Википедија

Болест — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 70:
;{{Visible anchor|Морбидност}}
:'''Морбидност''' (од латинског -{''morbidus''}-, са значењем 'болестан, нездрав') је болестно стање, [[инвалидност]], или лоше здравље због било ког разлога.<ref>{{cite web |url = https://medical-dictionary.thefreedictionary.com/morbidity |title = morbidity |work = Dorland's Medical Dictionary for Health Consumers |year=2007|publisher = Elsevier |via = medical-dictionary.thefreedictionary.com |access-date = 6 November 2017 }}</ref> Термин се може односити на постојање било којег облика болести, или на меру у којој здравствено стање утиче на пацијента. Код тешко болесних пацијената, ниво морбидитета се често мери помоћу [[ICU scoring systems|ИЦУ бодовног система]].<ref name="pmid18339152">{{cite journal|vauthors=Strand K, Flaatten H | title=Severity scoring in the ICU: a review. | journal=Acta Anaesthesiol Scand |year=2008| volume= 52 | issue= 4 | pmid=18339152 | doi=10.1111/j.1399-6576.2008.01586.x | pmc= | url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/eutils/elink.fcgi?dbfrom=pubmed&tool=sumsearch.org/cite&retmode=ref&cmd=prlinks&id=18339152 |pages=467–78}}</ref><ref name="pmid15312218">{{cite journal |vauthors=Soares M, Fontes F, Dantas J, Gadelha D, Cariello P, Nardes F |display-authors=etal | title=Performance of six severity-of-illness scores in cancer patients requiring admission to the intensive care unit: a prospective observational study. | journal=Crit Care |year=2004| volume= 8 | issue= 4 |pages= R194-203 | pmid=15312218 | doi=10.1186/cc2870 | pmc=522839 }}</ref> [[Коморбидитет]]<ref>{{cite journal |doi=10.1370/afm.983 |title=Defining Comorbidity: Implications for Understanding Health and Health Services |year=2009|last1=Valderas|first1=Jose M. |last2=Starfield|first2=Barbara |last3=Sibbald|first3=Bonnie |last4=Salisbury|first4=Chris |last5=Roland|first5=Martin |journal=Annals of Family Medicine |volume=7 |issue=4 |pmid=19597174 |pmc=2713155|pages=357–63}}</ref><ref name="pmid_15738496">{{Citation |last=Maj|first=M |year=2005|title='Psychiatric comorbidity': an artefact of current diagnostic systems? |journal=Br J Psychiatry |volume=186 |issue=3 |pmid=15738496 |doi=10.1192/bjp.186.3.182 |postscript=.|pages=182–184}}</ref> је симултано присуство два или више медицинских стања, као што су [[схизофренија]] и [[злоупотреба психоактивних супстанци]].
:У [[епидемиологија|епидемиологији]] и [[actuarial science|актуарској науци]], термин „стопа морбидитета” се може односити на било стопу [[Инциденца|учесталости]], или [[Преваленца|преваленције]] болести или медицинског стања.<ref name="Rothman2012">{{Cite bookharvnb|last=Rothman|first=Kenneth J.|title=Epidemiology: An Introduction|url=https://books.google.com/books?id=tKs7adtH-_IC&pg=PA53|year=2012|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-975455-7|pagesp=53}}</ref> Ова мера болести је контрастна са [[Стопа смртности|стопом смртности]] стања, која је пропорција људи умрлих током датог временског интервала. Стопе морбидитета се користе у актуарским професијама, као што су здравствено осигурање, животно осигурање и одигурање дугорочне неге, за одређивање коректних корисничких премија. Стопе морбидитета помажу осигуравачима да предвиде вероватноћу да ће осигураник задобити или оболети од било које од разматраних болести.
 
;Патоза или патологија
Ред 76:
 
;Синдром
:[[Синдром]] је асоцијација неколико [[Знаци болести|медицинских знака]], [[симптом]]а, или других карактеристика које се често заједно јављају. Неки синдроми, као што је [[Даунов синдром]],<ref name=Patt2009>{{cite journal|last=Patterson|first=D|title=Molecular genetic analysis of Down syndrome.|journal=Human Genetics|date=Jul 2009|volume=126|issue=1|pmid=19526251|doi=10.1007/s00439-009-0696-8|pages=195–214}}</ref><ref name=Wei2010>{{cite journal|last=Weijerman|first=ME|author2=de Winter, JP|title=Clinical practice. The care of children with Down syndrome.|journal=European journal of pediatrics|date=Dec 2010|volume=169|issue=12|pmid=20632187|doi=10.1007/s00431-010-1253-0|pmc=2962780|pages=1445–52}}</ref> имају само један узрок; за њих, називи „синдром” и „болест” могу да буду синонимни. На пример, Шарко–Мари–Тутов синдром се исто тако назива [[Charcot–Marie–Tooth disease|Шарко–Мари–Тутовом болешћу]]. Други, као што је [[Parkinsonian syndrome|Паркинсонијски синдром]],<ref name=Aminoff_2005>{{citeCite book|vauthors=Aminoff MJ, Greenberg DA, Simon RP | title = Clinical Neurology | publisher = Lange: McGraw-Hill Medical | edition = 6th |year=2005|isbn=978-0-07-142360-1|pages=241–5}}</ref><ref>{{cite book|last1=Robottom|first1=Bradley J.|last2=Weiner|first2=William J.|last3=Shulman|first3=Lisa M. |authorlink1=Parkinsonism |title=International Neurology: A Clinical Approach|publisher=Blackwell Publishing Ltd.|isbn=978-1-405-15738-4|chapter=42|pages=152–158}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors=Christine CW, Aminoff MJ | title = Clinical differentiation of parkinsonian syndromes: prognostic and therapeutic relevance | journal = Am. J. Med. | volume = 117 | issue = 6 |year=2004| pmid = 15380498 | doi = 10.1016/j.amjmed.2004.03.032|pages=412–9}}</ref> имају вишеструке могуће узроке. На пример, [[акутни коронарни синдром]] није болест већ је манифестација било које од неколико билести, као што је [[Срчани удар|инфаркт миокарда]] секундаран [[Коронарна артеријска болест|коронарној артеријској болести]]. Код низа других синдрома, [[idiopathy|узрок]] није познат. Познато име синдрома често остаје у употреби чак и када се пронађе основни узрок, или када постоји више различитих могућих примарних узрока.
 
=== Типови телесних система ===
Ред 90:
 
== Литература ==
* {{Cite book |refvauthors=Aminoff harv|last=Rothman|first=KennethMJ, Greenberg DA, Simon RP J.| title =Epidemiology: AnClinical Neurology Introduction|url publisher =https Lange://books.google.com/books?id=tKs7adtH McGraw-_IC&pg=PA53Hill Medical |year edition =2012|publisher=Oxford University6th Press|year=2005|isbn=978-0-1907-975455142360-71|pages=53241–5}}
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Rothman|first=Kenneth J.|title=Epidemiology: An Introduction|url=https://books.google.com/books?id=tKs7adtH-_IC&pg=PA53|year=2012|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-975455-7|pages=53}}
* {{Cite book|ref= harv|publisher = American Psychiatric Association |year=2000|title = Diagnostic and statistical manual of mental disorders |edition = 4th |location = Washington, DC |author = American Psychiatric Association Task Force on DSM-IV |isbn=978-0-89042-025-6|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|author1=Office of the Surgeon General |author1-link=Surgeon General of the United States |author2=Center for Mental Health Services |author2-link=Substance Abuse and Mental Health Services Administration#Center for Mental Health Services |author3=National Institute of Mental Health |author3-link=National Institute of Mental Health|chapter-format=PDF|chapter-url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/access/NNBBHW.pdf |chapter=The Fundamentals of Mental Health and Mental Illness |year=1999|isbn=978-0-16-050300-9 |publisher=National Institute of Mental Health |title=Mental Health: A Report of the Surgeon General |url=http://profiles.nlm.nih.gov/ps/retrieve/ResourceMetadata/NNBBHS|pages=26–50}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Болест”