Википедија

Рендгенски зраци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м +
м додавање шаблона Чишћење
Ред 1:
{{чишћење|разлог=|датум=}}[[Датотека:X-ray by Wilhelm Röntgen of Albert von Kölliker's hand - 18960123-02.jpg|мини|200п|Вероватно прва слика рендгенских зрака из [[1896|1896.]]. године на којој је фотографисана рука Рендгеновог пријатеља Алберта фон Киликера]]
 
'''Рендгенски зраци''' или '''-{X}--зраци''' ('''икс зраци''') су део [[електромагнетски спектар|електромагнетског спектра]] са [[фреквенција]]ма од 3×10<sup>16</sup> до 3×10<sup>19</sup> [[херц]]а, односно [[таласна дужина|таласних дужина]] им је реда 0,1 до 10 нанометра (0,1×10<sup>-9−9</sup> до 1×10<sup>-8−8</sup> m). Зраци су јонизујући и због велике енергије користе се у [[радиологија|радиологији]] (у [[медицина|медицини]]), као и у [[кристлаографија|кристалографији]] за одређивање структуре кристала. Рендгенски зраци су добили име по свом проналазачу [[Вилхелм Конрад Рендген|Вилхему Конраду Рендгену]], који их је открио. Данас се често користи и назив икс зраци, како их је Рендген назвао.<ref>Novelline, Robert. Squire's Fundamentals of Radiology. Harvard University Press. 5th edition. {{page|year=1997|id=ISBN 0-674-83339-2|pages=}}</ref>
 
Рендгенски зраци спадају у [[јонизујуће зрачење]], што значи да су наелектрисани и електромагнетски активни. Користе се у разним областима за испитивање структура. Позната је њихова примена у медицини за добијање слике костију и зуба, јер пролазе кроз ткива не апсорбујући се у њима. Због своје велике енергије зраци су продорни и уз већу дозу могу да оштете ткива.
Ред 9:
X-зрачење се добија у [[вакуумска цев|вакуумским цевима]] за електрично пражњење када сноп високоенергетских електрона произведених на катоди интерагује са анодом. [[Електрони]] су убрзани напонима од 10.000 до 100.000 волти, а кочењем на аноди електрони као наелектрисане честице емитују [[електромагнетно зрачење]] високих енергија познато као X-зрачење.<ref name="a">Физика атома, Ј. Пурић, И. Дојчиновић, Завод за уџбенике, Београд, {{page|year=2013|id=ISBN 978-86-17-17991-3|pages=}}</ref>
 
Цеви у којима се производе X-зраци називају се рендгенске цеви. Рендгенска цев је најчешће дужине око 20-25 20–25&nbsp;cm и пречника око 15 &nbsp;cm. Она је кључни део апарата за рендгенско зрачење. Из цеви је уклоњен ваздух и притисак је 510 милибара. [[Катода]] је негативна електрода, прави се од материјала са високом тачком топљења. Да би површина са које се електрони емитују била што већа — катоде се модификују у спиралу. Новији уређаји имају две спирале. Постављена је унутар челичног оквира који је на негативном напону. [[Анода]] је позитивна и налази се насупрот катоде. Најчешће је направљена у облику је диска који се ротира. Оклоп цеви састављен је из 2 слоја који чине изолациони материјали и олово. Олово је ту због заштите пацијента и лекара и због заштите самог уређаја од механичких оштећења. За добијање задовољавајуће слике битна су три параметра: анодни напон, анодна струја и време експозиције. Фокус може бити електрични, реални или оптички, тј. пројекција реалног.
 
У високовакумској диоди, катода се индиректно греје па постоји [[термоелектронска емисија]]. Електрони се из катоде једносмерним пулсирајућим напоном усмеравају ка аноди, ударају у аноду, долази до интеракције упадних електрона са електронима електронског омотача, чији је резултат емисија електромагнетних таласа. Место на аноди у које ударају електрони назива се „фокус“ и веома је малих димензија, а од његових димензија зависи оштрина рендгенског снимка. Због ослобађања топлоте у сударном процесу долази до грејања аноде којој је стално потребно хлађење те се у том циљу користе обртне аноде угаоне брзине око 8500 обр/мин.
Ред 34:
Са фотографског аспекта, рендгенска слика на рендгенограму представља негативне слике каква се види на екрану. Оно што се на рендгенограму види као бело, на екрану се види као црно и обратно. У том смислу разликујемо светлину и расветљење и сенку и засенцење.
 
Под појмом светлина подразумева се визуелна манифестација на екрану извесне природе рендгентранспарентне средине (нпр. [[Душник|трахеја]], [[Плућа|плућа]] и сл.) док под изразом расветљење подразумевамо визуелну манифестацију на екрану какве патолошке рендгентранспарентне средине. Слично вази и за изразе ''сенка'' и ''засенчење'' при чему за се под изразом засенчење подразумева визуелна манифестација на екрану каквог патолошког супстрата кои појачано апсорбује [[X зрачење|X-зраке]] па се манифестује у виду сенке.
 
Према интензитету распознајемо: сенке интензитета меких ткива-најслабијих интензитетa<ref name=Babic /> ([[Мишићно ткиво|мишићи]], [[Паренхимска ткива|паренхиматозни органи]] и др.)
Ред 77:
: ц) Због филма -занемарљиво је мала и условљена је дебљином фотографског слоја на филму.
: д) Неоштрине због расутих зракова. Расути траци кваре и оштрину и контраст рендгенске слике.
: е) [[Контраст|Контраст]] слике - Осд контраста зависи видљивост слике а нарочито уочавање детаља.
 
Разлика између максималне светлине и максималне тамнине на једном рендгенограму чини контрасну ширину. На контраст рендгенске слике утичу:напон струје цеви, зрачни продукт (mAs), дебљина и густина рендгенографираног објекта. Контраст рендгенске слике директно је сразмеран производу трећег степена таласне дужине X-зракова, првог степена зрачног продукта (mAs. првог степена дебљине и првог степена густине рендгенографираног објекта. Да би се на ренденограму уочио контраст, услов је да у два суседна ткива или органа постоји разлика у степену [[Апсорпција светлости|апсорпције]]. Разликујемо позитивна рендгенска контрасна средства (јод, баријум) која повећаном апсорпцијом на рендгенограму дају сенку, и негативна рендгенска контраст на средства ([[Ваздух|ваздух]], [[CO2|CO<sub>2</sub>]], [[Singletni kiseonik|O<sub>2</sub>]]), која као гас због мање густине ai релативно ниских атомских бројева на рендгенограму дају транспаренцију. И једна и друга на рендгенограму знатно истичу контраст. Рендгенографирани објекат на филму или екрану увек се приказује пројекционо увећаним<ref name=Babic /> (дивергентни ток снопа X-зракова).
 
==== Пројекциони ефекти ====
Под пројекционим ефектом подразумевамо пројектовање делова тела или органа на филму или екрану при експозицији X-зрацима у одређеним условима. Лако их је разумети ако имамо у виду следеће три чињенице:
1) да је рендгенска слика појединих делова нашег тела слика нехомогеног тела. 2) да је рендгенска слика конусна пројекција тела из једне тачке и назад. 3) да је рендгенска слика на конвенционалном рендгенограму сумација свих сенки и расветљања насталих при проласку снопа X-зракова короз све рендгенографиране слојеве објекта. Постоји [[ефекат сумације]], [[ефекат покривања]], [[ефекат бљештања]], и [[тангенцијални ефекат]].
# Ефекат симулације - јавља се у случају када се две сенке слабијег интензитета нађу једна испред друге на путу снопа X-зракова. Тада ће дати збирну сенку већег [[Интензитет|интензитетаинтензитет]]а.
# Ефекат суперпозиције - или покривања јавља се када се две сенке неједнаког интензитета нађу у истој пројекцији; сенка већег интензитета покреће, маскираће сенку слабијег интензитета.
# Ефекат бљештања или брисања је феномен при коме транспаренција гаса у неком шупљем органу ''брише'' сенку неког другог ткива које се нашло у пројекцији [[транспаренције]].
Ред 111:
 
==== Карактеристика сенки ====
# Локализација сенке: нпр. у плућима-сенка може бити локализована у једном плућном пољу, [[режњу]], [[Сегмент|сегментусегмент]]у, [[интерлобијуму]], [[перихиларно]], [[базално|базално]], субплеурално, у плућном врху, једнострано или обострано и томе слично. У случају да је реч о сенци у некој кости-она може бити локализована у проксималном окрајку, [[субпериостално]], [[парослано]], [[интермедуларно]] и томе слично. Исто важи и за [[транспаренције]].
# Величина сенке или сенки: изражава се јединицама дужине измерене [[Лењир|лењиромлењир]]ом. Раније се изражавала и апроксимативним величинама, нпр. [[проса]], [[Сочиво (оптика)|сочива]], [[Бадем|бадемабадем]]а, [[лешника]], [[Орах|орахаорах]]а и сл. али то данас није допуштено. Исто важи и за расветљења.
# Хомогеност слике: сенка је хомогена као је по целој својој површини истог интезитета или је нехомогена-када је местимично јачег а местимично слабијег интезитета или је пак прошарана транспаренцијама. Нехомогена обични је сачињена од малих мрљастих сенки, које подсећају на кап мастила на хартији и означавају ексудативни карактер промене, или од пегастих сенки, са фиброзним трачицама око интезивнијег средишњег дела сенке и знак су оживљавања, [[фиброзирања]].
# Контура сенке: сенка може бити јасно ограничена. Оштро лимитирана или пак неоштре контуре, тј. да је према суседству нејасно ограничена.
Ред 120:
# Веза сенке са околином: нпр. веза сенке плућа са хилосом, присутна или није.
# Стање околног ткива: нпр. стање околног плућног паренхимаоко округле сенке у плућима(може бити промењено или непромењено)
# Однос сенки према суседству:нпр. однос сенке плућа према [[медијастиналним органима|медијастиналним органима]] (медијастинуму) Масивна сенка плућа може да дислоцира медијастинум или да га не дислоцира. Ако га [[дислоцира]] постоје две могућности: да га потискује на супротну страну од патолошког процеса или да га привлачи к себи, ка страни патолошког процеса.
 
Мишљење, закључак, односно дијагноза. То је трећи и последњи део при интепретацији рендгенограма.Закључак представља кратак [[Резиме|резиме]] свега учињеног и регистрованог у налазу. Истовремено, пожељно је навести и предлог за евентуално пожељно и могуће даље претраживање посебно ако је реч о којем рендгенском или радијолошком прегледу.<ref name=Babic />
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рендгенски_зраци”