Убејд Закани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 54:
Заканијева дела „Ресале-је сад” (Посланица сто савета) и „Тарифат” (Дефиницје) су доказ његових достигнућа, искустава, учености и мудрости. Треба поменути да је Закани саставио посланицу „Илм-е мани ва бајан” (Реторика, о значењу и стилу) коју је желео да презентује краљу. Дворани и краљеви миљеници су му међутим рекли да краљу није потребна нека таква којештарија. Затим је Закани испевао панегирик који је желео да изрецитује краљу, али му је речено да краљ не воли када га песници исмевају лажима, преувеличавањем и глупавим ласкањем. Накаон тога, Убејд Закани је рекао: „У том случају, ја ћу такође кренути путем дрскости, како би на тај начин добио приступ краљевом најужем кругу људи и постао један од његових блиских дворана и миљеника,“ и то је и учинио. Тако је почео да изговара најбесрамније ствари и најнеприкладније и најекстравагантније досетке, и за то је добио небројане дарове. Тако је Убејд Закани, озбиљан писац, моралиста и панегиричар био приморан датим околностима да постане скаредан сатиричар.
 
Најупечатљивија одлика озбиљне Заканијеве поезије је стално помињање провинције [[Покрајина Фарс|Фарс]] и њене престонице Шираза, који је очигледно био много дражи песнику него његов родни град Казвин.
 
Убејд је писао религијске песме, похвале Богу, Мухамеду и правоверним халифама, али није тврдио да води честити живот нити је то желео.