Карло Велики — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 176:
Лотара су победила његова два брата, Лудвиг Немачки и Карло Ћелави,који су ујединили своје снаге чувеном [[Стразбурском заклетвом|''Стразбурском заклетвом'']] која, значајно за будућност,није положена на латинском језику већ на језицима сукобљених страна- на немачком и француском језику.Уговором у Вердену 843.г Каролиншко царство подељено је на 3 дела:Лотар је добио царску титулу и [[Лотарингија|Лотарингију]] која је обухватала и Рим и Ахен;Карло Ћелави је добио Западну Франачку- Француска угрубо;а Лудвиг Немачки Источну Франачку – угрубо Немачка.Подела није дуго трајала јер су Источна и Западна Франачка поделиле Лотарингију а убрзо је настало и посебно краљевство – Бургундија.Цар је задржао само Италију док 887.г није збачен последњи каролиншки цар Карло Дебели.
У 9.и 10.в Европа се сусрела са новим таласом досељавања у Европу – претили су јој Мађари, Сарацени и Нормани тј. Викинзи.Мађари стижу у [[Подунавље]] крајем 9. в на челу са кнезом [[Арпадовићи|Арпадом]] и представљали су страх и трепет за подручја којима су харали; пустошили су немачке земље и Бургундију,а почетком 10.в прелазе Алпе и одлазе у Италију.Најважније освајачке походе у 9. и 10. в водили су Нормани који долазе из Скандинавије.У почетку су Нормани само предузимали пљачкашке походе а касније прелазе на освајање територија и стварање својих насеља.Њихови походи ишли су дуж Француске и Шпаније а долинама река продиру дубоко у копно ( 881. г уништили су гроб Карла Великог у Ахену ).У то време Источна Франачка била је подељена на неколико војводстава – Швапска,Баварска,Франачка Саска,Лотарингија,јер централна власт последњих каролинга све више слаби ( последњи Каролинг био је Лудвиг Дете који умире 911. ) За владара је изабран најмоћнији међу војводама, Хенрик I Птичар ( 919 – 936.г ) први нефраначки краљ Немачке оснивач саске династије.Снага Хенрика I била је толика да је без поговора након њега изабран његов син Отон I ( 936 – 973.г ).<ref>{{Cite web|url=http://povijesni.bloger.index.hr/post/lekcija-22-postkarolinska-europa-8211-ix-8211-xist/23142102.aspx#.WcEorQg3mS4.gmail|title=Povjesni bloger|last=Mandušić|first=Ivan|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date = 30. 09. 2017.}}</ref> Отона I је за краља крунисао надбискуп Мајнца у дворцу Карла Великог у Ахену чиме је стављено до знања да се Отон I сматра наследником Карла Великог уз подршку цркве.Када је 951/52. средио ситуацију у северној Италији крунисао се за краља Италије али је папа одбио да га крунише за цара.Нова шанса му се пружила када је поразио тадашње ширитеље страха у Европи - Мађаре на Леху 955. Убрзо је уследио позив папе Ивана XII који је тражио помоћ [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]] у борби против својих противника.Отон I је протерао папске супарнике и ушао у Рим где је крунисан за цара Светог Римског царства 962. Нови цар је папи тада даровао тзв. ''[[Privilegium Ottonis]]'' тј. акт којим се папству даје заштита али се и тражи да цар има право потврђивања избора папе.Иван XII је убрзо покушао да поврати независност; Отон I се вратио ,сменио папу и поставио неког световњака као папу Лава VIII,а од тада су папе морале полагати цару заклетву верности.Римљане је глађу приморао да прихвате новог папу чиме је његов тријумф био потпун.
Након Отона I опада моћ царске власти у немачким земљама а папе су се опет избориле за независност.Тек средином 11.в царска власт је обновљена и царство је досегло врхунац снаге а нова краљевства – Мађарска,Пољска и Чешка ,те [[Бургундско краљевство]] заклела су се цару на покорност.
| |||