Цртеж — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 94:
Комбинација више креда нуди богатије колористичке могућности. Црна креда и сангина су у широкој употреби још од XVI века за постизање разлика у тоновима боје меса, косе и различитих материјала текстила одеће. Комбиновање црне и беле креде служи за пластично моделирање. Исти је случај са комбиновањем мекше сангине са белом и акцентима црном кредом са сугестивнијим делинеацијама белом.
Изразито колористички метод лежи у међусобној комбинацији више креда у боји на обојеном папиру. Ова техника респективно означена именима ''-{à deux crayons}-'' (са двије креде) и ''-{à trois crayons}-'' (са три креде) била је посебно популарна у Француској XVII и XVIII века.<ref name="Parramón"></> [[Антоан Вато]] је био посебно вичан у постизању колористичке хармоније са различитим кредама на папиру тзв. природне, односно плаве боје. Са три креде, уметници попут Николаса Ланкреа, Жан-Етјена Леотарда, Жака Андреа Портела и [[Франсоа Буше]]а, помињући само неке, постизали су веома осећајне колористичке цртеже.
Додатни колористички ефекат је могућ употребом пастелних креда које се још називају и тврди пастели. У трговинама ликовних уметности може се наћи палета сувих пастелних пигмената припремљених са минималном употребом аглутинаната, представљена у широкој палети тонова почев од топлих и хладних белих тонова па до засићених чистих боја. Пастелним кредама боје се могу наносити директно линеарном техником, комадом мекане памучне крпице или најчешће прстима. Иако је ова техника била позната у италијанској академији – -{Accademia degli Incamminati}- – и сликару [[Гвидо Рени]]ју још у XVII веку, није постала популарна до XVIII века, нарочито у Француској – међу уметницима као што су [[Жан-Марк Натије]] и [[Жан-Батист-Симеон Шарден]] – и Венецији, гдје се истиче [[Росалба Кариера]]. Пастелне креде су посебно коришћене код портрета; њихов ефекат је ближи сликарству него линеарном цртежу.
| |||