Отворите главни мени

Промене

м
standardizacija
Деобом Југославије Срем је прикључен тзв. [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]]. Власт у Срему је у почетку била подељена између Немаца и усташа. Немци су управљали источним делом са Земуном, а усташе западним делом. Немачки део је потпадао под немачку Територију војноуправног команданта Србије до 10. октобра 1941, када је предат усташама на управу.{{Sfnm|1a1=Вукелић|1y=1963|1pp=107—108}} Из назива управне јединице уклоњено је име Срема. Уместо Срема управна јединица се сада звала Велика жупа Вука. Сремски Карловци и Сремска Митровица су у складу са истом тенденцијом преименовани у Хрватске Карловце и Хрватску Митровицу.
 
Дана 20. априла 1941. у Београду је образована [[Војна управа у Србији (1941-19441941—1944)|Територија војноуправног команданта Србије]] ({{јез-нем|Militärverwaltung in Serbien}}), која је била подељена на четири обласне војно-управне команде (фелдкомандантуре) са седиштима у Београду, Смедереву, Шапцу и Нишу. Банат и Пожаревачки округ су чинили подручје обласне команде 610 у Смедереву. Обласним командама су биле подређене окружне војно-управне команде (крајскомандантуре) и команде места (ортскомандантуре). За Банат је била надлежна окружна команда 1/823 са седиштем у Петрограду.{{Sfnm|1a1=Вег|1y=1963|1pp=69—70}}
 
Војни заповедник у Србији је 1. маја пренео цивилну власт на комесарску владу Србије (тзв. Савет комесара) на челу са [[Милан Аћимовић|Миланом Аћимовићем]], али је Управни штаб задржао право надзирања њеног рада. Аћимовићев Комесаријат је обновио четири банске управе. Банат је формално потпадао под управу Комесаријата бана Дунавске бановине (Инспекторат Дунавске бановине) у Смедереву.{{Sfnm|1a1=Вег|1y=1963|1p=75}} На основу преговора вођених са немачком народносном групом 5. јуна, Комесарска влада је 14. јуна донела Уредбу о унутрашњој управи у Банату. Уредбом је Банат укључен у управни систем окупиране Србије и образовано Надлештво помоћника бана Дунавске бановине за Банат са седиштем у Петровграду, на чије чело је дошао [[Сеп Јанко]], вођа немачке народносне групе.{{Sfnm|1a1=Вег|1y=1963|1pp=76—787}} Касније је Комесарска управа Милана Аћимовића замењена [[Влада народног спаса|Владом народног спаса]] [[Милан Недић|Милана Недића]].
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Срби у Хабсбуршкој Монархији од краја XVIII до средине XIX века|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 2|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=5-106}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XV-XIX век)|year=1993|location=Београд|publisher=Филип Вишњић|url=https://books.google.com/books?id=5oJpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=Срби у Хабсбуршкој монархији (1792-18491792—1849)|year=1994|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=YnpNAAAAMAAJ}}
* {{cite conference|ref = harv |last= Гавриловић|first= Славко|date= 2000|booktitle=Српски покрет у револуцији 1848—1849|title= Политичка борба за српску Војводину у Аустријској царевини 1848—1849|location= Нови Сад|pages=}}
* {{Cite journal | ref = harv | last= Гавриловић|first=Славко|year=2004|title= Четири документа из 1741. о мигрантима из Србије у Аустријску монархију|journal= Зборник Матице српске за историју|volume= 69—70}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Tikvicki|first=Geza|title=Slike iz ustanka u Bačkoj|year=1989|location=Beograd}}
* {{Cite book |ref= harv|last1= Живковић|first1=Тибор|last2= Петровић|first2=Владета|last3= Узелац|first3=Александар|title=Anonymi Descriptio Europae Оrientalis = Анонимов опис Источне Европе |other=критичко издање и превод Драгана Кунчер|year=2013|location=Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1914|title=Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-16901459—1690)|location=Загреб|url=https://books.google.com/books?id=G9ZnAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1929|title=Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703)|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ивић|first=Павле|year=1998|title=Преглед историје српског језика|location= Сремски Карловци — Нови Сад}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ферјанчић|first= Снежана|year=2013|title= Константин (306—337)|location= Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Форишковић|first=Александар|year=1968|title= Војводина: Знаменитости и лепоте|chapter=Војводина 1699—1790|pages=310—324|location= Нови Сад}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Форишковић|first=Александар|authorlink=Александар Форишковић|chapter=Срби у Хабсбуршкој Монархији и покрет Фрање (Ференца) II Ракоција (1703-17111703—1711)|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ|volume=књ. 4, св. 1|year=1986|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=78-85}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Хорват|first=Александар|year= 2013|title= Барања 1918—1922|location= Нови Сад}}
* {{cite journal |ref = harv|last= Храбак|first=Богумил|year=1982|title= Аутономизам у Војводини 1919–1928. као реакција на финансијско исцрпљивање и политичко запостављање Војводине|journal= Годишњак Друштва историчара Војводине|volume= 3|pages= }}
1.506.851

измена