Маланкарска оријентално-православна црква — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Sorabino је преместио страницу Индијска православна црква на Маланкарска оријентално-православна црква: Појам "Индијска православна цр…
мНема описа измене
Ред 30:
}}
 
'''Маланкарска оријентално-православна црква''', је [[аутокефална црква|аутокефална]] [[Оријенталне православне цркве|оријентално-православна]] црква са средиштем у [[Индија|индијској]] држави [[Керала|Керали]]. Представља једну од најзначајнијих цркава у широј заједници индијских ''Томиних хришћана'', који по традицији воде изпореклоизводе своје изпорекло од древне цркве коју је по предању у [[1. век]]у основао [[апостол Тома]].<ref>[http://mosc.in/the_church/the-malankara-orthodox-syrian-church Catholicate of the East]</ref> На челу цркве је маланкарски митрополит Тома Павле II, који носи наслов ''Католикос Истока''.<ref>[http://mosc.in/holysynod/h-h-baselios-marthoma-paulose-ii H.H. Baselios Mar Thoma Paulose II, The Eighth Catholicos of the East in Malankara]</ref>
 
== Историја ==
Током старије историје, ''Томини хришћани'' су сачињавали јединствену заједницу и били су повезани са древном ''Црквом Истока'', чији се центар налазио у [[Персијско царство|Персији]]. Међутим, крајем [[16. век]]а [[португалија|португалски]] [[исусовци|језуити]] су покушали да тој заједници насилно наметну [[католицизам|римокатолицизам]] и признавање [[папа|римског папе]] као врховног поглавара. Незадовољство таквим притисцима је навело највећи део заједнице да се придружи [[архиђакон]]у Томи који се [[1653]]. године заклео да се никада неће покорити [[Португалци]]ма. Део који се придружио Томи је назван ''Маланкарском црквом''.<ref>Cheriyan, Dr. C.V. Orthodox Christianity in India. (2003). стр. 235, 238.</ref><ref>N. M. Mathew, Malankara Marthoma Church History. (Malayalam) Vol I, 2006). P.241.</ref>
 
АрхиђаконМитрополит Тома је 16551665. године превео Маланкарску цркву под јурисдикцију [[Сиријска православна црква|Сиријске оријентално-православне цркве]]. Међутим, потоњи унутрашњи спорови су 1772. године довели до одвајања дела верника и стварања посебне ''Малабарске оријентално-православне цркве''. Накнадни спорови између патријарха у [[Антиохија|Антиохији]] и локалног маланкарског свештенства у Индији довели су 1912. године до поделе Маланкарске цркве на два дела, те су тако настале: самостална ''Маланкарска оријентално-православна цркву'' и аутономна ''Маланкарска сиријско-православна црква'', која је остала у саставу [[Сиријска православна црква|Сиријске оријентално-православне цркве]].<ref>{{cite web|url=http://niranamchurch.com/|title=About the church|year=2009|publisher=Niranam St. Mary's Orthodox Syrian Church|accessdate = 25. 4. 2010.}}</ref> Иако је 1958. године дошло до привременог измирења и уједињења двају цркава, потоње несугласице су 1975. године довеле до поновне поделе, која траје и данас.
 
Под утицајем [[ватикан]]ског прозелитизма, група свештеника се 1930. године одвојила од ''Маланкарске сиријско-православне цркве'' и створила посебну ''Маланкарску католичку цркву''.