Славко Јаневски — разлика између измена

'''Славко Јаневски''' ([[[[Скопље]]]], [[11. јануар]] [[1920]] — [[Скопље]], [[20. јануарајануар]]а [[2000]]) био је истакнути македонски писац кратких прича, романописац, пјесник, филмски сценариста, есејиста и сликар. Дуги низ година био је члан [[МАНУ]]-а и Друштва писаца Македоније. Спада у прву генерацију македонских писаца послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], који је поставио темеље савремене македонске књижевности. Његов роман [[Село иза седам јесени|"Село иза седам јесени"]] (1952) био је први роман који је објављен на стандарном, македонском језику.

Због своје плодоносне креативне каријере, Јаневски је награђен бројним наградама и признањима, међу којима је и [[АВНОЈ|"АВНОЈ"]], [[11. октобар|"11. октобар"]], [[Браћа Миладинови|"Браћа Миладинови"]]. У његову част у парку "[[Женски борац]]" у Скопљу изграђен је споменик академика [[Томе Серафимовски|Томе Серафимовског]]. Поред тога, у његову част проглашен је и читалац у Скопљу, који је пуштен у рад у 2013. години.

Комисија за лустрацију Македоније је [[2013]]. године објавила да је дошла до закључка да је Славко Јаневски био сарадник југословенских тајних служби. То је довело до оштрих реакција и неприхватања одлуке [[МАНУ]], [[[[Друштво писаца Македоније|Друштва писаца Македоније | ДПМ]]]] и шире македонске јавности. <ref>Македонски писци, Удружење писаца Македоније, Скопље, 2004. , стр. 106.</ref>

Славко Јаневски рођен је у Скопљу, гдје је завршио основну и стручно-техничку школу. Од 1945. је уредник првог македонског листа за дјецу "[[Пионир]]", а затим је био главни и одговорни уредник неколико књижевних часописа, као што су дјечији часопис "[[Титовци]]", часописи за књижевност и умјетност "[[Нови дан]]" и "[[Модерност]]", књижевни лист "[[Хоризон]]" и хуморно-сатирични лист "[[Остен]]". У међувремену је радио као уредник у издавачким кућама "[[[[Коцо Рацин]]]]", "[[Наша књига]]" и "[[Македонска книга]]".

Јаневски је оставио траг у македонској кинематографији као аутор неколико филмских сценарија: 1967. прилагодио је класичну историјску драму [[Војдан Чернодрински|Војдана Чернодринског]] "[[Македонска крвава свадба]]", режију [[Трајче Попов]]; сарађивао је са [[Панде Ташковски|Панде Ташковским]] о филмској адаптацији епског ратног романа "[[Завјера до Уговора]]", под називом "[[Македонски дио пакла]]", у режији [[Ватрослав Мимица|Ватрослава Мимице]]; и адаптирао сопствени хуманистички роман "[[Два мара]]" за филм под називом "[[Кнот]]", у режији [[Кирило Ценевски|Кирила Ценевског]].

У [[јун]] 2013. години, Комисија за лустрацију против Славка Јаневског је спровела процес лустрације, у којем је утврдио да је сарађивао са тајним службама. Наиме, према речима Комисије, пратио је писце и умјетнике, користећи псеудоним "[[Славен]]" и тврдио да су њихова дјела лоша књижевност.<ref>[http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=F0917CE0269F89488EEF747AC177F312 Лустриран и писателот Славко Јаневски], ''[[Утрински Весник]]'', 28 јуни 2013.</ref><ref>[http://kanal5.com.mk/vesti_detail.asp?ID=11162 Лустриран мртов академик со псевдоним „Славјан“], ''[[Канал 5 Телевизија|Канал 5]]'', 28 јуни 2013.</ref><ref>[http://telma.com.mk/index.php?task=content&cat=1&rub=15&item=28339 Лустриран Славко Јаневски!], ''[[Телма]]'', 28 јуни 2013.</ref> Реакције на ову одлуку примили су МАНУ,Друштво писаца Македоније, македонски ПЕН центар и шира културна јавност у Македонији.<ref>[http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=668ACEC4985CF047B390D13BD17B3DA2 Лустрацијата на Славко Јаневски удира во темелите на државноста], ''[[Утрински Весник]]'', 30 јуни 2013.</ref><ref>[http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=71131010494&id=9&setIzdanie=22916 Писателите огорчени и бараат одговорност], ''[[Нова Македонија]]'', 1 јули 2013.</ref><ref>[http://kanal5.com.mk/vesti_detail.asp?ID=11402 МАНУ со остра критика за лустраторите, тие не отстапуваат од лустрирањето на Јаневски], ''[[Канал 5]]'', 1 јули 2013.</ref>МАНУ је чак и јавно затражио преиспитивање одлуке,<ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=50A7285C503DB445B658597C27D1A6EF МАНУ не го дава Славко Јаневски]</ref> али је захтјев одбијен од стране Комисије за лустрацију као неоснован.<ref>[http://telma.com.mk/index.php?task=content&cat=1&rub=15&item=28429 Комисијата за лустрација ги отфрли реакциите за Јаневски], ''[[Телма]]'', 1 јули 2013.</ref><ref>[http://daily.mk/forward/2207902/za-lustratorite-ne-se-vazhni-likot-i-deloto-na-slavko-janevski За лустраторите не се важни ликот и делото на Славко Јаневски], ''[[Deutsche Welle]]'', 1 јули 2013.</ref>

Славко Јаневски је добитник многих награда и признања, међу којима су: „АВНОЈ”, „11. октобар”, „Браћа Миладинов”, награда града Скопље, „Коцо Рацин”, „[[Македонска ријеч]]”, награда за књижевни опус „[[ИДРО - Мисао]]” и „[[Мирослав КрлезаКрлежа]]”. <ref>[http://www.blesok.com.mk/avtor.asp?lang=mac&id=151 Блесок]</ref> Исто тако, освојио је и двије златне арене за сценарио филмског фестивала у [[Пула|Пули]], за филмске филмове „[[Ноћ вукова]]” (1955)и „Македонски дио пакла” (1974).

У сјећању на његов рад, 29. јануара 2010. године, његов споменик, рад академског вајара Томе Серафимовског, откривен је у парку „Женски борац” у Скопљу. Такође, у Општини Центар, 2013. године, отворена је читаонизачитаоница која је названа у његову част.

Он је пјесник изненађења,авантуре, овоземаљских чуда, еруптивне поетске имагинације, која одбацује сваки могући ред. У пјесничком доживљају Јаневског, словенска-паганска емоција, осјетљивост и [[хедонизам]], [[пантеизам]] и поезије македонске [[митологија|митологије]], [[космологија|космологије]], [[демонологија|демонологије]], [[етнологија|етнологије]] итд.су сублимирани.