Алфонсо X од Кастиље — разлика између измена

м
попуњавање шаблон Чишћење using AWB
м (попуњавање шаблон Чишћење using AWB)
{{чишћење-одељак|разлог=|датум=}}
{{прерађивање}}
{{Инфокутија владар
| име = Алфонсо X од Кастиље
| деца = [[Беренгарија од Кастиље, Lady of Guadalajara]], [[Беатрис од Кастиље, маркиза од Монферата]], [[Ferdinand de la Cerda]], [[Санчо IV од Кастиље]], [[Peter of Castile, Lord of Ledesma]], [[John of Castile, Lord of Valencia de Campos]], [[Јоланда од Кастиље]], [[James of Castile, Lord of Cameros]], [[Беатрис од Кастиље (1242—1303)|Беатрис од Кастиље]], [[Alfonso Fernández de Castilla]]
}}
'''Алфонсо X Учени''' ({{jez-šp|Alfonso X el Sabio}}; [[1221]]-[[1284]]) био је [[краљ]] [[Краљевина Леон|Леона]] и [[Кастиља|Кастиље]], син [[Фернандо III од Кастиље|Фернанда III Свеца]], освајач [[Севиља]]. После смрти свога [[отац|оца]] ступио је на [[Кастиља|кастиљанскикастиља]]нски престо [[1252]]. године трудећи се да настави његову мудру и успешну [[војник|војничку]] и [[политика|политичку]] активност. Препун живости, био је лош, сметен и превртљив владар, неспособан да води доследну [[политика|политику]]. Такође је био и визионар, радозналог духа, веома образован, занимао се за [[право]], [[историја|историју]], [[геометрија|геометрију]], [[књижевност]], [[сликарство]], [[музика|музику]], [[астрологија|астрологију]], [[астрономија|астрономију]] и [[алхемија|алхемију]]. Био је још и [[свирач]], [[песник]] и хуманиста пре [[време]]на. Он је први предосетио оно што ће касније постати [[Шпанија]], увео је у употребу кастиљански [[језик]], [[1 (број)|један]] од најзвучнијих и најепскијих језика. Започео је да усаглашава законе. [[Аутор]] је првог [[Кастиља|кастиљанскогкастиља]]нског законика. Желео је да сазна све и успео је да стекне многа [[знање|знања]]. Доба његове владавине обележено је обједивањем свих знања онога времена. Био је између осталог надахнути песник, ерудита и изванредан организатор. У [[народ]]у је више остао упамћен по свом [[култура|културном]] доприносу него по својој владарској дужности.<ref>Речник заљубљеника у Шпанију, Мишел дел Кастиљо, Службени гласник, Београд, (2012). стр. 56–57.</ref>
 
 
== Територије ==
 
Алфонсова [[монархија|краљевства]] су [[век]]овима била одвојена од утицаја [[Галиција (Шпанија)|Галиције]], са своје [[2 (број)|две]] [[главни град|престонице]], Самором као војним и [[Леон]]ом као управним и научним средиштем. Ту је живело измешано [[становништво]], [[мосарапи]] ([[хришћани]] који су живели на [[ислам]]ској [[земља|земљи]] и због тога арабизовани). У [[Леон|леонскојлеон]]ској [[покрајина|покрајини]] било је кантарберијских, [[баскија|баскијских]], [[аустрија|аустријских]] па и [[француска|француских]] [[ратник]]а. [[Обичај|обичајиобичај]]и, нарави, [[језик|језици]], све се то мешало у тој земљи без сталних и сигурних граница.<ref>Речник заљубљеника у Шпанију, Мишел дел Кастиљо, Службени гласник, Београд, (2012). стр. 56.</ref>
 
 
== Рад ==
 
[[Колевка|Колевку]] [[хришћани|хришћанског]] [[хуманизам|хуманизма]], [[Универзитет]] у [[Саламанка|Саламанки]], основао је Алфонсов [[отац]], али га је Алфонсо обасипао доброчинствима, позивао угледне [[професор]]е и привлачио [[студент]]е из читаве [[Европа|Европе]].
 
[[Датотека:Alfonso X el Sabio (José Alcoverro) 01.jpg|Alfonso X el Sabio (José Alcoverro) 01.jpg|десно|мини|200п|Алфнсо X Учени]]
=== Поезија ===
 
Алфонсо је сматрао да је [[језик]] [[Кастиља|Кастиље]] још увек груб, недовољно мелодичан и изражајан да би на њему могла да се напише [[песма]]. Тако да је Алфонсо, кад би желео да испева [[песма|песму]] користио други [[полуострво|полуострвски]] језик, галисијско-португалски. Галицијско-португалски језик у [[12. век|XII]] и [[13. век|XIII]] [[век]]у је био једини [[романски језици|романски језик]] на [[Иберија|Иберијском]] [[полуострво|полуострву]] који је сматран достојним за писање [[поезија|поезије]]. Тако да је Алфонсо неговао [[песма|песничке]] врсте које су постојале у галисијско-португалској [[поезија|поезији]], и то на галисијско-португалском језику.<ref>Шпанска књижевност, Љиљана Павловић-Самуровић, Далибор Солдатић, Нолит, Београд, (1985). стр. 34–36.</ref>
 
Његове [[песма|песме]] обрађују маријанске теме које су у [[средњи век|средњем веку]] биле популарне у свим западноевропским [[земља]]ма. За своје песме користио је разне [[извор]]е. У њима је описао многе случајеве [[Богородица|Богородичиних]] [[čudo|чуда]] који су већ одрађивани у [[црква|црквеној]] [[књижевност]]и његовог [[време]]на. Биле су разних [[дужина]] и написане у разним [[Метрика (музика)|метричким]] облицима. Оно што им је свима заједничко то је присутност естрибиља, једне врсте [[припев]]а. Поједини [[научник|научници]] сматрају да се у форми његових [[песма|песама]] осећа утицај арапско-андалузијског [[сехел]]а. Девет песама представљају обраду појединих Богородичиних чуда и у њима преовлађују наративни елементи док је десета (''cantiga de loor''-похвална песма) нека врста [[химна|химне]] [[Богородица|Богородици]], узношење њене [[личност]]и, искључиво лирска. Ове похвалне песме су биле предвиђене за певање уз пратњу [[музички инструмент|музичких инструмената]], певан је био и известан [[број]] наративних песама.<ref name="autogenerated35">Шпанска књижевност, Љиљана Павловић-Самуровић, Далибор Солдатић, Нолит, Београд, (1985). стр. 35–36.</ref>
 
Значајан [[део (Француска)|део]] његове песничке заоставштине сачуван је до данас. У [[2 (број)|два]] [[зборник]]а песама, ''Cancioneiro da Vaticana'' и ''Cancioneiro Colocci-Brancutti'', сачувано је и тридесетак Алфонсових [[lirika|лирских песама]] које припадају популарним врстама галисијско-португалске поезије (љубавне и религиозне, као и ругалачке песме).<ref>Шпанска књижевност, Љиљана Павловић-Самуровић, Далибор Солдатић, Нолит, Београд, (1985). стр. 34.</ref>
 
==== Cantigas de Santa María ====
==== Увођење басне ====
 
По Алфонсовом наређењу се, половином 13. века, са арапског на кастиљански превело дело ''Calila y Dimna''. Дело представља староиднијску збирку басни и приповедака, које је у оригиналу написано на санскритском али је са арапског преведео на кастиљански. Значајно је због увођења басне у кастиљанску књижевност. Било је намењено младим племићима и будућим владарима које је требало да подучи животу. Преведено је 1251. године и заправо је то први превод на један народни језик у Европи.
 
==== Књиге о знању астрономије ====
=== Историографска дела ===
 
Алфонсо X је први шпански историчар у савременом значењу те речи. Замислио је два велика историографска дела у којима је по први пут у Шпанији на романском језику требало да буду написане Историја Шаније и Историја света.
 
==== Историја Шпаније ====
У Историји Шпаније има текстова који иако су написани на народном језку по својој структури подећају на своје латинске претходнике и изворе. Писани су доста сувопарно, по одређеној шеми која је још хроничарима служила као образац за описивањее живота појединих владара. Међутим има доста текстова у којима су историјски делови занемарени на рачун књижевних, постоје одломци праве књижевне прозе, у којима су историјски податак, догађај или личност повод за психолошку анализу личности или опис неке средине. Такви су на пример одломци у којима је описан Мухамедов живот, делови у којима је описан Јулије Цезар, од физичког изгледа до психолошких особина, навика, понашања. Издваја се текст у коме је дат хвалоспев Шпанији, њеним људима и њеном духу. Овај одломак се налази у поглављу у коме су описана освајања Визигота. Поглавља у Историји Шпаније у којима се говори о Шпанији, а посебно о несрећама које су је задесиле, садрже патриотска осећања лирски изражена.
 
У Историји Шпаније ({{jez-šp|La Primera Crónica general}}) постоје записани у прози многи јуначки спевови. ''La Primera Crónica general'' из XIII века доживела је многе прераде, наставке и допуне (''la Segunda Crónica general-1344; la Tercera Crónica general, la Crónica de veinte Reyes, la Crónica de Castilla''). У свима су присутни елементи епске поезије записане не због своје књижевне вредности већ због своје историјске веродостојности.<ref>Шпанска књижевност, Љиљана Павловић-Самуровић, Далибор Солдатић, Нолит, Београд, (1985). стр. 136–141.</ref>
 
==== Општа историја света ====
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Династија Ивреа]]
[[Категорија:Династија Ивреа]]
[[Категорија:Рођени 1221.]]