Hesteel Serbia — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 148:
До [[1960е|1960тих]] година развој железаре је био релативно спор, а годишња производња је износила око 100.000 тона годишње. У време централизоване власти у Југославији, индустрија се највише градила у Словенији и у Босни и Херцеговини, где су већ постојали традиција, као и стратешки интерес. Приликом расподеле федералних инвестиција у Србији су грађене обојена металургија, електране и металопрерађивачка индустрија, а висока царинска баријера према спољној конкуренцији Србији је омогућила бољи положај у земљи.{{sfn|Време|2. 2. 2012}}
Предузеће је [[1960]]. променило назив у Рудници и железара у Смедереву.
И поред тога што су извршени модернизација и проширење капацитета, обим производње железаре и даље није покривао потребе развоја друштва,{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=7}} посебно не за нарастајућу индустрију, с обзиром на њене потребе за хладним и топлим [[Лим (метални)|лимом]]. Југославија је увозила око милион тона челика, од чега је трећину трошила индустрија Србије.{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
Српско руководство на челу са тадашњим председником владе [[Слободан Пенезић Крцун|Слободаном Пенезићем Крцуном]] је [[1963]].{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}} дошло на идеју да је у Србији потребно изградити нову, модерну и интегралну железару, која би производила 2 милиона тона челика годишње.{{sfn|Гујаничић|Стојковић|2013|p=7}}
Око 70% средстава за изградњу нове железаре је требало да буде обезбеђено из Централног инвестиционог фонда, исто као што су претходно обезбеђена за изградњу или осавремењавање железара у [[СР Словенија|СР Словенији]] (Равне и [[Шторе]]), [[СР Хрватска|СР Хрватској]] ([[Сисак]]), [[СР Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]] ([[Зеница]]), [[СР Македонија|Македонији]] ([[Скопље]]) и [[СР Црна Гора|СР Црној Гори]] ([[Никшић]]).{{sfn|Антонић|24. 8. 2006}}
| |||