Музеум редкости при војној болници у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Престанак рада Музеума: унос текста и извора |
|||
Ред 79:
== Престанак рада Музеума ==
Иако је 1853. године осигурано финансирање Музеума и подстакнуло залагање лекара и чиновника да прикупљају предмете за Музеј, и представљало солидну основу за његов бољи развој у будућности, већ идућа 1854. година најавила је значајне промене. Наиме године 1854, др Владан Ђорђевић, забележио је следеће:
Похрањене у болници током једне деценије, музејске збирке ипак су ретко биле предмет проучавања тадашњих малобројних лекара. Имајући ово у виду оснивачи Музеја су након десетак година уступили:▼
{{цитат|„вођена је повелика преписка о музеуму природних рједкости. Ректор Лицеума, на предлог професора јестествене историје, тражио је да се та збирка уступи Јестаственичком кабинету лицеја, где би се научно разделила, и где би се за наставу употребила у место, што овако са свим без користи лежи у војној болници. Попечитељство испрва није хтело да чује за уступање тог свог музеума лицеју у сопственост, него је само одобравало да дотични професор, кад му треба за предавања, узима на цедуљу предмете, па после да их враћа; али сад се умешало попечитељство правосудија и просвјештенија за уступање збирке лицеју и при крају године као да је та драгоцена збирка пренесена у кабинет лицеума“.<ref>Ђорђевић, Историја српског војног санитета, 781. </ref>|}}
▲Похрањене у болници током једне деценије, музејске збирке,
* Зоолошку и минералошку збирка Лицеју 1855. године за потребе наставе јестаственице
* Патолошка збирку, која је садржала зоолошке и хумане препарате, почетком шездесетих година 19. века, тек основаном Јестаственом одељењу Народног музеја.
| |||