Николај Гогољ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 17:
| дела =
}}
'''Николај Васиљевич Гогољ''' ({{јез-рус|Николай Васильевич Гоголь}}, {{јез-укр|Микола Васильович Гоголь}}; [[Велики Сорочинци]], [[1. април]] [[1809]] — [[Москва]], [[421. мартфебруар]] [[1852]]) био је [[Руска књижевност|руски писац]] рођен у [[Украјина|Украјини]]. У својим делима је показивао дубоко разумевање и поштовање за људе, менталитет, историју и културу Украјине и Русије.
 
Хронолошки је први међу плејадом великих руских реалиста, писао је [[приповетка|приповетке]], [[роман]]е и [[комедија|комедије]]. У његовим радовима је присутан и утицај претходне епохе [[Национални романтизам|националног романтизма]].
Ред 36:
Исте године почео је да пише свој капитални роман, „[[Мртве душе]]“. Сматрао је да је ово дело његова мисија којом ће постићи натчовечански подвиг. Први део „Мртвих душа“ се појавио [[1842]]. и поред претходне цензуре. Ово дело представља детаљну сатиричну студију Русије посматране из перспективе главног јунака Чичикова.<ref>{{cite web|title=Гогољ, жене, верско проживљавање и још по нешто|url=http://blog.b92.rs/text/16357/Gogolj-zene-versko-prozivljavanje-i-jos-po-nesto/|website=b92|accessdate=24. 1. 2018}}</ref>
 
У каснијем животу пао је у депресију и почео да води [[аскеза|аскетски]] живот. Од 1836. до 1848. путовао је по Западној Европи. Запао је у стваралачку кризу, а почео је да показује знаке параноидне [[Психоза|психозе]] (вероватно [[схизофренија|шизофреније]]). У ноћи 24. фебруара [[1852]], у налету маније инспирисане религиозним заносом, спалио је своје рукописе, међу којима је био други део романа „Мртве душе“. Сам је рекао да га је на овај потез навео [[ђаво]]. Неколико дана касније, 421. мартафебруара, је преминуо. Покопан је на московком [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје]].
 
== Дела ==