Слава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 8:
Славу славе пре свега породице, али и разне заједнице и инситуције (села, градови, организације, политичке странке, институције, компаније итд.) такође прослављају свог свеца заштитника: на пример, [[Београд]] прославља [[Спасовдан|Вазнесење Господње]] као своју славу. У појединим местима, сеоска слава се прославља на отвореном, најчешће на неком битном месту за насеље (поред цркве, капелице, гробља, зборишта) и назива се '''[[масла]]''', '''литије''' или '''[[Заветине (празник)|заветине]]'''. Српске школе славе [[Свети Сава|Светог Саву]] као школску славу.
Славу такође празнују данашњи [[Македонци (народ)|Македонци]]<ref>{{Cite web|title=Породична слава и сличне славе у охридско-струшкој области|url=http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/45/jtrifunovski.pdf|publisher=Гласник етнографског Института САСА, том XLV|last= Трифуновски|first=Јован Ф.|language=српском}}</ref> и [[Црногорци (народ)|Црногорци]], али се среће и код [[Католицизам|католика]] у [[Бока Которска|Боки Которској]], [[Конавли]]ма, [[Херцеговина|јужној Херцеговини]], [[Далмација|Далмацији]] и [[Босанско Грахово|Босанском Грахову]], код [[Албанци|Албанаца]] католика у северној [[Албанија|Албанији]], неких [[Муслимани|муслимана]] у [[Босна|Босни]] и [[Санџак]]у, [[Горанци|Горанаца]] и [[Јањевци|Јањеваца]]. По мишљењу Руса, Јастребова код Срба који су променили веру (католици, муслимани) јавља се слава, али
== Историјат и тумачења ==
| |||