Hesteel Serbia — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 201:
=== Ју-ес стил ===
Након [[Свргавање Слободана Милошевића|5. октобра 2000]], пошто радници нису били
Јула 2001, са новим властима, производња је износила 61% мање од претходне године и она је у наредним месецима опадала, тако да је до краја те године извезено робе у вредности од 80 милиона долара.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
Ред 213:
Суд је именовао вештака и дао налог да се процени имовина дужника. Међутим, [[Економски институт Београд|Економски институт]], независна истраживачка и саветодавна установа посвећена вредностима [[демократија|демократије]] и [[тржиште|тржишне]] [[економија|економије]], на челу са [[Данко Ђунић|Данком Ђунићем]], доставио је процену вредности капитала САРТИД-а у висини од 57,6 милиона долара, која је представљала дисконт новчаних токова, што је знатно испод ликвидационе вредности имовине, која се рачуна у случају стечаја.{{sfn|Јеремић|17. 4. 2016}}
С обзиром да су последња изградња и опремање САРТИД-а финансирани из краткорочних кредита, који су касније делимично враћани, продужавани или замењивани и да нова железара никад није добила прилику да покаже своју исплативост, односно предузеће није пословало са добицима, јер је стално морало да враћа инвестиционе дугове, који су се увећавали са затезним каматама, пошто нису враћани на време, више се нису тачно знале висине улагања, дуговања, која су делимично временом отписивана, нити је процењивана реална вредност читавог комбината. Непознавање оваквих података искоришћен је за медијску кампању, коју су водили домаћи политичари на власти и већ одређени будући купац, у циљу стварањеа негативних стереотипа о САРТИД-у
* погрешно изабраној локацији за изградњу железаре у Смедереву и поред тога што су у избору исте учествовали најбољи стручњаци
* лошем пословању и изузетно великим дуговима предузећа и одокативно је употребљавана цифра од 1,7 милијарди долара дуга, не рачунајући на страна и домаћа отписивање дугова, која су у то време већ била предвиђена
*
* да железара има огроман вишак радника.{{sfn|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}} У то време је цео комбинат имао око 10.000 запослених, од чега 6.500 у Смедереву. Помињани су нетачни и за српску привреду оптерећујећи месечни трошкови на плате радницима.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
Ред 231:
24. марта 2003. године, десетак дана након атентата и убиства Зорана Ђинђића, отворени су стечајни поступци над још два САРТИД-ова предузећа „САРТИД Лука” и „САРТИД слободна зона”, што је објављено у [[Службени гласник|Службеном гласнику]] од 4. априла 2003. {{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
Тако је 31. марта 2003. САРТИД, односно комплетна нова железара, са шест челичана и ваљаоница на 300 хектара и стара железара са три ливнице, фабрика белих лимова у Шапцу, Лука Смедерево од регионалног значаја, слободна царинска зона у Смедереву на површини од 21 хектара, фабрика [[креч]]а у Кучеву, као и низ других некретнина, за 23 милиона долара продат непосредном погодбом,{{sfn|Политика|27. 10. 2012}} без јавног оглашавања, не извршивши претходно неоходне стечајне радње, без тачног утврђивања имовине САРТИД-а, без утврђивања имовине која се предаје купцу и при томе су повериоцу онемогућена права предвиђена Законом о принудном поравнању, стечају и ликвидацији,{{sfn|Јеремић|19. 4. 2016}} а с обзиром на то да се стечајни поступак покреће управо да би се измирила потраживања поверилаца.
Купац се обавезао да ће у наредних пет година уложити у развој 150 милиона долара и да у наредне три године неће отпуштати раднике. Радницима је обећана и расподела од 6% на [[профит]].{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
Ред 239:
Начин вођења стечајног поступка, политички договор око продаје без конкуренције, стварања атмосфере инвестиционе несигурности, игнорисање потраживача и игнорисање других понуда су указали на лоше изабран пут у даљој приватизацији и довођењу нових инвеститора у Србију. Лоша последица због оваквог понашања је била и најава других европских земаља о погоршању економских односа са Србијом,{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} због оштећења на десетине европских банака, поверилаца САРТИД-а у поступку стечаја. У јавности је остала непозната висина корупцијске провизије у извршеној трансакцији приликом исплате уговорене цене.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
14. октобра 2003. у железари је наступио велики штрајк радника, који је трајао до 20. новембра 2003. Штрајкачи су тражили да им се увећају наднице, са 33 динара по сату (0,55 $), који је увела нова управа, односно 26 динара колико је износила пре ње, уз обавезно повећање надница у складу с растом цена на мало, затим решавање статуса 450 радника из старе железаре и тражена је смена новопостављеног генералног директора Томаса Келија. Резултат штрајка је био повећање надница на 47 динара, без обавезе на усклађивање с растом цена на мало, укључење осталих радника железаре у нову компанију, док је Томас Кели остао на истој функцији.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} До 2005. године цена радног сата повећана је на 61 динар на сат, односно
У првим годинама након куповине, нови власник је наводно улагао у погоне и постројења.
Децембра 2004. године извршена
Висока пећ број 1, је поново пуштена у рад 22. маја 2005
САРТИД је до 2005. постао највећи извозик и највећи увозник у Србији. Осим ниске цене струје у земљи, сав материјал је допреман из иностранства. С обзиром да је произведена роба већином и одлазила у иностранство и да је у земљи укњижавана веома ниска добит, која је већином трошена на нова улагања, држава Србија је од страног инвеститора могла да наплаћује једино порез на ниске радничке плате.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
| |||