Цезар (титула) — разлика између измена

{{bez_inlajn_referenci}}
{{Антички Рим}}

'''Цезар''' или '''кесар''' ({{јез-лат|Caesar}}, {{јез-грч|καῖσαρ}} [-{''kaísar''}-]) је била једна од највиших римских и [[титуле и службе у Византији|византијских титула]], која се користила још од [[Антички Рим|римског доба]]. Церемонија уздизања појединца у ранг цезара, описана је у спису ''„О Церемонијама“'', византијског писца и цара [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]913—959), а њена званична инсигнија био је [[вијенац|венац]] без [[крст]]а. Ова титула коришћена је и у [[историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]], у облику '''кесар''' или '''ћесар'''.

Титула цезара је у првобитно коришћена за самог цара. Од времена цара [[Диоклецијан]]а ([[284]]—[[305]]284—305), она се користи да означи младог цара и све до [[11. век|XI века]], додељивана је, готово искључиво, уз неколико изузетака {{Напомена|Титуле цезара носили су у овом периоду:

Крајем [[11. век|XI века]], почетком владавине цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]] ([[1081]]—[[1118]]1081—1118), значај титуле цезара је опао, увођењем титуле [[севастократор]]а, која је, у хијарархијском смислу, била изнад ње. Касније се, по значају, помиње између титула севастократора и [[Велики доместик|великог доместика]], а од [[14. век|XIV века]] се титула цезара додељује углавном страним племићима околних држава, попут [[Влашка кнежевина|Влашке]], [[Тесалија (Грчко-српска кнежевина)|Тесалије]] и [[Србија|Србије]].