Hesteel Serbia — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Лим (2), Царински рат, Тито, Кокс; Уклоњена веза: Источна Србија користећи Dab solver
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 37:
 
Пошто је управу над железаром преузела компанија Ју-ес стил (2002), стављена је под [[стечај]] (2002) и у стечајном поступку је извршена спорна [[приватизација]] 2003, када јој је промењено име у „Ју-ес стил Србија” ({{јез-ен|U.S. Steel Serbia - USS Serbia}}).
 
[[Датотека:ZelSD logo.jpg|200п|thumb|десно|Логотип Железаре Смедерево]]
Након откупа од компаније „Ју-ес стил”, 31. јануара 2012. године Република Србија је поново постала власник железаре и до априла 2016. железара је носила назив „Привредно друштво за производњу и прераду челика Железара Смедерево” (или скраћено „Железара Смедерево”).
Линија 48 ⟶ 49:
Процес производње се састоји из два [[технологија|технолошка]] дела:
* примарна производња у погонима: [[агломерација]], [[висока пећ|високе пећи]] и конверторска челичана
* финална производња у погонима: комплекс за континуирано ливење, топла, хладна ваљаоница и ваљаоница белих лимова.
 
Обухвата кречану у [[Кучево|Кучеву]], производне погоне у Смедереву, хладну ваљаоницу у [[Шабац|Шапцу]], као и луке у Смедереву.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}
Линија 58 ⟶ 59:
У агломерацији се врши пријем сировина: руде гвожђа, кокса и креча, њихово уситњавање, просејавање и на крају [[синтеровање]].{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}
 
У Смедереву се налазе две високе пећи. У високим пећима се улажу руда гвожђа, кокс и креч у односу 2/3 : 1/6 : 2/6, и загревају на температурама од 1200 ° C, до 1800 °C, да би се, процесом редукције добило сирово гвожђе.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Пројектовани капацитет високих пећи износи 2,2 милиона тона сировог челика годишње у нормалном раду,{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} који до сада у пракси није постигнут.
 
У конверторској челичани са три конвертора,{{sfn|Котањац|2013|p=8}} се [[оксидација|оксидацијом]] из сировог челика издвајају сувишне примесе [[угљеник]]а (C), [[силицијум]]а (Si), [[манган]]а (Mn), [[фосфор]]а (P), [[сумпор]]а (S), у облику [[шљака|шљаке]] и [[гас]]ова, добија се челик који пролази кроз комплекс за континуирано ливење, где добија облик слабова (брамова), различитих димензија (зависно од врсте и квалитета челика). Производе се конструктивни, нискоугљенични и микролегирани челици.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}
 
Слабови се користе као улошци за даљу обраду у топлој ваљаоници. У топлој ваљаоници се врши пластична деформација метала, претходним загревањем на температури од 850 °C до 1250 °C, с циљем добијања крајње, односно тражене дебљине и побољшања квалитета. Топла ваљаоница се састоји од постројења: потисна пећ, предпруга, завршна пруга, моталица, маказе за попречно сечење (јапанске маказе) и маказе за уздужно сечење. Капацитет топле ваљаонице износи 1,5 милиона тона годишње, у облику предтрака, трака у котуру, пакета или разрезаних [[Лим (метални)|лимлимова]]ова.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}
 
Хладна ваљаоница обрађује челик без претходног загревања, на температурама од 10 °C до 115 °C, ради очвршћавања материјала. Топло ваљане траке се третирају у процесу декапирања, односно лужења, када се лим чисти и одмашћује топлом и разводњеном [[сона киселина|соном киселином]]. Хладна ваљаоница има капацитет производње од милион тона годишње.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}
 
Хладно ваљани лим се из Смедерева допрема у ваљаоницу белог лима у Шапцу, где се врши континуирано електролитичко калаисање, обрезивање, тензионо равнање, попречно сечење и паковање. Производе се траке од 685 mm до 955 mm, дебљине 0,17 mm do 0,49 mm, које се намотавају у котурове унутрашњег пречника 420 mm, спољашњег пречника 1675 mm, максималне тежине од 18 тона, као и табле и пакети лима, различитих димензија.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Бели лим се користи у индустрији [[амбалажа|амбалаже]].{{sfn|Котањац|2013|p=8}} У Шапцу постоји погон за технолошку припрему вода, као и постројење за пречишћавање [[отпадне воде|отпадних вода]].{{sfn|Котањац|2013|p=8}} Капацитет ваљаонице белог лима су 200.000 тона годишње.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}
 
Преко погона у Луци Смедерево се обавља највећи део транспорта сировина и готових производа.{{sfn|Котањац|2013|p=8}} Састоји се од Старе и Нове луке на Дунаву. Стара лука има погоне за истовар сировина и утовар производа за купце, ради транспорта речним саобраћајем преко Дунава, као и стовариште од 420 m². Нова лука се налази у индустријској зони Смедерева, на 1.111-ом km Дунава, поред пута M-24, као и [[Ауто-пут Београд-Ниш|ауто-пута Београд-Ниш]]. Располаже са две порталне дизалице носивости 16/27,5 тона, које раде 24 сата дневно, на претовару сирована у комионе, који сировине превозе до складишта фабрике.
Линија 73 ⟶ 74:
== Историја ==
=== Оснивање САРТИД-а ===
Након [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]], [[Краљевина Србија]] је успела да добије бољи трговински уговор са [[Аустроугарска|Аустроугарском]], укључујући и право на царинску заштиту домаћег тржишта од европске индустријске конкуренције. У то време [[индустрија]] није могла да функционише без [[гвожђе|гвожђа]] и [[челик]]а, посебно војна индустрија, с обзиром да су се европске земље већ увелико спремале за рат. Идустријски развој у Србији је доста заостајао за остатком Европе. Тако је Аустроугарска већ имала железаре у региону, у месту [[Равне на Корошкем|Равне]] у [[Корушка|Корушкој]] (данас [[Словенија]]), која је постојала већ 139 година, док је [[Железара Зеница]] (данас [[Федерација Босне и Херцеговине]]) радила од [[1882]].{{sfn|Време|2. 2. 2012}}
 
У недостатку довољних [[буџет]]ских средстава, Српска влада је послове на подизању индустрије црне [[Металургија|металургије]] поверила аустроугарском предузећу СТЕГ ({{јез-нем|Die privilegierte Österreichisch-ungarische Staatseisenbahn-Gesellschaft StEG - Повлашћено аустроугарско друштво државних железница}}), издавањем [[концесија]] на богата рудишта у Источној Србији. СТЕГ се том приликом обавезао да ће након стварања повољних услова приступити оснивању мешовитог [[акционарско друштво|акционарског друштва]] са седиштем у Србији.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=1}}
Линија 113 ⟶ 114:
Крајем [[1936]]. године, [[Прва влада Милана Стојадиновића|влада]] [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]] је прокламовала план о приоритету изградње базичне тешке индустрије у земљи. На пролеће наредне године је уз техничку помоћ белгијског предузећа у Мајданпеку започела изградња топионице гвожђа, према пројекту инжењера Валента и његових сарадника. Висока пећ у топионици је отпочела са радом децембра исте године.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=5}}
 
Истовремено, у пролеће 1937. године, у Смедереву је започела градња челичане, са једном Сименс-Мартиновом пећи, капацитета 20.000 тона, која је пуштена у рад 1. новембра 1937.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=5}} Такође је монтирана ваљаоница профила. Услови рада у ваљаоници су били веома тешки јер се све радило ручно.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=6}}
 
Тиме је САРТИД 1937. године имао цео металуршки циклус производње, од руде до готових производа, са следећим објектима{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=6}}:
Линија 139 ⟶ 140:
САРТИД је национализован и одузета му је целокупна имовина [[5. децембра]] [[1946]]. године и од тада је носио назив Државна железара у Смедереву. Предузеће је производило алатке: [[лопата|лопате]], [[крамп]]ове, мотике и слично.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=6}}
 
Железара у Смедереву је делимично обновљена и осавремењена у периоду 1947—1949, када су постављени нова Сименс-Мартинова пећ, генератор на гас, стаза за кран, дизалица на Дунаву, трафо станица и друго.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=6}}
 
Године 1950. железара је постала самоуправна организација и изабран је Раднички савет,{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=6}} док је топионица у Мајданпеку срушена.
Линија 145 ⟶ 146:
=== Нова железара у Радинцу ===
 
До [[1960-]].тих година развој железаре је био релативно спор, а годишња производња је износила око 100.000 тона годишње. У време централизоване власти у Југославији, индустрија се највише градила у Словенији и у Босни и Херцеговини, где су већ постојали традиција, као и стратешки интерес. Приликом расподеле федералних инвестиција у Србији су грађене обојена металургија, електране и металопрерађивачка индустрија, а висока царинска баријера према спољној конкуренцији Србији је омогућила бољи положај у земљи.{{sfn|Време|2. 2. 2012}}
 
Предузеће је 1960. променило назив у Рудници и железара у Смедереву.
 
И поред тога што су извршени модернизација и проширење капацитета, обим производње железаре и даље није покривао потребе развоја друштва,{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=7}} посебно не за нарастајућу индустрију, с обзиром на њене потребе за хладним и топлим [[Лим (метални)|лимлимом]]ом. Југославија је увозила око милион тона челика, од чега је трећину трошила индустрија Србије.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
 
Српско руководство на челу са тадашњим председником владе [[Слободан Пенезић Крцун|Слободаном Пенезићем Крцуном]] је 1963.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} дошло на идеју да је у Србији потребно изградити нову, модерну и интегралну железару, која би производила 2 милиона тона челика годишње.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=7}}
 
Око 70% средстава за изградњу нове железаре је требало да буде обезбеђено из Централног инвестиционог фонда, исто као што су претходно обезбеђена за изградњу или осавремењавање железара у [[СР Словенија|СР Словенији]] (Равне и [[Шторе]]), [[СР Хрватска|СР Хрватској]] ([[Сисак]]), [[СР Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]] ([[Зеница]]), [[СР Македонија|Македонији]] ([[Скопље]]) и [[СР Црна Гора|СР Црној Гори ]] ([[Никшић]]).{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
 
На чело пројекта је постављен тада млад и перспективни инжењер [[Миодраг Чеперковић]], који је претходних 11 година провео на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]], од тога 5 година у руднику [[Трепча]], а остатак на подезању других привредних објеката.{{sfn|Таловић|10. 7. 2005}}
Линија 164 ⟶ 166:
Године [[1969]]. железара је поново променила име у Металушки комбинат Смедерево, односно скраћено МКС.{{sfn|Котањац|2013|p=7}}
 
Године [[1970]]. пројекат изградње железаре је због недостатка средстава морао потпуно да стане.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=8}} Те године, преко [[Јован Веселинов|Јована Веселинова]], предратног радника фабрике, руководство железаре је успело да на градилиште доведе [[Јосип Броз Тито|Тита]].{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=8}} Тито је са супругом [[Јованка Броз|Јованком]] обишао механичке радионице и градилиште високе пећи.{{sfn|Тасић|16. 6. 2016}} Након његове оцене да се ради о капиталној ствари, која се мора завршити, пројекат је ипак завршен.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=8}} Пошто се више није могло рачунати на бесповратна савезна средства, већ само на кредит савезне банке, средства су се током вишегодишње изградње обезвеђивала из све скупљих кредита.{{sfn|Време|2. 2. 2012}} Наиме, за велике и скупе привредне објекте обично су обезбеђивана средства из кредита на период од 30 до 50 година, с каматом око 4% годишње. Међутим, за САРТИД су узимани краткорочни кредити, уз каматне стопе које су често премашивале 11% годишње.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
 
Нова железара је пуштена у погон 28. септембра [[1971]]. године и на њеном челу се налазио Чеперковић, све до његовог отпуштања [[1974]], када је оптужен да је техноменаџер.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=7}}
Линија 172 ⟶ 174:
Отворни су и Техногас, фабрика за производњу [[кисеоник]]а, [[азот]]а и [[аргон]]а ([[1976]]), која је спадала међу највећи те врсте у Европи, [[1985]]. још једна хладна ваљаоница, а [[1987]]. и друга висока пећ. Тада је заустављена прва висока пећ, ради модернизације и ремонта.
 
Током пробних радова друге хладне ваљаонице [[2. марта]] [[1986]]. у погону је избио велики пожар. Том приликом су страдала два радника и начињена је штета у вредности од преко 100 милиона долара.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=11}}
 
На предлог Народне скупштине Републике Србије од [[27. августа]] [[1987]]. у железери су уведене привремене мере у трајању од годину дана, смењени су генерални директор, сви директори и помоћници, уведени су принудни управник и ново руководство, који је требало да утврди реално стање у железари. Они су констатовали да је железара предуго грађена, да се градња финансирала из краткорочних комерцијалних кредита, уместо дугорочних и да је постала једно од најзадуженијих предузећа у земљи. Након тога је одређен план санације, који је у току 1988. укључивао и смањење броја запослених, са 14, на 10.000. Спровођење мера предвиђених планом, које је трајало до краја 1988. је донело добре резултате у свим сферама пословања.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=11}}
 
=== Рекордна производња ===
Линија 184 ⟶ 186:
 
1. јануара [[1992]]. на чело железаре је са положаја министра индустрије у [[Влада Драгутина Зеленовића|Влади Драгутина Зеленовића]] дошао [[Душан Матковић]], са великим политичким амбацијама.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
 
У периоду од 1991. до 2001. године у Железари и придруженим компанијама је радило 15.000 људи, од чега 11.000 у Смедереву.{{sfn|РТС|27. 2. 2015}}
 
=== Период санкција и бомбардовање ===
 
Након увођења [[Санкције СР Југославији|санкција СР Југославији]] (1992), производња у железари је смањена на 8% искористивог капацитета.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} Матковић је у покушају да покаже како им санкције ништа не могу, организовао више пропагандних кампања о реализацији око 50 мини-профитних пројеката.{{sfn|РТС|27. 2. 2015}} Први пројекат је имао за циљ да производњу проријентише на печурке.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} Производња печурки организована је у подземним халама које су биле мрачне и топле, а неискоришћене.{{sfn|РТС|27. 2. 2015}} Средином 1993. године у ваљаоници топлог лима у новој железари је започела производња печурака. Прва берба на којој је радило осморо људи је донела принос од 1,5 тона печурака. Касније се у гајење печурака укључило још 30-так људи у ваљаоници хладног челика, а на крају и у челичани. Међутим, на целом пројекту није радило више од 100-нак људи. Априла 1994. је потписан уговор са проналазачем Радишом Микићем из Смедерева, о производњи „самоходног [[скејт]]а”, направе са посебним зупчаницима и опругом, али није позната даља судбина овог производа. Средином 1994. је настао пројекат „Гвозден”, који се састојао од новог јединственог технолошког поступка производње челика од доступних отпадака гвожђа, без употребе [[Кокс (гориво)|кокскокса]]а. У том циљу су извршене извесне преправке у топионици у старој железери, а испред улаза у зграду је постављен војник у оклопу, који је симболично представљао [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]]. Међутим, производња гвожђа није могла да пређе 60.000 тона годишње и била је прескупа, због чега је пројекат годину дана касније напуштен.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
 
Након санкција је производња поново покренута и она је до краја 1996. године износила 80.000 тона месечно, са 85 милиона долара годишњег извоза. Током [[1997]]. годишња производња је износила 840.000 тона, од чега је извезено у вредности 192 милиона долара.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} Тада је предузеће постало Концерн црне металургије САРТИД а.д.д, и имало тржиште у 20 земаља.{{sfn|Котањац|2013|p=7}}
Линија 209 ⟶ 211:
8. марта 2002, тадашњи директор САРТИД-а Живомир Новаковић, председник словачке компаније „Ју-ес стил Кошице”, која послује у саставу америчке корпорације „Ју-ес стил”, Џон Гудиш и министар за привреду и приватизацију Александар Влаховић у [[Влада Зорана Ђинђића|Влади Зорана Ђинђића]], и у присуству Зорана Ђинђића, су потписали писмо о намерама и стратешком партнерству, којим је словачка компанија стекла ексклузивно право да пет година управља производњом САРТИД-а и убира добит, а да притом не сноси никакву одговорност за његово евентуално лоше пословање, као и да у случају продаје САРТИД-а некој трећој страни, још седам година управља железаром.{{sfn|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}}
 
Затим је Трговински суд у Београду 30. јула 2002. године донео решење о стечају смедеревске железаре и за стечајног управника САРТИД-а именовао је Бранислава Игњатовића.{{sfn|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}} 27. новембра 2002. отворен је стечајни поступак над „САРТИД стара железара” и „САРТИД Бели лимови”, а 19. децембра САРТИД Вељко Дугошевић (у Кучеву).{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
 
Суд је именовао вештака и дао налог да се процени имовина дужника. Међутим, [[Економски институт Београд|Економски институт]], независна истраживачка и саветодавна установа посвећена вредностима [[демократија|демократије]] и [[тржиште|тржишне]] [[економија|економије]], на челу са [[Данко Ђунић|Данком Ђунићем]], доставио је процену вредности капитала САРТИД-а у висини од 57,6 милиона долара, која је представљала дисконт новчаних токова, што је знатно испод ликвидационе вредности имовине, која се рачуна у случају стечаја.{{sfn|Јеремић|17. 4. 2016}}
 
С обзиром да су последња изградња и опремање САРТИД-а финансирани из краткорочних кредита, који су касније делимично враћани, продужавани или замењивани и да нова железара никад није добила прилику да покаже своју исплативост, односно предузеће није пословало са добицима, јер је стално морало да враћа инвестиционе дугове, који су се увећавали са затезним каматама, пошто нису враћани на време, више се нису тачно знале висине улагања, дуговања, која су делимично временом отписивана, нити је процењивана реална вредност читавог комбината. Непознавање оваквих података искоришћен је за медијску кампању, коју су водили домаћи политичари на власти и већ одређени будући купац, у циљу стварањеа негативних стереотипа о САРТИД-у,{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} и снижавања продајне цене.
 
Кампања је медијски испраћен непровереним изјавама о{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}:
* погрешно изабраној локацији за изградњу железаре у Смедереву и поред тога што су у избору исте учествовали најбољи стручњаци
* лошем пословању и изузетно великим дуговима предузећа и одокативно је употребљавана цифра од 1,7 милијарди долара дуга, не рачунајући на страна и домаћа отписивање дугова, која су у то време већ била предвиђена
* томе да је железара технолошко-пословни промашај, са производњом у сталном опадању или да железара уопште ни нема производњу, те послује са огроминим губицима
* да железара има огроман вишак радника.{{sfn|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}} У то време је цео комбинат имао око 10.000 запослених, од чега 6.500 у Смедереву. Помињани су нетачни и за српску привреду оптерећујећи месечни трошкови на плате радницима.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
Линија 223 ⟶ 225:
Стечајни управник је након краћег времена предложио стечајном већу продају САРТИД-а непосредном погодбом са „Ју-ес стилом”.{{sfn|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}}
 
18. новембра 2002. са Ју-ес стилом је склопљен Уговор о пословно-техничкој сарадњи, којим је Ју-ес Стил добио право да у наредних пет година у потпуности води предузеће и задржи све његове приходе, без икаквих обавеза у случају губитака. Истим уговором је постављен услов да Ју-ес стил добије право да води предузеће, чак и у случају да се оно у међувремену прода неком другом купцу, уговор под истим условима би се наставио и наредних седам година. Већ два дана касније, Ју-ес стил, на челу са Томасом Келијем ({{јез-ен|Thomas Kelly}}) је преузео котролу над финансијским пословањем и производњом железаре и започели су општи пописи и сравњавање пословања.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
 
23. и 24 јануара 2003. Влада Републике Србије је донела закључке којима се обавезала да прихвати споразум Ју-ес стил Кошице са САРТИД-ом и да преузме на себе сва потраживања проистекла из ранијег пословања САРТИД-а, чиме је заштићени купац ослобођен од обавеза плаћања дуга САРТИД-овом повериоцима.{{sfn|Јеремић|17. 4. 2016}}
Линија 235 ⟶ 237:
Купац се обавезао да ће у наредних пет година уложити у развој 150 милиона долара и да у наредне три године неће отпуштати раднике. Радницима је обећана и расподела од 6% на [[профит]].{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
 
[[Савет за борбу против корупције]] је о случају САРТИД 10. маја 2004. године објавио обиман извештај, указујући на умешаност највиших представника државе у крупној [[корупција|корупцији]],{{sfn|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}} као и евидентној спрези између Владе и судова у циљу промоције уског интереса људи из власти, а на штету јавног интереса.
 
Начин вођења стечајног поступка, политички договор око продаје без конкуренције, стварања атмосфере инвестиционе несигурности, игнорисање потраживача и игнорисање других понуда су указали на лоше изабран пут у даљој приватизацији и довођењу нових инвеститора у Србију. Лоша последица због оваквог понашања је била и најава других европских земаља о погоршању економских односа са Србијом,{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} због оштећења на десетине европских банака, поверилаца САРТИД-а у поступку стечаја. У јавности је остала непозната висина корупцијске провизије у извршеној трансакцији приликом исплате уговорене цене.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
Линија 266 ⟶ 268:
* производни погон Кучево
* производни погон у Смедереву и две речне луке
* производни погон у Шапцу
 
Од јула 2012. до марта 2013. године у железари је обустављена производња. Крајем 2012. забележен је губитак од 3,2 милијарде динара. Пошто је након девет месеци на тихом ходу, железара поново прорадила 2013. године,{{sfn|Обрадовић|20. 12. 2017}} производња са само једном високом пећи је износила око 70.000 тона месечна, од чега је око 40% било намењено за домаће купце, док је већи проценат био за поруџбине из иностранства.{{sfn|Вељовић|18. 5. 2013}} Те године је остварен губитак од 15. милијарди динара, а 2014. године губитак од 11,5 милијарди динара.{{sfn|Обрадовић|20. 12. 2017}}
 
Од почетка [[2012]]. до 1. фебруара [[2015]]. Република Србија је за плате радника издвојила око 300 милиона евра, након чега је Влада изјавила да је престала да финансира железару.{{sfn|Телесковић|27. 4. 2016}}
 
Од марта 2015. године, железара се налазила под руководством професионалног менаџерског тима „ХПК инжењеринга”, на челу са словачким директром Петром Камарашом. Тим је током године повећао производњу топлог и хладног ваљаног челика, али су при томе увећани оперативни трошкови, издаци за сировине, као и за зараде радника, тако да је укупан дуг железаре увећан на 284,38 милиона евра, што је износило 39 % више него претходне{{sfn|Телесковић|27. 4. 2016}} 2014. године, са губицима од 192,4 милиона евра.{{sfn|Гаврић|18. 7. 2017}}
Линија 278 ⟶ 280:
Априла 2016. године, Влада Републике Србије и кинеска компанија Хестил су потписали купопродајни уговор за железару, којим је кинеска компанија преузела 98 имовинских целина железаре за 46 милиона евра, без икаквих обавеза о заштити животне средине и бриге о индустријском отпаду. Влада Републике Србије је поново склопила, за пореске обвезнике нетранспарентан уговор. Купац се обавезао да ће у железару у наредном периоду уложити најмање 300 милиона евра и задржати свих око 5.000 запослених. Постигнути губици у претходном периоду су отишли на терет старом предузећу, које је наставило да постоји, односно пореским обвезницима Републике Србије.{{sfn|Телесковић|20. 10. 2017}}
 
30. јуна 2016. године компанија {{јез-енг|Hesteel Serbia Iron & Steel}} д.о.о. Београд, на челу са директором Сонг Сихаиом је званично преузела управу и васништво над Железаром Смедерево. Већ наредног дана, директор је организовао састанак са директорима погона и сектора и истом приликом истакао да компанија има дугорочни план за фабрику. Обећао је улагања у технологију преузету из Кине, као и инвестиције у запослене и животну средину. Крајем септембра те године потписан је колективни уговор, којим су осигурана права радника за наредне три године, с тим да уговор не улази у питања организације рада. Нови власник је извршио реорганизацију предузећа, тако што је задржао раднике у процесу производње и чак запослио нове, док је за остале секторе предвиђено гашење и препуштање послова трећим лицима.{{sfn|Милошевић|2. 10. 2016}} До краја 2016. године, односно за пола године, према изјави купца, остварен је приход од 433 милиона долара, у железару је уложено 120 милиона долара и остварена је добит, односно профит од 10,8 милиона евра{{sfn|Гаврић|18. 7. 2017}} или 1,32 милијарде динара. Међутим, након што је железару преузео кинаски Хестил, предузеће под називом „Железара Смедерево”, је наставило да постоји. Из њега је током године извршен прелаз радника у ново предузеће, а предузеће се бавило продајом секундарних сировина, преосталих након продаје дела имовине. Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР) „Железара Смедерево” је у 2016. години поседовала имовину у вредности од шест милијарди динара, забележила је приход од 20,30 милијарди динара и губитак од 16,22 милијарди динара, чиме је те године постала прворангирано предузеће на списку од 100 највећих губиташа у Србији.{{sfn|Телесковић|20. 10. 2017}}
 
У наредном периоду су организовани циклуси обуке запослених, везани за увођење новог информатичког система. Са [[Техничка школа Смедерево|Техничком школом]] у Смедереву, октобра 2017. је потписан уговор о дуалном образовању, на профилу оператер за прераду метала, због хитне потребе за новим искусним кадром. У 2017. години произведено је 1,5 милиона тона челика, с приходима у вредности од 750.000 долара, који се највећим делом извози (држава наплаћује порез углавном само на радничке плате). Укупне инвестиције у тој години, према изјави купца су износиле 160 милиона долара. Добитак није забележен.
 
== Фабричке новине ==
Први фабрички лист је покренут 1953. године под називом „Железара”. Излазио је повремено и излазио је до 1. маја 1954. Новине су поново покренуте 28. септембра 1960. под називом „Смедеревска железара“ и излазио је до марта 1972. Након што се исте године Металуршки комбинат Смедерево сјединио са Југометал комбинатом из Београда, настале су новине „Југометал кобинат”, које су излазиле до 15. септембра 1976. Од марта 1983. новине су излазиле од називом „Меткос“ (од Металуршки комбинат Смедерево), затим „Сартид 1913”, док је Ју-ес стил је издавао ({{јез-ен|Steel Monthly}}).{{sfn|Данас|18. 4. 2008}}
 
=== Остала предузећа из истог концерна ===
 
Фабрика за производњу профила и профилисаних цеви у [[Алексинац|Алексинцу]] је почела са радом 1976. Имала је производни програм који представља даљу прераду са производне траке у Смедереву, с обзиром да је топла ваљаоница у Смедереву у то време још увек била у изградњи. Око 70% производње био је усмерен на извоз.{{sfn|Сартид Фахоп|2000|p=1}}
 
Када је Смедеревска железара стављена под стечај, Фахоп из Алексинца је наставио са неометаним радом, све до момента доношења политичке одлуке да се и ово предузеће прода. Након што је Економски институт проценио вредност Фахопа, утврђена му је цена од свега два милиона евра, а једини заинтересовани купац је била београдска компанија Металекс, која га је преузела јуна 2003. После мање од три недеље Металекс је препродао Фаркоп за 4 милиона евра словеначком предузећу Алпос д. д. из [[Шентјурн]]а, због чега је Алпос узео кредит, а Фахоп је преименован у Алпос д.о.о. Пошто је купац престао да плаћа пристигле обавезе кредита, Хипо Алпе Адрија банка је фабрику у Алексинцу 2011. ставила под стечај.{{sfn|Маленовић|8. 7. 2012}} Наредне две године није било прозводње, све док се 2014. није нашао нови купац, породично предузеће Атеник комерц из [[Чачак|Чачка]], за 2,5 милиона евра од Хипо банке.
 
Сартид Станплан д. о. о. у Смедереву друштво основано 1991. за изградњу станова у власништву Железаре, налази се у стечајном поступку од 19. маја 2004.
 
Сартид институт за металургију д. о. о. у Смедереву, друштво за истраживачко развојне услуге у привредним делатностима стављено је под стечај 19. маја 2004. и стечајни поступак је завршен 3. септембра 2009. године.{{sfn|Агенција|6. 2. 2018}}
Линија 301 ⟶ 303:
До 1999. године Концерн црне металургије је имао потпуно заокружен процес производње. У саставу концерна су се налазиле фабрике на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}}:
* Фабрика поцинкованог лима у [[Вучитрн]]у, која је користила хладно ваљане траке из Смедеревске железаре. Поцинковани лим у таблама и котуровима се продавао у земљи и иностранству.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Косовска поверилачка агенција је 2005. године отворила понуду за њену продају. Фабрику је купила фирма регистрована у Бугарској. Фабрика сада је позната под називом „Ламкос”.
* Фабрика спирално заварених цеви у [[Урошевац|Урошевцу]], која је као материјал користила топло ваљане лимене траке из Смедеревске железаре. Цеви су се добро продавале у иностранству.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Основана је 1971. Производила је челичне шавно заварене цеви, различитих пречника, дебљина зида и врста изолације, који су служили за изградњу водовода и нафтовода. У фабрици је радило око 600 радника различитих квалификација. Упркос санкцијама функционисала је до 1999. Оштећена је током бомбардовања. Након окупације, радници српске националности су престали са радом, а 2003. године Косовска поверилачка агенција (КПА) је приватизовала фабрику.
* Фабрика за израду радијатора у [[Гњилане|Гњилану]] - Југотерм, основана 1976. године,{{sfn|КГХ|2007|p=14}} је користила топло ваљане траке из Смедеревске железаре.{{sfn|Тасић|26. 1. 2015}} Непосредно пред бомбардовање, фабрика је имала око 700 радника и изграђени су нови погони у [[Жегра|Жегри]] и [[Доња Будрига|БудригБудриги]]и. Након окупације, погон у Гњилану са 85% имовине фабрике се нашао у рукама Албанаца и [[УНМИК]] је започео процес приватизације, без учешћа Срба, који фабрици више нису могли да приђу.{{sfn|Арацки|8. 6. 2003}} Већи део радника, стручњака и руководилаца из фабрике су под претњом оружјем приморани да напусте Гњилане, без могућности да из круга фабрике било шта изнесу.{{sfn|КГХ|2007|p=14}} У [[Општина Мерошина|општини Мерошина]] код [[Ниш]]а 2003. је отворено ново седиште фабрике и у оквиру нове фабрике погон за око 100 радника. Један део радника је дошао са Косова и Метохије и њима је уз фабрику обезбеђен први смештај.{{sfn|КГХ|2007|p=14}} Са радом су наставили и погони у Жегри са 80 и Будриги са 50 радника,{{sfn|Арацки|8. 6. 2003}} који су радили до 2005. године.{{sfn|РТВ Плус|17. 12. 2014}}{{sfn|Пантић|30. 3. 2006}} Проблем са ова два погона је настао због двоструког опорезивања и пореза на додатну вредност, пошто су радијатори ношени са КиМ у Ниш, на дораду, док су новац за кредите из Фонда за развој Републике Србије задржавале косовске банке.{{sfn|Пантић|30. 3. 2006}} Фабрика у Мерошину је 2008. година продата на тендеру приватној фирми МБА „Миљковић”. Главни производ фабрике у Мерошину су и даље челични радијатори, затим пријемници сунчеве енергије и електрична грејна тела.{{sfn|КГХ|2007|p=14}}
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{cite book|ref=harv|last1=Гујаничић|first1=Милета|last2=Стојковић|first2=Јован|title=Историјат производње гвожђа и челика у развоју индустрије Србије: 100 година САРТИД-а| year=2013|publisher=Независни синдикат металаца железаре Смедерево|location=Смедерево|url=http://industrijskisindikat.org/userfiles/file/Istorija%20SARTID-a%201913-2013_.pdf|accessdate=4. 2. 2018}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Таловић|10. 7. 2005}}|last1=Таловић|first1=Виолета|title=Човек је најдубљи рудник|journal=Вечерње новости онлајн|date=10. 7. 2005|url=http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:171861-268ovek-je-najdublji-rudnik|accessdate=5. 2. 2018|publisher=Компанија Новости|location=Београд}}
* {{cite journal|ref=harv|last1=Котањац|first1=Биљана|title=Железара Смедерево д. о. о.|journal=ЕМЦ Србија билтен|date=2013|volume=10|url=http://documents.rec.org/publications/EMC_bilten_broj_10.pdf|accessdate=6. 2. 2018|publisher=Регионални центар за истраживање Србија|location=Београд}}
Линија 314 ⟶ 316:
* {{cite journal|ref={{harvid|Време|2. 2. 2012}}|editor1-last=Шварм|editor1-first=Филип|title=Кратка историја Смедеревске железаре - Челична политика|journal=Недељник време|date=2. 2. 2012|volume=1100|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1032881|accessdate=7. 2. 2018|publisher=НП Време д. о. о.|location=Београд|issn=0353-8028}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Политика|27. 10. 2012}}|title=Тема недеље: 24 спорне приватизације|journal=Политика онлајн|date=27. 10. 2012|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/238019/Tema-nedelje-24-sporne-privatizacije|accessdate=9. 2. 2018|publisher=Политика новине и магазини д.о.о.}}
* {{cite web|ref={{harvid|Преглед|2016}}|title=Преглед добитника повеље са плакетом Ђорђе Станојевић у периоду [[1995-2016]].2016 године|url=http://www.eps.rs/SiteAssets/Lists/Sitemap/EditForm/pravnareg/djordjestanojevic/03%20pregled%20dobitnika%20priznanja%2095-2016.pdf|website=ЕПС|publisher=ЈП ЕПС|accessdate=9. 2. 2018|date=2016}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Дерикоњић|Милошевић|4. 9. 2012}} |last1=Дерикоњић|first1=М.|last2=Милошевић|first2=О.|title=Како је продат Сартид|journal=Политика онлајн|date=4. 9. 2012|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/232108/Hronika/Kako-je-prodat-Sartid|accessdate=9. 2. 2018|publisher=Политика новине и магазини д.о.о.|location=Београд}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Јеремић|16. 4. 2016}}|last1=Јеремић|first1=Предраг|title=Суд је слушао извршну власт|journal=Вечерње новости онлајн|date=16. 4. 2016|url=http://www.novosti.rs/додатни_садржај.524.html:600962-Sud-je-slusao-izvrsnu-vlast|accessdate=9. 2. 2018|publisher=Компанија Новости|location=Београд}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Јеремић|17. 4. 2016}}|last1=Јеремић|first1=Предраг|title=Врх државе нем на сва упозорења |journal=Вечерње новости онлајн|date=17. 4. 2016|url=http://www.novosti.rs/додатни_садржај.524.html:601102-Врх-државе-нем-на-сва-упозорења|accessdate=9. 2. 2018|publisher=Компанија Новости|location=Београд}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Јеремић|19. 4. 2016}}|last1=Јеремић|first1=Предраг|title=Имовина железаре остаће тајна|journal=Вечерње новости онлајн|date=19. 4. 2016|url=http://www.novosti.rs/додатни_садржај.524.html:601460-Имовина-железаре-остаће-тајна|accessdate=9. 2. 2018|publisher=Компанија Новости|location=Београд}}
* {{cite journal|ref=harv|last1=Антонић|first1=Слободан|editor1-last=Вукадиновић|editor1-first=Ђорђе|title=Операција Сартид|journal=Нова српска политичка мисао|date=24. 8. 2006|url=http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/operacija-sartid.html?alphabet=l|accessdate=10. 2. 2018|publisher=ИИЦIIЦ НСПМ|location=Београд}}
* {{cite journal|ref=harv|last1=Милошевић|first1=Оливера|title=Кинези уводе „трећа лица” у железару|journal=Политика онлајн|date=2. 10. 2016|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/364789/Kinezi-uvode-treca-lica-u-zelezaru|publisher=Политика новине и магазини д.о.о.|location=Београд}}
* {{cite journal|ref=harv|last1=Гаврић|first1=С.|title=На здравим ногама Смедеревска железара ће ове године ће призвести челик вредан 800 милиона долара|journal=Blic.rs|date=18. 7. 2017|url=https://www.blic.rs/vesti/ekonomija/na-zdravim-nogama-smederevska-zelezara-ove-godine-ce-proizvesti-celik-vredan-800/kw9fe53|accessdate=11. 2. 2018|publisher=Ringier Axel Springer d.o.o.|location=Београд}}
Линија 336 ⟶ 338:
* {{cite journal|ref={{harvid|Пантић|30. 3. 2006}}|last1=Пантић|first1=Бојан|title=Од чега заправо живе Срби на Косову?|journal=Недељник Време|date=30. 3. 2006|volume=795|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=448149|accessdate=27. 2. 2018|publisher=НП Време д. о. о.|location=Београд}}
* {{cite journal|ref={{harvid|КГХ|2007|p=14}}|journal=КГХ|last1=Т.|first1=Б.|title=Југотерм: Све из почетка|date=2007|url=https://www.izdanja.smeits.rs/index.php/kgh/article/view/1057/1061|accessdate=27. 2. 2018|publisher=Савез машинских и електротехничких и инжењера и Техничара Србије (СМЕИТС), Друштво за климатизацију и грејање|volume=36|location=Београд}}
* {{cite news|ref={{harvid|Агенција|6. 2. 2018}}|title=Закључени стечајни поступци стање на дан 066. 022. 2018. године|url=http://www.alsu.gov.rs/bap/upload/documents/statistika/zakljuceni_stecajni_postupci.pdf|accessdate=27. 2. 2018|publisher=Агенција за лиценцирање стечајних управника|location=Београд}}
* {{cite book|ref={{harvid|Водич|1938}}|title=Вођ кроз Смедерево са историјом Вароши|dateyear=1938|publisher=Штампарија Белетра |location=Београд|url=https://sr.wikisource.org/sr/Page:Vodj_kroz_Smederevo.djvu/17|accessdate=1. 3. 2018}}</ref>
 
== Види још ==