Антоније Орешковић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
Француска је сматрала да Гарашанин и Орешковић раде са Русијом на стварању велике православне државе на Балкану, што и није било без основа.{{sfn|Крестић|1969|p=355}}
 
Илија Гарашанин је зазирао од идеја ''илиризма '' и ''југославенства'', јер је био за уједињење српства<ref>Дучић, Јован А.: ''„Југословенска идеологија: Истина о »југославизму«“'' (Chicago: ''Централни одбор Српске народне одбране у Америци'', 1942. pp. 8.)</ref>, а и оба покрета покренули су (''Бечу веома блиски'') Немци<ref>Деспотовић, Љубиша: ''„Српска геополитичка парадигма: Прилози за заснивање примењене геополитике“'' (Сремски Карловци: ''ИП „Каирос“'', 2012. pp. 98.)</ref>; први је створио Људевит Гај, коме је право име било – ''Лудвиг Гај'' ({{јез-нем|Ludwig von Gay}}),<ref>Bogišić, Vlaho: ''„Kolo Matice hrvatske“'', God. VIII, Br. 1 (Zagreb: ''Naklada Matice hrvatske'', 1998. pp. 42.)</ref><ref>[[Владислав Б. Сотировић]] (1967-): ''„Creation of the kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, 1914-1918“'' (Vilnius: ''Vilnius University Press'', 2007. pp. 12.)</ref> а други, Јурај Штросмајер, коме је право име било – ''Јозеф Штросмајер'' ({{јез-нем|Joseph Georg Strossmayer}}).<ref>Standish, Russell R. / Standish, Colin D.: ''„Two Beasts, Three Deadly Wounds, and Fourteen Popes“'' (Rapidan: ''Hartland Publications'', 2001. pp. 171.)</ref>
 
 
* Едислав А. Манетовић (1961-):''„Ilija Garasanin: Nacertanije and Nationalism“'' (pp. 137-173), ''The Historical Review / La Revue Historique'' Volume 3 (Athens: ''Institute for Neohellenic Research'', 2006)
* [[Симо Ц. Ћирковић]] (1951-) / Даница Вукићевић (1959-): ''„Српска породична енциклопедија“'', Том 6 (Београд: ''Народна књига'', 2006)
* [[Владислав Б. Сотировић]] (1967-): ''„Creation of the kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, 1914-1918“'' (Vilnius: ''Vilnius University Press'', 2007)
* Радмила Гикић-Петровић (1951-): ''„Ликови у дневнику Анке Обреновић“'' (Нови Сад: ''Дневник'', 2007)
* [[Милан Јовановић Стојимировић|Милан Јовановић-Стојимировић]] (1898-1966): ''„Силуете старог Београда“'' (Београд: ''Просвета'', 2008)