Славко Јаневски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 38:
 
'''Славко Јаневски''' ([[Скопље]], [[11. јануар]] [[1920]] — [[Скопље]], [[20. јануар]]а [[2000]]) био је истакнути македонски писац кратких прича, романописац, пјесник, филмски сценариста, есејиста и сликар. Дуги низ година био је члан [[МАНУ]]-а и Друштва писаца Македоније. Спада у прву генерацију македонских писаца послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], који је поставио темеље савремене македонске књижевности. Његов роман [[Село иза седам јесени|"Село иза седам јесени"]] (1952) био је први роман који је објављен на стандарном, македонском језику.
 
Због своје плодоносне креативне каријере, Јаневски је награђен бројним наградама и признањима, међу којима је и [[АВНОЈ|"АВНОЈ"]], [[11. октобар|"11. октобар"]], [[Браћа Миладинови|"Браћа Миладинови"]]. У његову част у парку "Женски борац" у Скопљу изграђен је споменик академика [[Томе Серафимовски|Томе Серафимовског]]. Поред тога, у његову част проглашен је и читалац у Скопљу, који је пуштен у рад у 2013. години.
Комисија за лустрацију Македоније је [[2013]]. године објавила да је дошла до закључка да је Славко Јаневски био сарадник југословенских тајних служби. То је довело до оштрих реакција и неприхватања одлуке [[МАНУ]], [[Друштво писаца Македоније]] и шире македонске јавности. <ref>Македонски писци, Удружење писаца Македоније, Скопље, 2004. , стрpp. 106.</ref>
 
== Биографија ==
[[FileДатотека:Споменик на Славко Јаневски на Мостот на уметноста во Скопје 20.jpg|thumb|мини|лево|Споменик Славка Јаневског]]
Славко Јаневски рођен је у Скопљу, гдје је завршио основну и стручно-техничку школу. Од 1945. је уредник првог македонског листа за дјецу "[[Пионир]]", а затим је био главни и одговорни уредник неколико књижевних часописа, као што су дјечији часопис "[[Титовци]]", часописи за књижевност и умјетност "[[Нови дан]]" и "[[Модерност]]", књижевни лист "[[Хоризон]]" и хуморно-сатирични лист "[[Остен]]". У међувремену је радио као уредник у издавачким кућама "[[Коцо Рацин]]", "[[Наша књига]]" и "[[Македонска книга]]".
 
Године 1946. у Скопљу, Славко Јаневски, [[Блазе Конески]], [[Ацо Шопов]], [[Владо Малески]] и [[Коле Чашуле]] формирали су [[Друштво писаца Македоније]], који је тада пребројавао 7 чланова. Након тога, Јаневски је био и предсједник Друштва. Био је члан македонског [[ПЕН центар|ПЕН]] центра, предсједник [[Савет СВП|Савјета СВП]]-а, као и члан МАНУ-а од свог оснивања 1967. године.
 
Јаневски је оставио траг у македонској кинематографији као аутор неколико филмских сценарија: 1967. прилагодио је класичну историјску драму [[Војдан Чернодрински|Војдана Чернодринског]] "[[Македонска крвава свадба]]", режију [[Трајче Попов]]; сарађивао је са [[Панде Ташковски|Панде Ташковским]]м о филмској адаптацији епског ратног романа "[[Завјера до Уговора]]", под називом "[[Македонски дио пакла]]", у режији [[Ватрослав Мимица|Ватрослава Мимице]]; и адаптирао сопствени хуманистички роман "[[Два мара]]" за филм под називом "[[Кнот]]", у режији [[Кирило Ценевски|Кирила Ценевског]].
 
== Лустрација ==
Линија 52 ⟶ 55:
== Награде и признања ==
Славко Јаневски је добитник многих награда и признања, међу којима су: „АВНОЈ”, „11. октобар”, „Браћа Миладинов”, награда града Скопље, „Коцо Рацин”, „[[Македонска ријеч]]”, награда за књижевни опус „[[ИДРО - Мисао]]” и „[[Мирослав Крлежа]]”. <ref>[http://www.blesok.com.mk/avtor.asp?lang=mac&id=151 Блесок]</ref> Исто тако, освојио је и двије златне арене за сценарио филмског фестивала у [[Пула|Пули]], за филмске филмове „[[Ноћ вукова]]” (1955)и „Македонски дио пакла” (1974).
 
У сјећању на његов рад, 29. јануара 2010. године, његов споменик, рад академског вајара Томе Серафимовског, откривен је у парку „Женски борац” у Скопљу. Такође, у Општини Центар, 2013. године, отворена је читаоница која је названа у његову част.
 
== Стваралаштво ==
Јаневски је аутор многобројних књига за дјецу, путописну прозу, збирки кратких прича, романа и поезије који су преведени на бројне свјетске језике. Према Георгију Старделову, Јаневскова поезија је пуна особина као што су: хумор, фантазија, машта, критичност, магија, сублимација, људска историја. Основ његових дјела је хумор, тј. његова поезија је неодвојива од хумора, који је најчешћи у уништавању конвенција. Истовремено, он даје једну од најбитнијих критика балканске варварске идеологије.
 
Он је пјесник изненађења,авантуре, овоземаљских чуда, еруптивне поетске имагинације, која одбацује сваки могући ред. У пјесничком доживљају Јаневског, словенска-паганска емоција, осјетљивост и [[хедонизам]], [[пантеизам]] и поезије македонске [[митологија|митологије]], [[космологија|космологије]], [[демонологија|демонологије]], [[етнологија|етнологије]] су сублимирани.
{{Commonscat|Slavko Janevski}}
== Референце ==
{{reflist|2}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Рођени 1920.]]
Линија 65 ⟶ 71:
[[Категорија:Скопљаци]]
[[Категорија:Македонски писци]]
 
{{Authority control}}