Босанска Крајина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ранко Николић је преместио страницу Босанска Крајина на Босанска крајина преко преусмерења ознака: ново преусмерење |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Крајина}}
#Преусмери [[Босанска крајина]]▼
{{Област
| Слика = Bosanska krajina02.png
| Опис_слике = Границе и градови Босанске Крајине{{sfn|Мргић|2002|pp=}}
| Највећи_градови = [[Бања Лука]]<br />[[Приједор]]<br />[[Бихаћ]]
| држава = {{застава|Босна и Херцеговина}}
| регион = [[Република Српска]]<br />[[Федерација Босне и Херцеговине]]
| административна_јединица = [[Унско-сански кантон]]<br />[[Кантон 10]]<br />[[Средњобосански кантон]]
| језик =
| Површина =
| Број_становника =
}}
'''Босанска крајина''', или често само '''Крајина''', [[Историја|историјско]]-[[Географија|географска]] је цјелина у [[северозапад|сјеверозападном]] дијелу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. За простор од [[Бихаћка крајина|Бихаћке крајине]] до [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Плива|Пливе]], [[Гламоч]]а и [[Ливно|Ливна]] овај назив се почео користити од [[Аустроугарска|аустроугарске]] окупације [[1878]]. године.{{sfn|Лопашић|1890|pp=2}} Ту су се у [[Средњи вијек|средњем вијеку]] помињале жупе Пољичка, [[Псет]]ска, Хумска, Горичка, Ускопље, Плива, Лука, [[Земљаник|Земуник (Земљаник)]], Врбања, Трибова (Тријебово), Мел, Лушци, Бањица, Сана, Глаж, Врбас и Дубица. Тада је највећи дио овог простора обухватала област [[Доњи Краји]], по којој је Крајина и добила име.{{sfn|Мргић|2002|pp=26}} Касније је основана угарска провинција [[Јајачка бановина]], а након њеног пада територија је припојена [[Босански санџак|Босанском санџаку]] у оквиру [[Османско царство|Османског царства]]. Назив ''Босанска Крајина'' је први пут забиљежен у историјским изворима [[1593]]. године.{{sfn|Стојановић|1902|pp=249}}
== Историја ==
[[Датотека:MihailoVoislav.jpg|мини|Краљ Дукље и поновни ујединитељ цијеле Србије [[Михаило Војислављевић|Михаило Војисављевић]]]]
Крајем 5. и почетком 6. вијека, на територији данашње сјеверозападне Босне и Херцеговине се налазила [[Далмација (римска провинција)|византијска покрајина Далмација]]. Почетком 7. вијека се на ту територију досељавају прво [[Евроазијски Авари|Авари]], па и [[Словени]]. У спису византијског цара из 10. века [[Konstantin VII Porfirogenit|Константина VII Порфирогенита]] "[[De administrando imperio|О управљању царством]]", пише да Словени који су покрштени по источном обреду насељавају области на западу до регије [[Paganija|Паганије]] и ријеком [[Una|Уном]] до [[Sava|Саве]] на сјеверу. Словени источног обреда су како је он написао [[Срби]], су населили територије царства у служби Цара, како би [[Vizantija|Царевину]] бранили од најезда непокрштених Авара, [[Huni|Хуна]] и Варвара. У првом периоду након доласка Словена се налази у првој [[Српске земље у раном средњем веку|српској средњовековној држави]] под [[Часлав Клонимировић|Чаславом Клонимировићем]] и [[Властимировићи]]ма, који су по легедни довели Србе и један дио Словена из своје прапостојбине "[[Bela Srbija|Беле Србије]]". Падом српске велике Кнежевине, српски обласни господар [[Duklja|Зете (Дукље)]] [[Стефан Војислав]], родоначелник династије [[Војислављевићи|Војисављевића]] успева да 1042. године збаци византијску власт, те његов син [[Михаило Војислављевић|Михајло]] 1077. године проглашава [[Duklja|Краљевину]]. Син Михајла, [[Константин Бодин|Бодин]] шири државу на цијелу [[Bosna|Босну]], јужни дио [[Dalmacija|Далмације]], те опет у кратком периоду прави опет уједињену српску државу са њеним главним чиниоцима и територијама. Ширењем [[Историја Хрватске у средњем веку|хрватске средњовековне државе]], Крајина бива укључена у њу, и даљом експанзијом и цијела [[Босна и Херцеговина]]. Овај период ширења [[Hrvatska|хрватске државе]] преко цијеле Босне се обично данас узима као доказ да је цијела Босна била насјељена [[Hrvati|хрватским католичким народом]], газећи тако византијске признате списе Константина VII Порфирогенита. Многи хрватски историчари називају област Крајине и "Турска Хрватска", представљајући тако како је то историјска хрватска територија. Такође многи тврде да у области Крајине никад није прије [[Турска|Турака]] постојао [[Pravoslavlje|Православни народ]], те је након доласка Турака народ "поправослављиван“. Многи манастири [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] су изграђени у предијелу тадашње Босанске Крајине за вријеме [[Немањићи|Немањића]], те и послије [[Bitka na Kosovu|Косовске Битке]] ([[1389]]), што доказује тврдњу да су Православни Срби насјељавали овај предео и прије најезде Турака. Најпознатији манастири овог дијела Босне и Херцеговине саграђени прије туске најезде су: [[Манастир Липље]], [[manastir Моштаница|Моштаница]], [[manastir Крупа на Врбасу|Крупа на Врбасу]], [[manastir Глоговац|Глоговац]], [[manastir Клисина|Клисина]], и многи други.
[[Датотека:Crkva Svetog Ilije.jpg|мини|Црква Светог Илије у комплексу манастира Крупа на Врбасу]]
Након одвајања Босне од српске, па и од хрватске државе, Босанска Крајина припада [[Banovina Bosna|Бановини Босни]]. У самом почетку развитка босанске државе Крајина није била дио младе државе. Даљом експанзијом она потпада под власт босанске Бановине, и у том облику траје скроз до турске најезде крајем 15. и почетком 16. вијека. Падом града [[Јајце]] 1463. године цијела Босна пада у састав Османског царства, те тако и Крајина. Пред сам крај 15. вијека хрватски обласни господар [[Јурај Микуличић]] у селу [[Бужим]] крај [[Бихаћ]]а диже тврђаву, која пада тек 1576. године под турску управу. Убрзо након пада Бихаћа, под турску управу падају [[Бања Лука]] и [[Кључ (град)|Кључ]]. Почетком 16. вијека [[Краљевина Угарска (1000—1918)|мађарски краљ]] [[Матија Корвин]] (Матија Хуњади) формира [[Vojna Krajina|Војну крајину]], као дио границе између мађарске и турске. Ту војску су већином чинили Православни Срби, те мањи дио католичких Хрвата и [[Мађари|Мађара]], те осталих. Од овог периода се дешава велико насељавање Православног становништва у централне и западне предјеле [[Lika|Лике]], [[Banija|Баније]] и [[Kordun|Кордуна]], због сталних напада турске царевине и стравичних одмазда на неисламско становништво.
[[Датотека:Vrbaska banovina1931-sr.png|мини|лево|Карта [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]] у Краљевини Југославији]]
Цијела Босна и Херцеговина, самим тим и Босанска Крајина припада 1878. године након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[Аустроугарска|Аустро-угарској монархији]], те 1908. године бива [[Анексиона криза|анектирана]]. Почетком [[Prvi svetski rat|Првог свјетског рата]] Аустро-угарска монархија врши општу мобилизацију свих својих територија, па и Босанске Крајине. Велика већина Срба, те Хрвата и [[Muslimani|Муслимана]] из Крајине одлучује се за дезертерство из редова аустроугарске војске, те се пребацују у [[Краљевина Србија|србијанску војску]] преко [[Drina|Дрине]]. Након уједињења [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државе Словенаца, Хрвата и Срба]] са [[Kraljevina Srbija|Краљевином Србијом]] 1. децембра 1918. године, цијела Босанска Крајина припада новој држави — [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], касније [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У оквиру Краљевине Југославије се на подручју Босанске Крајине формира [[Врбаска бановина]] са седиштем у Бањој Луци 1929. године.
Почетком [[drugi svetski rat|Другог свјетског рата]], Босанска Крајина пада под окупацију фашистичке марионетске државе [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Велики број Срба, како из [[Vojna Krajina|Книнске]], тако и из Босанске Крајине бјежи преко Дрине у [[Србија под немачком окупацијом|окупирану Србију]]. Највећи логор смрти на овим просторима је саграђен у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], градићу који лежи на лијевој обали Саве, који је служио [[Усташе|Усташама]], примио је у себе огроман број Православних [[Srbi|Срба]], те [[Romi|Рома]], [[Jevreji|Јевреја]] и мањи дио нелојалних [[Hrvati|Хрвата]]. Како је политика тадашње НДХ била етнички очистити све нехрватске елементе из државе, у Логору је плански убијено преко пола милиона, а негде и до 700.000 Православних Срба, те исто тако велики број Јевреја, Рома и нелојалних Хрвата.
[[Датотека:Spomenik -logor Jasenovac.1-09.jpg|мини|Споменик логора Јасеновац]]
== Географија ==
У рељефном погледу подучје северозападне Босне и Херцеговине је типична планинско-котлинска регија. Сјеверни дио регије је претежно равничарског алувијалног карактера и обухвата области уз ушћа три главне крајишке ријеке, [[Уна|Уне]], [[Врбас]]а и [[сана (ријека)|Сане]] у ријеку [[Сава|Саву]]. Ријека Сана се улива у Уну код [[Нови Град|Новог Града]]) гдје почиње географска регија [[Bosanska Posavina|Босанске Посавине]].
[[Датотека:Una,Bihac.jpg|мини|десно|Ријека Уна код Бихаћа]]
Поред котлинских удубљења у сјеверном дијелу регије налазе се и нешто нижи [[хорст]]ови хорст у виду планина [[Козара|Козаре]], [[Мотајица|Мотајице]] и [[Просара|Просаре]]. Захваљујући довољној количини влаге и релативно плодном тлу, то је важан пољопривредни крај не само Републике Српске, него и цијеле Босне и херцеговине.
У југоисточном дијелу регије налази се кањонска долина ријеке Врбас коју одликују доста стрме обале. Са друге стране, долина ријеке Уне је доста питома, а подручја дуж њених обала су зоне интензивне пољопривредне производње. Ријека Сана која извире код [[Мркоњић Град]]а пресијеца област на два дијела — западни и источни.
Јужни дијелови су типичне високопланинске зоне. На југозападу регија је оивичена планином [[динара|Динаром]] и ту је смјештена варошица [[Босанско Грахово]], док је нешто сјеверније планина [[Грмеч]]. Трећа по важности и димензијама планина у овом дијелу регије је [[Мањача]] недалеко од Бање Луке.
Најнасељенија мјеста су [[Бања Лука]] (која је уједно и административни центар [[Република Српска|Републике Српске]]), [[Бихаћ]] и [[Приједор]].
== Култура ==
[[Датотека:NarodnoPozoristeRS.jpg|мини|Народно позориште Републике Српске]]
Гледано историјски култура тог краја је била уско повезан са војском и врло честим ратовима који су се дешавали на овом подручју. Такође велика неприступачност терена је доста утицала на то да већина села и мањих градова није у потпуности урбанизована. [[срби|Српски народ]] тог подручја је препознатљив и по [[Српска народна музика|крајишкој народној пјесми]]. Обично се састоји из чисто вокалног пјевања, али је временом еволуирала и у вокално-инструменталне саставе. Најпознатије коло из ове музичке бранше је "Гламочко глуво" коло. Специфичност овог кола је та што у самом колу нема [[Музички инструменти|музичких инструмената]]. Оно се игра тако што се ритам даје ногама и самим звецкањем [[Српска народна ношња|народне ношње]]. Такође, у самој музици и пјесмама се редовно спомињу планине подручја, те градови, села и засеоци. Врло често се пјева о тужним судбинама младих људи које рат растави, о ратним недаћама, али и о херојским борбама и часним подвизима. Народна ношња српског народа овог региона је слична са остатком народне ношње српског етноса. Носе се класични опанци, те црне вунене панталоне. Прслук, кошуља, и капа веома слична црногорској, с тим што је оивичена са по два реда златника. Дјевојке носе такође опанке, са бијелим сукњама, те црвеним и прошараним јелецима, и бијелим марамама, које се наслањају на црвеној капи.
Највеће културно сриједиште ове регије је Административни центар [[Republika Srpska|Републике Српске]] [[Бања Лука]], у којем се налазе сва културна и просвјетна знамења и установе српског народа Крајине.
== Види још ==
* [[Регија Бања Лука]]
* [[Унско-сански кантон]]
* [[Кантон 10]]
* [[Доњи Краји]]
* [[Врбаска бановина]]
* [[САО Босанска Крајина]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{Портал|Босна и Херцеговина|Република Српска}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мргић|first=Јелена|title=Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне|year=2002|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=wlUkAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мргић|first=Јелена|title=Северна Босна: 13-16. век|year=2008|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://www.academia.edu/759818/Severna_Bosna_13-16._vek}}
* {{cite encyclopedia |last= Филиповић |first= М.|authorlink= |year=1927 |title = Босанска Крајина |encyclopedia= [[Народна енциклопедија]] |publisher= [[Библиографски завод]] |location= [[Загреб]]|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Лопашић|first= Радослав|authorlink= Радослав Лопашић|coauthors= |title= Бихаћ и Бихаћка Крајина|year=1890|url= https://archive.org/stream/bihaibihakakraj01lopagoog#page/n7/mode/2up|publisher= Матица хрватска|location= Загреб|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Стојановић|first= Љубомир|authorlink= Љубомир Стојановић|coauthors= |title= Стари српски записи и натписи, књига I|year=1902|url= |publisher= |location= Београд|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}}
[[Категорија:Географија Републике Српске]]
[[Категорија:Географија Босне и Херцеговине]]
| |||