Музеум редкости при војној болници у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 64:
Његово оснивање у окриљу Војног санитета било је одређено двема чињеницама – покретањем идеје од стране војних лекара и прилагање у иницијални фонд Музеја, предмете који су били њихово власништво, а друго, Војна болница је у то време имала одговарајући смештај, за разлику од грађанске болнице у Београду, која је била смештена у малим и неподесним кућама узетим под закуп,које су најчешће биле недовољне и за смештај болесника.
== Збирка ==
Збирка музеја је садржала је „...изроде (монстре), производе болести, и разне друге редкости природне, као из Царства Животиња: редкости животиња четвороножни,
Збирка музеја је садржала:
птица, змиа, корнача, буба, (нечитко), окамењене части неки сада несуштествујући више животиња; из Царства руда: разне руде и различито камење, и тако овај музеум народни редкости, премда без средстава зачеђен, брои за сада 288 комада предмета...распоређене у три збирке:
* патолошку збирку,
* тератолошке збирку („збирку наказа”),
* збирку препарата из хумане медицине.
Од оснивања музеја, током наредне деценије, збирка се непрестано увећавала препаратима које су у музеј повремено слали лекари из целе Србије.
 
== Намена и задаци Музеума ==
Оснивање Музеума и сабирања предмета у оквиру његових поставки, поред обуке будућих школованих Срба, имало је и циљ установљење, у будућности, „народног Музеума“, који би најпре требало да буде музеј отворен за јавност, а не само музеј доступан лекарима. Због просторних могућности у Војној болници, услова за прерастање збирке у прави музеј је било, па је речено да је пожељно да се сабирањем обухвате и предмети из области природне историје. Очигледно је намера оснивача била да се оформи један природњачки музеј који би омогућавао чување и представљање националне природне баштине. Његов смештај у болници, као и руковођење од стране лекара, нису били неуобичајени, јер су лекари учећи на првој години студија и предмет природна историја, били и најсвестраније образовани „природњаци“ тог времена, а поред наведених предмета, медицинари су током једног семестра учили и ветеринарску медицину.<ref>Архив САНУ, ДСС, 1848/15</ref>