Чанад (Чонград) — разлика између измена

м
У селу је и даље живео приметан број [[Срби|Срба]]. Нпр., по попису из [[1910]]. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после [[Први светски рат|Првог светског рата]] већи део преосталог [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
 
Српски новинар је посетио 1925. године српска места у околини Сегедина и Макоа. За Чанад је приметио да се налази на жељезничкој прузи Мако-Арад. Ту је живело тада око 300 православних Срба у 300100 домова, а поседовали су десетину атара - 1028 јутара. Црквена општина је била власник око 50 јутара земље. Стару православну цркву "отели су Румуни", а Срби су подигли нову 1880. године. Међутим у њој 1925. године није служио парох, јер га није било.<ref>"Време", Београд 7. јул 1925. године</ref>
 
Почетком 21. века у Чанаду у центру места, постоји српска православна црква посвећена Св. Ђорђу. Темпло је барокни дуборез, а иконе су пресликане 1908. године. Српско православно гробље се налази на ивици источног дела насеља, поред главног пута бр. 47. Гробље је санирано, ограђено са улазном капијом, али су споменици углавном из 20. века. Има их 233 и сви су скоро од бетона и вештачког камена, са ћириличним натписима.<ref>Српски институт, интернет база података, Будимпешта</ref>
26.978

измена