Атанасије Стојковић — разлика између измена

Атанасије је рођен у Руми 1773. године, где је пошао у школу и после основне завршио средњу „граматикалну латинску школу” и постао [[учитељ]]. Незадовољан звањем учитеља наставио је школовање у [[Шопрон]]у и [[Сегедин]]у, а [[1796]]. године учио права у [[Братислава|Пожуну]], да би по добијању стипендије отишао у [[Гетинген]] на студије природних наука, где је [[1799]]. стекао звање доктора филозофије и постао први [[Срби]]н који је докторирао на том универзитету <ref>После [http://www.rastko.rs/filosofija/jbalevic/bbalevic-religija_c.html Бојана Јована Стефановића Балевића који је докторирао] у [[Хале]]у [[1752]]. године, Атанасије Стојковић је био други Србин са докторском титулом уопште.</ref> и члан Гетингенског и [[Јена|Јенског]] ученог друштва. На наговор [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] од 1801. до 1803. у Будиму је писао књигу ''"Фисика, простим језиком списана за род славено-сербскиј"'' у три тома, која је прво такво дело на српском језику, и обухвата не само физику већ и метеорологију, астрономију, минерологију па чак и ботанику и зоологију. Овим се Стојковић сврстао у ред српских просветитеља, уз Доситеја и [[Павле Соларић|Павла Соларића]].

 

 

Такође је стекао многе почасти и привилегије, постао члан Царске академије наука, добио од цара Александра I орден светог Владимира трећег степена, а добио је и материјалне привилегије и постао државни саветник. Умро је у Харкову 1832. године.