Шарани (Горњи Милановац) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 152:
Скоро сви домаћини у селу поседују и своје приватно парче шуме, које се у овим крајевима назива „забран”.
У шумама овог краја доминира листопадно дрвеће, а најчешће врсте које се срећу су: храст (граница, [[Цер (дрво)|цер]], [[лужњак]], бјелик), [[Брест (биљка)|брест]] (пољски и брдски), [[буква]], граб, [[јасен]] (бели, црни и горски), [[липа]] (рана и касна), [[клен]], [[бреза]], јасика, топола (бела и канадска), јаблан, [[јова]] (црна и бела), [[врба]] (бела, ракита, жалосна), [[багрем]], [[глог]], [[леска]]. У Шаранима се налазило и најстарије дрво таковског краја, и једно од најстаријих у Србији – велики храст [[запис]], у месту Росуље на имању породице Маркељић. Пречник крошње дрвета био је око 26-27 метара, док је пречник само стабла био преко 2 метра, а старост му је процењена на око 600 година. Овај запис посечен је у ѕору 23.јула 2015.године при изградњи коридора 11, упркос жестоком противљењу мештана и активиста за очување природне средине.<ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=07&dd=23&nav_id=1018809 Ноћас посечен храст од 600 лета (Б92, 23. јул 2015)]</ref><ref>[http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=07&dd=23&nav_id=1018903 Храст скроз труо, тројица га секла сат и по (Б92, 23. јул 2015)]</ref><ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/577478/TUZAN-PRIZOR-Tri-radnika-posekla-drvo-staro-sest-vekova-Radile-tri-testere-nikada-veci-hrast-nismo-posekli ТУЖАН ПРИЗОР Три радника посекла дрво старо шест векова: Радиле три тестере, никада већи храст нисмо посекли! („Блиц“, 23. јул 2015)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Protekle-noci-posecen-stari-hrast-u-selu-Savinac.sr.html После сат и по тестерисања храст се предао („Политика“, 23. јул 2015)]</ref> (видети чланак '''[[Храст у Шаранима]]''')
У зимзелено дрвеће овог краја убрајају се црни и [[бели бор]] и [[јела]], којима овде није природно станиште, већ су донети приликом пошумљавања. Могу се наћи на падинама Крвавца, Трештеника, Ковиљаче и делове Рожња. Од зимзелених врста једино црвена и обична [[клека]] овде имају природно станиште. Део садница на падинама околних брда осушио се [[2012]]. године, када је велика суша захватила читаву Србију. У том периоду јавио се и велики број шумских [[пожар]]а, који су на срећу избегли Шаране. Једино је дошло до пожара на Трештенику, проузрокованог од стране радника на коридору 11 који су секли стабла на траси, а затим су грање палили. Пожар је захватио само мањи део брда.
| |||