Овсеница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 107:
До 1801. године то је било чисто српско место близу Чакова. Онда се маса народа иселила у Фердини друга граничарска места. Остало је у селу само 20 српских кућа. Уследило је насељавање Немаца, тако да их је 1868. године било 35 кућа. Срба је тада било 236 православних душа. Православни свештеник 1824. године био је као администратор поп Максим Марковић.
 
Црква православна посвећена Св. арханђелу Гаврилу, мала од плетера, покривена сламом, подигнута је не како се наводило 1810. него после 1739. године. По другом извору, тамошњем пароху Петру Стојадиновићу, црква (ограђена и прућапрућем исплетена) је подигнута 1733. године. Трула и трошна црква 1869. године је била склона паду.<ref>"Застава", Пешта 1869. године</ref> Њен иконостас су радили чланови руфета молерског 1743. године. У ризници црквеној налазиле су се почетком 20. века четири књиге србуље: Минеј Божидара Вуковића из 1536. године, Псалтир јеромонаха Загуровића из 1569. године, цветни триод и антологион.
По државном шематизму из 1846. године у том месту са 285 становника, црквене матичне књиге крштених и венчаних се воде од 1779. године, а матица умрлих од 1781. године. По другом податку из 1905. године, црквене матрикуле су заведене 1812. године. Парох је био поп Лука Поповић, а школа није постојала 1846. године.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Двадесет година касније, 1867. године број православних душа се смањио, на 248.