Програм Аполо — разлика између измена

{{multi-listen item|filename=Discurso_de_Kennedy.ogg|title=Кенедијево обраћање конгресу|description=|format=[[Ogg]]}}

{{цитат|Верујем да се ова нација самој себи треба обавезати да постигне циљ којим би пре краја ове деценије довела човека на Месец и вратила га сигурно назад на Земљу. Ни један пројекат у свемиру у овом раздобљу неће бити тако импресиван за човечанство и важнији у дугорочном истраживању свемира; и ниједан неће бити тако тежак и скуп за остварење|[[Конгрес Сједињених Америчких Држава]], 25. мај 1961.}}

Посматрајући одлуку америчког председника у контексту времена, Аполо програм је био великим делом мотивисан и геополитичким разлозима, а све у светлу [[Хладни рат|Хладног рата]] и трке у освајању свемира вођеном између [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].

 

[[22. мај]] 1969. Томас Стафорд и Јуџин Ендру Сернан ушли су у месечев модул те активирали потисника како би га одвојили од командног модула што је успешно учињено па се месечев модул нашао у [[Месец|месечевој]] [[Орбита|орбити]] што је омогућило да се приближе Месецу на до тада најближу тачку од 8,9 км изнад површине. Сви системи на месечевог модула током самосталног лета били тестирани укључујући комуникационе уређаје, погон, контролне уређаје и [[радар]].

 

 

Посада је током лета начинила детаљне фотографије те упутила директне телевизијске снимке месечеве површине које су виђене широм света. Командни модул из ове мисије налази се у Музеју науке у [[Лондон]]у.