Слава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Славска трпеза: додатак слике |
|||
Ред 92:
=== Славска трпеза ===
[[File:SlavskiKolaci.jpg|thumb|left|Ситни колачи на славској трпези]] Слава се прославља уз посну или мрсну трпезу. Све славе које падају у време поста као и оне које падају средом и петком (такође посни дани) се прослављају уз посну трпезу. Постоје само три славе које и ако падну на среду и петак се прослављају уз мрсну трпезу а то су Свети архиђакон Стефан и Свети Василије Велики, које су у периоду између Божића и Богојављења када је разрешен пост у среду и петак. Трећа слава је Свети великомученик Георгије који ако падне у ''"светлу седмицу"'', после Васкрса, може бити изузет од поста у среду и петак. Остале славе се славе уз мрсну трпезу. Постоје случајеви када свечари посну славу славе уз мрсну трпезу или обратно. Ова појава је настала када је некада у прошлости обласни епископ неком селу или породици наложио да славу славе уз посну односно мрсну трпезу или им је наложио (породици или селу) да одређену седмицу обавезно посте, па ако би некоме слава дошла у време тог одређеног поста био би у обавези да је прослави уз посну трпезу. Овакве појаве су случај када би неко село настрадало у време рата (покољ) или неке друге неприлике. Српска православна црква налаже потомцима ових породица или села да задрже обичај коју су наследили од својих предака.
У модерно доба, славска трпеза је често обилна, и може укључивати предјело (у оквиру кога се служе [[пита|пите]], руска салата, сухомеснати производи, [[пихтије]]), [[супа|супу]] или [[чорба|чорбу]], [[сарма|сарму]], печење и славске ''ситне'' колаче (на пример [[ванилице]], [[обланде]], [[сува пита|суву питу]], [[розен торта|розен торту]], [[Бајадера (колач)|бајадеру]]). Садржај славске трпезе се кроз време мењао, па тако из старих кувара<ref name=“пата”>{{Cite book|title=Мој кувар|last=Марковић|first=Спасенија - Пата|publisher=Политика|year=1939|isbn=|location=Београд}}</ref> можемо сазнати да је у периоду између два светска рата било уобичајено да славски ручак буде намењен породици, а да се пријатељи и гости служе колачима и пићем, уз неизоставно [[кољиво|жито]].
| |||