Мисија Хидра — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м попуњавање шаблон Чишћење using AWB |
||
Ред 1:
{{чишћење|разлог=|датум=}}
[[Датотека:Tito i Atherton.jpg|мини|десно|220п|Слева на десно: [[Иван Милутиновић]], [[Јосип Броз Тито]] и Теренс Атертон у Фочи 1942.]]
'''Мисија Хидра''' је била неуспешна мисија коју је послала [[Уједињено Краљевство|британска]] [[Управа за специјалне операције]] (СОЕ) послата у Југославију током [[Други светски рат|Другог светског рата]] да истраже судбину капетана [[Бил Хадсон|Била Хадсона]] и да прикупе чињенице о [[југословенска војска у отаџбини|четничком]] отпору. Два британска припадника Управе за специјалне операције и један официр Југословенског краљевског ратног ваздухопловства су подморницом искрцани у Црној Гори, након чега су ступили у контакт са [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. Чланови мисије су одведени у [[Фоча|Фочу]], где се сусрео са [[Јосип Броз Тито|Титом]]. Од овога није било никакве користи, јер су британски агенти, заједно са генералом [[Љубо Новаковић|Љубом Новаковићем]], напустили партизански штаб и отишли четницима. Ускоро им се изгубио сваки траг, као и велике количине злата и италијанских лира које су носили са собом. [[Драгољуб Михаиловић]] је за Атертонов нестанак покушао пребацити одговорност на партизане, али према каснијим истраживањима, Атертона и његовог пратиоца убио је и опљачкао четнички командант Спасоје Дакић.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=286}}{{sfn|Williams|2003|pp=68-69}}
== Позадина ==
Линија 9 ⟶ 8:
[[Винстон Черчил]] је јануара [[1942]]. године одобрио слање две мисије у [[Југославија|Југославију]] под шифрованим именима '''Хидра''' и '''[[Мисија Хена|Хена]]'''.
Чланови мисије су били: мајор
Атертон је радио у [[Београд]]у десет година пре рата као слободни новинар, а касније као одговорни уредник листа ''Југословенски гласник (-{South Slav Herald}-)''. Био је ожењен Муслиманком из [[Сарајево|Сарајева]]. Након бекства испред Немаца из Југославије, пријавио се као добровољац британској [[Управа за специјалне операције|Управи за специјалне операције]].
Линија 33 ⟶ 32:
Бројни листови и радио-станице прихватили су ову вест у овом облику и пласирали је у јавност.
Ова кампања достигла је врхунац у једном писму југословенског председника владе у Лондону, професора [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]], британском Министарству иностраних послова, с датумом од [[31. јул]]а 1942. године, у коме се тврди да су, према једном извештају из [[Мадрид]]а, „Атертона, брата једног лабуристичког пера, убили партизани, који су се докопали његовог новца намењеног Михаиловићу“.
На подстицај [[Бил Хадсон|Била Хадсона]], шефа британске мисије у Михаиловићевом штабу, а под притиском Лондона, Михаиловић је [[20. јун]]а наредио званичну истрагу о судбини Атертонове мисије, с тим да је спроведе један жандармеријски официр у његовој команди, капетан Узелац. Кратак преглед резултата овог истраживања Хадсон је послао Каиру. Према овој поруци, Атертон и његова група побегли су из [[Фоча|Фоче]] ноћу 15. априла „у пратњи четничког вође Спасоја Дакића“.
| |||