након стварања [[Краљевина СХС|Краљевиме СХС]] (1918), југословенство је добило нову политичку и државну димензију. Међутим, кључни искорак ка политичком редефинисању југословенства учињен је тек 1929. године, када је званични назив државе промењен у ''[[КраљрњвинаКраљевина Југославија]]''. Од тог тренутка, сви становници Југославије су по основу држављанства постали ''Југословени''. У исто време, југословенство је поред општедржавног добило и посебно ''етно-национално'' значење у виду идеологије ''интегралног југословенства'', која се заснивала на тези о постојању јединствене, односно ''интегралне југословенске нације''. Интегрално југословенство се заснивао на негирању постојања посебних нација (српске, хрватске, словеначке), које су сведене на ''субнационални'' степен и проглашене пуким ''племенима'' у саставу јединствене југословенске [[нација|нације]]. Политика интегралног југословенства је у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] активно спровођена од увођења [[шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] (1929), до погибије краља Александра (1934), након чега је запала у кризу, а потпуни слом је доживела у раздобљу између 1939. и 1941. године.{{sfn|Димић|2001|p=}}

Током Другог светског рата (1941-1945), [[КПЈ]] је пропагирала посебан облик ''федератистичког југословенства'' који је након 1945. године, под слоганом ''братства и јединства'', постао окосница државне политике у новој [[СФРЈ|социјалистичкој Југославији]]. Југословенство је задобило тежак ударац када је почетком [[1990е|1990их]] дошло до [[распад Југославије|распада Југославије]], с обзиром на широко раширено мишљење како је тим догађајима трајно компромитован концепт било каквекаквог заједничкеполитичког државезаједништва јужнословенскихјугословенских народа. Као алтернатива југословенству се од тог периода спомиње и [[Европска унија]] као оптималнији државноправни оквир за заједнички живот Јужних Словена.