Матија Корвин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 184:
== Смене банова у Хрватској ==
Корвин је у пролеће 1465. године Имру Запољи доделио част вранског приора, да би му дао што више прихода. Међутим, већ у јесен, Запољи су одузете све части. У повељи 5. новембра 1465. године Запољи се не наводе све ове части, већ само титула ''наследни жупан спишки''. Уместо њега, Матија је за ''банове краљевина Раме, Далмације и Хрватске'' именовао Петра Зоба, бившег хрватског бана, и Ладислава де Дисноша ({{јез-мађ|de Disznos}}), док је у Славонији бан постао Никола Илочки, мачвански бан. Сви нови банови помињу се у краљевој повељи 24. марта 1466. године.
Августа 1466. Матија је дошао Хрватску, да среди прилике у њој. 8. августа био је сазван сабор племства у Крижевцу, на коме је споразумно одлучено, како ће се загребачкој бискупији плаћати десетина. Краљ је потом наставио ка Загребу, где је 23. августа потврдио правила неких цехова. Том приликом за ''бана и врховног капетана краљевина Босне, Далмације, Хрватске и читаве Славоније'' именовао је свог миљеника Јаноша Туза, који је дотада био ''магистер краљевских вратара''. Можда је на ову одлуку утицао банов брат Освалд Туз, који је од 16. априла 1466. био загребачки бискуп {{напомена|Освлад Туз је обављао овај положај, премда није био свештеник, већ само веспремски клерик.}}. Главни задатак новог бана био је да ''обнови међе краљевина Далмације и Хрватске'', тако што ће освојити утврђени Клис. Овај град, који је нема сумње имао велики стратешки значај, јер се поседством тог града могло управљати свом облашћу од Сплита до Трогира, држала је Маргарета, удовица бана Шпиранчића, али су се за њега отимали и Турци и Млечани. Већ средином септембра бан Туз је дошао под тај град, уплашивши тим чином Млечане. Бојећи се за своје градове Сплит и Трогир, они су 25. септембра уверавали Матију, да се неће мешати у борбу за Клис, који је убрзо и пао у краљеве руке.{{sfn|Хорват|1924|p=292}}
== Сукоби у Херцеговини ==
Линија 193 ⟶ 195:
Почетком марта 1466. године, султан је, због тежих неприлика у Малој Азији, понудио мир херцегу, понудивши му повратак свих изгубљених територија и признавање османске врховне власти.{{sfn|Ћоровић|1933|p=275-6}} Осим сукоба у Малој Азији султан је имао и многих неприлика и са Скендербегом, који је одржавао везе са Угарском.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Можда је зато у лето понудио краљу Матији Босну и Србију, не зна се у ком обиму, под условом да са њим склопи трајан мир. Краљ није хтео ни да прими турско посланство, одбивши султанове дарове.{{sfn|Ћоровић|1933|p=276}}
После смрти херцега Стефана у Новом, 22. маја 1466. године, у Херцеговини је наступила права борба око власти између његових синова Владислава, који је у лето побегао Турцима, и Влатка, који је узео титулу херцега и одржавао везе са Угарима.{{sfn|Хорват|1924|p=
▲После смрти херцега Стефана у Новом, 22. маја 1466. године, у Херцеговини је наступила права борба око власти између његових синова Владислава, који је у лето побегао Турцима, и Влатка, који је узео титулу херцега и одржавао везе са Угарима.{{sfn|Хорват|1924|p=291}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=276-277}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Владислав се, да би добио део очевог блага од 70.00 дуката које се тада налазило у Дубровнику, обратио његовом заштитнику краљу Матији, отуђивши тако Влатка од угарског двора.{{sfn|Ћоровић|1933|p=276-277}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Пошто је, интервенцијом краља Матије, добио део очевог блага, Владислав је, напустивши борбу с Турцима и Херцеговину, уопште, а приближивши се Угарима, отишао у Славонију, где му је Матија, пре пролећа 1470. године, дао област око Брезовице и градове Велики и Мали Калник, који су штитили подручје реке Лоње.{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} У међувремену, Влатко се приближио Млечанима и био је једно време противник Угара, који су 1471. године, под притиском Турака, напустили Почитељ и повукли се у не само да се приближио Млечанима, него је постао и непријатељ Угара, који су 1471. године напустили Почитељ и повукли у долину Неретве. Нови херцег је чак оптуживао Дубровачку републику због веза са Угарима, што је републици Св. Влаха, донело многих потешкоћа.{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}}
== Турски упади ==
Турци су од 1468. постали много активнији и њихови упади у Далмацију и Хрватску постају све чешћи. Пљачкашке чете се неретко не задржавају у близини границе већ допиру до задарског и шибеничког краја, па и до саме Крбаве. У лето 1469. године у модрушки крај је упало 20.000 Турака, праћених од мноштва људи жељних пљачке и харања, прешавши одатле у Крањску. Овај чин дао је повода Матији да Франкопанима одузме Сењ и постави у њега своју посаду. Године 1471. страдало је цело приморје са дубровачким подручјем.{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}}
| |||