Википедија

Силикон — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Caulking.jpg|thumb|right|250px|Силикон]]
 
'''Силикон''' ('''полисилоксан''') је полимер који се производи као [[флуид]] смоле или еластомера. Делимично је органско једињење али не садржи [[угљеник]], већ се састоји од наизменичних атома силицијума и [[кисеоник]]а. Код већине силикона, две органске групе везују се за сваки [[атом]] [[силицијум]]а.<ref name="Greenwood" >{{Greenwood&Earnshaw2nd|pagepages=362}}</ref><ref name="Kipping" >{{cite journal| author=[[Frederick Kipping]], L. L. Lloyd|journal=[[Journal of the Chemical Society|J. Chem. Soc., Trans.]]|year=1901|volume=79|pages=449–459|doi=10.1039/CT9017900449|title=XLVII.-Organic derivatives of silicon. Triphenylsilicol and alkyloxysilicon chlorides|pages=449–459}}</ref>
 
Силиконски флуид користи се као имплант за [[груди]], као [[лепак]], мазива, за изолацију од [[вода|воде]]. Силиконска гума се користи као електрични изолатор, као материјал за заптивање, као компонента аутомобилског мотора, за ламинацију стаклене тканине и као хируршка мембрана и имплант.<ref name=Ullmann>Hans-Heinrich Moretto, Manfred Schulze, Gebhard Wagner (2005) "Silicones" in ''Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry'', Wiley-VCH, Weinheim. {{DOI|10.1002/14356007.a24_057}}</ref>
 
== Хемија ==
[[Датотека:PDMS.svg|thumb|right|Хемијска структура силицијум полидиметилсилоксана (ПДМС).]]
 
Прецизније назив је [[полимер]]изовани [[Siloxane|силоксансилоксани]]и или полисилоксани.<ref name=Roeshe>Röshe, L.; John, P.; Reitmeier, R. "Organic Silicon Compounds" Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. John Wiley and Sons: San Francisco, 2003. {{DOI|10.1002/14356007.a24_021}}.</ref> Силикони се састоје од неорганског силицијум-кисеоничног [[backbone chain|главног ланца]] (-{⋯-Si-O-Si-O-Si-O-⋯}-) са органским бочним групама везаним за атоме силицијума. Атоми силицијума су [[tetravalence|тетравалентни]]. Силикони су полимери формирани од [[Неорганско једињење|неорганско]]-органских мономера. Силикони имају општу формулу -{[R<sub>2</sub>SiO]<sub>''n''</sub>}-, где је -{R}- органска група као што је алкил ([[метил]], [[етил група|етил]]) или [[фенил група]].
 
У неким случајевима, органске бочне групе се могу користити за везивање два или више тих -{-Si-O-}- главних ланаца заједно. Варирајући дужину -Si-O- ланаца, бочне групе, и степен [[Cross-link|унакрсног везивања]], силикони се могу синтетисати са широким варијететом својстава и композиција. Они могу да варирају у конзистенцији од течности до гела до гуме и до тврде пластике. Најчешћи силикон је линеарни [[полидиметилсилоксан]] (ПДМС), [[silicone oil|силиконско уље]]. Једна друга велика група силиконских материјала је базирана на [[silicone resin|силиконским резинима]], који се формирају од разгранатих олигосилоксана, као и оних у облику кавеза.
Ред 14:
=== Терминологија и историја ===
 
[[Frederick Kipping|Ф. С. Кипинг]] је сковао реч ''силикон'' 1901. године да би описао полидифенилсилоксан по аналогији са формулом једињења, -{Ph<sub>2</sub>SiO}- (-{Ph}- означава [[Phenyl group|фенил]], -{C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>}-), са формулом [[кетон]]ског [[бензофенон]]а, -{Ph<sub>2</sub>CO}- (његов термин је оригинално био ''силикокетон'').<ref>{{citeCite book|url=https://books.google.com/books?id=0VJD6MzH9D8C&pg=PT27|page=27|title=Handbook of Sealant Technology|author=K.L. Mittal, A. Pizzi|publisher=CRC Press|year=2009|isbnid=ISBN 0-8493-9162-8|pages=|pages=27}}</ref> Кипинг је знао да је полидифенилсилоксан полимер, док је бензофенон мономер, и запазико је да -{Ph<sub>2</sub>SiO}- и -{Ph<sub>2</sub>CO}- имају веома различита хемијска својства.<ref name="Greenwood" /><ref name="Kipping" /> Откриће структурних разлика између Кипингових молекула и кетона је значило да ''силикон'' више није био коректан термин (мада се задржао у свакодневној употреби) и да је термин ''силоксан'' коректан према номеклатури модерне хемије.<ref name="CincinnatiUniversity2005">{{cite book|author1last1=Mark|first1=James E. Mark|author2last2=Allcock|first2=Harry R. Allcock|author3last3=Robert West|first3=Robert|title=Inorganic Polymers|url=https://books.google.com/books?id=7YybTrluKBgC&pg=PA155|dateyear=24 March 2005|publisher=Oxford University|isbn=978-0-19-535131-6|page=155|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20171218190618/https://books.google.com/books?id=7YybTrluKBgC&pg=PA155|archivedate=18 December 2017|df=|pages=155}}</ref>
 
Силикон се понекад погрешно назива силицијумом. [[Хемијски елемент]] [[силицијум]] је кристални [[металоид]] који налази широку примену у рачунарима и другој електроној опреми. Мада силикони садрже атоме силицијума, они исто тако садрже угљеник, водоник, кисеоник, а неке врсте садрже и друге атоме, и имају физичка и хемијска својства која су веома различита од елементарног силицијума.
Ред 20:
Права ''силиконска група'' са двоструком везом између кисеоника и силицијума се веома ретко јавља у природи. Атоми силицијума обично формирају једноструке везе са сваким од два атома кисеоника, уместо двоструке везе са једним атомом кисеоника. Полисилоксани су међу многобројним супстанцама познатим као силикони.
 
Молекули који садрже двоструке везе између силицијума и кисеоника постоје и називају се [[силанон]]има, али су веома реактивни. Упркос тога, силанони су важни као [[Reaction intermediate|интермедијари]] у процесима у гасној фази [[chemical vapor deposition|хемијске парне депозиције]] у продукцији [[Микроелектроника|микроелектронике]], и у [[Ceramic forming techniques|формирању керамике]] путем сагоревања.<ref>{{cite journal|journal=[[Journal of Organometallic Chemistry|J. Organomet. Chem.]]|volume=566|issue=1–2|year=1998|pages = 45–59|title=Matrix isolation infrared and density functional theoretical studies of organic silanones, (CH<sub>3</sub>O)<sub>2</sub>Si=O and (C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>)<sub>2</sub>Si=O|author1last1=Khabashesku|first=V. N. Khabashesku |author2=Z. A. Kerzina |author3last3=Kudin|first=K. N. Kudin |author4=O. M. Nefedov | doi= 10.1016/S0022-328X(98)00726-8|pages=45–59}}</ref>
 
=== Синтеза ===
Ред 36:
Кад силикон сагорева на ваздуху или кисеонику, он формира чврсти силикон (силикон диоксид) ([[силицијум диоксид|-{SiO}-<sub>2</sub>]]) у виду велог праха, чађи, и разних гасова. Тај прах који се лако распршује се понекад назива [[silica fume|силиконским димом]].
 
== Референце ==
{{Reflist|reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=0VJD6MzH9D8C&pg=PT27|title=Handbook of Sealant Technology|author=K.L. Mittal, A. Pizzi|publisher=CRC Press|year=2009|id=ISBN 0-8493-9162-8|pages=|pages=27}}
{{Refbegin|}}
* E. Wiberg: Anorganska kemija, Školska knjiga, Zagreb, 1976. {{hr}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Силикон”