Милован Миловановић (лекар) — разлика између измена

Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска.
 
Током Првог светског рата, јернакон што је у рату био разрешен војне дужности 1915. године, дорадио 1918.је годинедо радиодо јекраја рата у Просектури и у Епидемијској лабораторији у Београду.<ref>Snežana Veljković, Hronika sudske medicine u Beogradu 1863-1923-2006 (Beograd: Medicinski fakultet, 2009), 122, 123</ref>
 
По завршетку Првог светског рата Миловановић је наставио рад у Просектури да би по оснивању Медицинског факултета у Београду био послат на специјализацију из области патолошке анатомије и судске медицине у Беч. Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.
 
Преминуо је у Београду 1948. наконгодине, самоубистваодузевши себи живот у 64. години живота.<ref>Snežana Veljković, Hronika sudske medicine u Beogradu 1863-1923-2006 (Beograd: Medicinskifakultet, 2009), стр. 124, 125 и 126.</ref>
 
== Дело ==
Његовим залагањем је проширена и модернизована зграда Просектуре у Београду, а затим је за потребе наставе претворена у Судско-медицински завод 1923. године.