Википедија

Кућни рачунар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Роботизована вишезначна одредница: Британија – промењене везе у Уједињено Краљевство; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 3:
двадесетог века и практично постојали око десет година. Врло скромних могућности али зато прихватљиве цене могли су да раде као скромнији текст процесори, да раде уканкрсне тебеле и да подржавају једноставније игрице.
 
Први такав рачунар су направили [[Стив Џобс]] и [[Стив Вознијак|Стивен Вознијак]] у доби од седаманест година. Вознијак је иначе радио у [[Хјулет-Пакард|Хјулит Пакарду]], угледној светској фирми која се бавила развојем мерних инструмента, а на предлог Вознијака да се развије кућни рачунар су одговорили „Пакард се не бави играчкама“. Вознијак је напустио посао и направио први Епл. Рачунар је према легенди развијен у једној гаражи у којој су стајале јабуке па је тако и добио име [[Епл]]. Вознијак је практично конструисао рачунар, написао први [[оперативни систем]] ДОС (DOS - disc operating system) а Џобс је организовао његову продају. За неколико година постали су доларски милионери, а коју годину касније и милијардери.
 
Ускоро се на тржишту појавило више фирми које су развиле и на тржиште избациле своје моделе. Међу многима треба истаћи рачунар [[ZX Spectrum]] који је развио [[Клајв Синклер]]. Иако је имао гумену тастатуру и био димензија једне књиге, то је био први рачунар по цени мањој од 100 [[Амерички долар|долара]].
Ред 24:
Могућностима и ценом, ускоро, превазиђени од стране личних рачунара, кућни рачунари, одлазе у историју.
 
Касније су се појавиле 8 бајтне-битне [[играчка конзола|играчке конзоле]], које веома подсећају на кућне рачунаре, и могу се и дан данас наћи у продаји. Њихов [[оперативни систем]] се налази на чипу који се лако убацује у слот, налик слотовима на матичној плочи. На тим чиповима су углавном игрице, а могу се наћи и јефтине копије Виндоуса. Те играчке конзуле имају џојстике, тастатуру, и миш. Једна од тих конзуле је и GSD-1988, који је можда једна од највернијих имитација кућних рачунара.
 
== Види још ==
Ред 35:
[[Датотека:Galaksija home computer.jpg|мини|130px|десно|Галаксија, први југословенски кућни рачунар.]]
[[Датотека:Lira 512 2.jpg|мини|десно|150п|Школски и кућни рачунар Лира 512 ЕИ Ниш са [[флопи диск]]ом 3.5" из [[1988.]] године. Наредне године избачена је на тржиште напреднија и скупља варијанта Лира PC-AT намењена за привреду и професионалце.]]
* [[CER-10|ЦЕР]] (цифарски електронски рачунар) модел 10 први је дигитални рачунар направљен у [[СФРЈ]]. Његова производња је трајала од [[1956.]] до [[1960.]] године, једним делом у Институту „Винча”, а делом у Институту "Михајло Пупин". То је био први рачунар са електронским цевима, транзисторима и електронским релејима, који су до тада у Европи производили само [[Уједињено Краљевство|Британија]], [[Немачка|Западна Немачка]], [[Француска]] и [[СССР]]. На челу пројекта за израду првог југословенског рачунара налазио се професор др [[Тихомир Алексић]]. Користила га је Савезна влада за обраду статистичких података.
* Први [[микропроцесор]] произвела је фирма [[Интел]] [[1971.]] године и то је био четворобитни процесор са ознаком 4004. Годину дана касније (1972) иста компанија је произвела нови, осмобитни процесор 8008.
* Први персонални рачунар [[МИТС]] [[Алтаир 8800]] у [[САД]]-у појавио се [[1975.]] године. Пројектовали су га Ед Робертс и Бил Јетес, а био је намењен хобистима. Продавао се углавном преко часописа у деловима, за састављање, мада је постојала могућност куповине и састављеног рачунара. Сматра се да Алтаир покрену револуцију микрорачунара као први комерцијално успешан кућни рачунар.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кућни_рачунар”